Nisu samo ČVARCI KRIVI! Evo od čega sve HOLESTEROL MOŽE DA „SKAČE“ – a da toga često uopšte nismo ni svesni!

Problem mogu da naprave i namirnice koje imaju reputaciju zdravih, svakodnevne navike, manjak kretanja, pušenje, pa čak i pojedini lekovi i zdravstvena stanja.

Posebno je važan LDL, često nazivan „lošim“ holesterolom. Kada ga u krvi ima previše, doprinosi stvaranju naslaga u arterijama, a time raste i rizik od srčanog i moždanog udara.

Kokosovo ulje nije tako bezazleno

Kokosovo ulje je godinama predstavljano kao zdrava alternativa drugim masnoćama, pa ga mnogi bez mnogo razmišljanja dodaju jelima, kolačima, pa čak i kafi. Međutim, kada je reč o holesterolu, stvari nisu tako jednostavne.

Kokosovo, palmino i ulje palminih koštica bogati su zasićenim mastima, a preveliki unos zasićenih masti može da poveća LDL holesterol. Američko udruženje za srce zato prednost daje netropskim biljnim uljima bogatijim nezasićenim mastima, poput maslinovog, suncokretovog, sojinog ili ulja repice.

Peciva i kolači kriju više od šećera

Kada kupujemo kroasan, keks, kolač ili lisnato pecivo, obično razmišljamo o kalorijama i šećeru. Međutim, kod ovih proizvoda vredi pogledati i količinu zasićenih masti.

Puter, određene čvrste masnoće, kokosovo ili palmino ulje mogu da povećaju njihov sadržaj, pa naizgled mala užina može da bude značajan izvor zasićenih masti. Upravo se zato među proizvodima koje bi trebalo ograničiti navodi i pekarske i poslastičarske proizvode sa većim sadržajem zasićenih i trans masti.

Ilustracija; Foto: Alexanderstock23/Shutterstock

„Bez holesterola“ ne znači i dobro za holesterol

Natpis na prednjoj strani pakovanja lako može da zavara. Proizvod može da ne sadrži holesterol, a da istovremeno bude bogat zasićenim mastima.

Zato je mnogo korisnije okrenuti pakovanje i pročitati nutritivnu deklaraciju. Ako je cilj smanjenje LDL holesterola, posebnu pažnju treba obratiti na zasićene i trans masti, a ne samo na to da li proizvod sadrži holesterol.

Sir, puter i pavlaka lako se „nagomilaju“

Malo putera za doručak, sir uz ručak, pavlaka u sosu – pojedinačno možda ne deluje mnogo, ali se zasićene masti tokom dana sabiraju.

Punomasni mlečni proizvodi, masnije meso i određene druge namirnice životinjskog porekla mogu da budu značajni izvori zasićenih masti. To ne znači da jedna namirnica sama po sebi „pravi holesterol“, već da je važan ukupan obrazac ishrane i količina zasićenih masti koju redovno unosimo.

Keto dijeta može da podigne LDL

Keto ishrana podrazumeva veoma malo ugljenih hidrata i veliki udeo proteina i masti. Međutim, nije svejedno odakle te masti dolaze.

Ako se jelovnik u velikoj meri oslanja na puter, masno meso, punomasne mlečne proizvode i kokosovo ulje, unos zasićenih masti može biti visok. Američko udruženje za srce navodi da keto dijete mogu povećati LDL upravo zato što često sadrže mnogo zasićenih masti i da se ne uklapaju dobro u preporučeni obrazac ishrane za zdravlje srca.

Nije sve u tanjiru – važno je i koliko se krećemo

Neko može prilično pažljivo da bira hranu, a da mu lipidni profil ipak nije idealan. Jedan od razloga može biti nedovoljno kretanja.

Fizička neaktivnost povezana je sa većim rizikom od nepovoljnih vrednosti holesterola, dok redovna fizička aktivnost pomaže u kontroli telesne težine i može povoljno da utiče na nivoe holesterola.

Ilustracija; Foto: Harbucks/Shutterstock

Višak kilograma takođe igra ulogu

Prekomerna telesna težina i gojaznost nisu samo pitanje izgleda. Gojaznost je povezana sa višim LDL holesterolom i trigliceridima, kao i nižim HDL, odnosno „dobrim“ holesterolom.

Višak telesne masti može da utiče i na način na koji organizam koristi i uklanja LDL iz krvi.

I stres može da se umeša

Stres obično ne povezujemo sa rezultatima analize krvi, ali dugotrajan stres može da utiče i na holesterol.

Američki Nacionalni institut za srce, pluća i krv (NHLBI) navodi da stres može povećati nivo određenih hormona, među kojima su kortikosteroidi, a oni mogu podstaći organizam da proizvodi više holesterola. Hronični stres je u istraživanjima povezivan i sa višim LDL i nižim HDL holesterolom.

Premalo sna – loša navika za srce

San se često zaboravlja kada se govori o holesterolu. Ipak, nedovoljno i nekvalitetno spavanje povezani su sa lošijim kardiovaskularnim zdravljem, dok je dovoljno kvalitetnog sna deo preporuka za kontrolu rizika od povišenog LDL i ukupnog holesterola.

Pušenje ne oštećuje samo pluća

Dobro je poznato da pušenje šteti srcu i krvnim sudovima, ali manje se govori o njegovoj vezi sa lipidima. Pušenje može da snizi HDL, odnosno "dobar" holesterol, a može povećati LDL. Istovremeno oštećuje krvne sudove i olakšava stvaranje masnih naslaga u njima.

Ni alkohol nije saveznik

Povremeno se može čuti da je određena količina alkohola „dobra za srce“, ali aktuelne preporuke ne savetuju da neko počne da pije alkohol zbog navodnih zdravstvenih koristi.

Prekomerno konzumiranje alkohola može povećati ukupni holesterol, a najnovije smernice Američkog udruženja za srce kažu da osobe koje ne piju ne bi trebalo ni da počinju, dok bi oni koji konzumiraju alkohol trebalo da ograniče unos.

Sve „kako treba“, a LDL je i dalje visok

Ishrana i životne navike jesu važne, ali nisu jedino objašnjenje. Genetika može imati veoma veliki uticaj. Kod porodične hiperholesterolemije nasledne promene gena otežavaju organizmu uklanjanje LDL holesterola iz krvi, pa njegove vrednosti mogu biti veoma visoke bez obzira na zdrav način života.

Na lipidni profil mogu da utiču i određena zdravstvena stanja, među kojima su dijabetes, hipotireoza, hronična bolest bubrega, PCOS i apneja u snu. I pojedini lekovi mogu menjati vrednosti LDL i HDL holesterola.

Ilustracija; Foto: NinaxHenry/Shutterstock

Šta je sa jajima?

Jaja su decenijama bila među prvim namirnicama na koje se upiralo prstom kada se govori o holesterolu. Danas je slika nešto drugačija.

U smernicama Američkog udruženja za srce iz 2026. navodi se da holesterol iz hrane za većinu ljudi više nije primarni cilj kada je reč o smanjenju kardiovaskularnog rizika. Veći naglasak stavlja se na celokupan obrazac ishrane, uključujući ograničavanje zasićenih masti i njihovu zamenu nezasićenim mastima. Smernice dozvoljavaju umereno konzumiranje jaja u okviru takvog načina ishrane.

To praktično znači da nije dovoljno izbaciti jaja, a zatim svakodnevno jesti mnogo putera, masnog mesa, punomasnog sira i industrijskih peciva.

Šta onda staviti na tanjir?

Umesto opsesivnog izbacivanja jedne namirnice, korisnije je gledati celu ishranu. Prednost imaju povrće, voće, integralne žitarice, mahunarke, orašasti plodovi, semenke, riba i izvori nezasićenih masti.

Rastvorljiva vlakna, kakva se nalaze, između ostalog, u ovsu i mahunarkama, mogu pomoći u kontroli LDL holesterola, dok zamena zasićenih masti nezasićenim predstavlja jednu od osnovnih preporuka za zdravlje srca.

I na kraju, postoji razlog zbog kog je povišen holesterol posebno nezgodan: najčešće ne možete da ga osetite. Ne mora da boli niti da daje jasno upozorenje, pa se njegove vrednosti utvrđuju analizom krvi. Zbog toga uredna ishrana i odsustvo simptoma nisu dokaz da je sa holesterolom sve u redu.