U ovoj deceniji života smo najumorniji, a evo i zašto

Možda biste se kladili na tridesete, kada se poslovnim obavezama često pridružuju roditeljstvo i brojne druge odgovornosti. Ali, prema objašnjenju britanske stručnjakinje, najzahtevnije razdoblje moglo bi da nastupi nešto kasnije, tačnije tokom četrdesetih godina života.

Profesorka Mišel Spir, stručnjakinja za anatomiju sa Univerziteta u Bristolu, objasnila je za britanski Dejli mejl zašto se upravo u četrdesetima mnogi ljudi osećaju kao da im neprestano nedostaje energije.

Odgovor se, prenosi Unilad, krije u kombinaciji bioloških promena i svakodnevnih obaveza koje u tom životnom razdoblju često dostižu vrhunac.

U dvadesetima se organizam uglavnom brže oporavlja od fizičkih napora, neprospavanih noći i drugih opterećenja.

„U dvadesetima je telo biološki vrlo prilagodljivo. Mišići se brže oporavljaju, upalni odgovori kraće traju, a proizvodnja energije na ćelijskom nivou efikasna je i obilna“, objasnila je profesorka Spir.

S godinama se ti procesi postepeno menjaju. To ne znači da četrdesetogodišnjaci odjednom ostaju bez energije, nego da se organizam više ne oporavlja uvek jednako brzo kao u ranijoj odrasloj dobi.

Istovremeno, upravo se u tom razdoblju mnogi suočavaju sa najvećim zahtevima privatnog i poslovnog života. Četrdesete su često godine u kojima ljudi preuzimaju odgovornije poslovne položaje, vode timove ili pokušavaju da održe finansijsku stabilnost porodice. Kod kuće ih mogu čekati deca koja ulaze u tinejdžersko doba, sa svim emocionalnim i organizacionim izazovima koje odrastanje donosi.

Uz to, mnogi počinju intenzivnije da brinu i o sopstvenim roditeljima, koji ulaze u starije životno doba. Tako nastaje situacija u kojoj svakodnevne obaveze zahtevaju sve više energije, dok se sposobnost organizma da podnosi opterećenja postupno menja.

Profesorka Spir taj je fenomen opisala kao nesklad između biologije i zahteva svakodnevnog života.

Ilustracija; Foto: fizkes/Shutterstock

„Naša tela i dalje su potpuno sposobna da proizvode energiju, ali to čine u drugačijim uslovima nego u ranijem odraslom dobu, dok zahtevi za tom energijom često dostižu vrhunac“, objasnila je ona.

Ipak, stručnjakinja naglašava da se iskustvo starenja znatno razlikuje od osobe do osobe. Neko u četrdesetima može da bude fizički aktivniji, odmorniji i zadovoljniji nego što je bio u dvadesetima, dok se druga osoba istih godina može suočavati sa hroničnim umorom i velikim stresom.

„Dve osobe istih godina mogu imati potpuno različite nivoe energije, zavisno od toga kakvim su opterećenjima izložene“, istakla je Spir.

Važno je naglasiti i da četrdesete nisu naučno utvrđene kao najumornije decenija za svakog čoveka. Reč je o objašnjenju životnih i bioloških okolnosti koje se u tom dobu često preklapaju.

Premda četrdesete mogu da budu posebno zahtevne, takvo razdoblje ne mora da potraje do kraja života. Kako godine prolaze, menjaju se i okolnosti. Deca odrastaju, poslovne obaveze mogu postati predvidljivije, a mnogi ljudi nauče bolje da raspoređuju vreme i prepoznaju sopstvene granice.

Zato osećaj iscrpljenosti u srednjim godinama ne treba automatski pripisivati starenju. Na njega mogu da utiču san, stres, zdravstveno stanje i životne navike, a dugotrajan ili neobjašnjiv umor razlog je za razgovor sa lekarom.