Nisu samo ČVARCI KRIVI! Evo od čega sve HOLESTEROL MOŽE DA „SKAČE“ – a da toga često uopšte nismo ni svesni!

Problem mogu da naprave i namirnice koje imaju reputaciju zdravih, svakodnevne navike, manjak kretanja, pu&scaron;enje, pa čak i pojedini lekovi i zdravstvena stanja.Posebno je važan LDL, često nazivan &bdquo;lo&scaron;im&ldquo; holesterolom. Kada ga u krvi ima previ&scaron;e, doprinosi stvaranju naslaga u arterijama, a time raste i rizik od srčanog i moždanog udara.Kokosovo ulje nije tako bezazlenoKokosovo ulje je godinama predstavljano kao zdrava alternativa drugim masnoćama, pa ga mnogi bez mnogo razmi&scaron;ljanja dodaju jelima, kolačima, pa čak i kafi. Međutim, kada je reč o holesterolu, stvari nisu tako jednostavne.Kokosovo, palmino i ulje palminih ko&scaron;tica bogati su zasićenim mastima, a preveliki unos zasićenih masti može da poveća LDL holesterol. Američko udruženje za srce zato prednost daje netropskim biljnim uljima bogatijim nezasićenim mastima, poput maslinovog, suncokretovog, sojinog ili ulja repice.Peciva i kolači kriju vi&scaron;e od &scaron;ećeraKada kupujemo kroasan, keks, kolač ili lisnato pecivo, obično razmi&scaron;ljamo o kalorijama i &scaron;ećeru. Međutim, kod ovih proizvoda vredi pogledati i količinu zasićenih masti.Puter, određene čvrste masnoće, kokosovo ili palmino ulje mogu da povećaju njihov sadržaj, pa naizgled mala užina može da bude značajan izvor zasićenih masti. Upravo se zato među proizvodima koje bi trebalo ograničiti navodi i pekarske i poslastičarske proizvode sa većim sadržajem zasićenih i trans masti.Ilustracija; Foto: Alexanderstock23/Shutterstock&bdquo;Bez holesterola&ldquo; ne znači i dobro za holesterolNatpis na prednjoj strani pakovanja lako može da zavara. Proizvod može da ne sadrži holesterol, a da istovremeno bude bogat zasićenim mastima.Zato je mnogo korisnije okrenuti pakovanje i pročitati nutritivnu deklaraciju. Ako je cilj smanjenje LDL holesterola, posebnu pažnju treba obratiti na zasićene i trans masti, a ne samo na to da li proizvod sadrži holesterol.Sir, puter i pavlaka lako se &bdquo;nagomilaju&ldquo;Malo putera za doručak, sir uz ručak, pavlaka u sosu &ndash; pojedinačno možda ne deluje mnogo, ali se zasićene masti tokom dana sabiraju.Punomasni mlečni proizvodi, masnije meso i određene druge namirnice životinjskog porekla mogu da budu značajni izvori zasićenih masti. To ne znači da jedna namirnica sama po sebi &bdquo;pravi holesterol&ldquo;, već da je važan ukupan obrazac ishrane i količina zasićenih masti koju redovno unosimo.Keto dijeta može da podigne LDLKeto ishrana podrazumeva veoma malo ugljenih hidrata i veliki udeo proteina i masti. Međutim, nije svejedno odakle te masti dolaze.Ako se jelovnik u velikoj meri oslanja na puter, masno meso, punomasne mlečne proizvode i kokosovo ulje, unos zasićenih masti može biti visok. Američko udruženje za srce navodi da keto dijete mogu povećati LDL upravo zato &scaron;to često sadrže mnogo zasićenih masti i da se ne uklapaju dobro u preporučeni obrazac ishrane za zdravlje srca.Nije sve u tanjiru &ndash; važno je i koliko se krećemoNeko može prilično pažljivo da bira hranu, a da mu lipidni profil ipak nije idealan. Jedan od razloga može biti nedovoljno kretanja.Fizička neaktivnost povezana je sa većim rizikom od nepovoljnih vrednosti holesterola, dok redovna fizička aktivnost pomaže u kontroli telesne težine i može povoljno da utiče na nivoe holesterola.Ilustracija; Foto: Harbucks/ShutterstockVi&scaron;ak kilograma takođe igra uloguPrekomerna telesna težina i gojaznost nisu samo pitanje izgleda. Gojaznost je povezana sa vi&scaron;im LDL holesterolom i trigliceridima, kao i nižim HDL, odnosno &bdquo;dobrim&ldquo; holesterolom.Vi&scaron;ak telesne masti može da utiče i na način na koji organizam koristi i uklanja LDL iz krvi.I stres može da se ume&scaron;aStres obično ne povezujemo sa rezultatima analize krvi, ali dugotrajan stres može da utiče i na holesterol.Američki Nacionalni institut za srce, pluća i krv (NHLBI) navodi da stres može povećati nivo određenih hormona, među kojima su kortikosteroidi, a oni mogu podstaći organizam da proizvodi vi&scaron;e holesterola. Hronični stres je u istraživanjima povezivan i sa vi&scaron;im LDL i nižim HDL holesterolom.Premalo sna &ndash; lo&scaron;a navika za srceSan se često zaboravlja kada se govori o holesterolu. Ipak, nedovoljno i nekvalitetno spavanje povezani su sa lo&scaron;ijim kardiovaskularnim zdravljem, dok je dovoljno kvalitetnog sna deo preporuka za kontrolu rizika od povi&scaron;enog LDL i ukupnog holesterola.Pu&scaron;enje ne o&scaron;tećuje samo plućaDobro je poznato da pu&scaron;enje &scaron;teti srcu i krvnim sudovima, ali manje se govori o njegovoj vezi sa lipidima. Pu&scaron;enje može da snizi HDL, odnosno &quot;dobar&quot; holesterol, a može povećati LDL. Istovremeno o&scaron;tećuje krvne sudove i olak&scaron;ava stvaranje masnih naslaga u njima.Ni alkohol nije saveznikPovremeno se može čuti da je određena količina alkohola &bdquo;dobra za srce&ldquo;, ali aktuelne preporuke ne savetuju da neko počne da pije alkohol zbog navodnih zdravstvenih koristi.Prekomerno konzumiranje alkohola može povećati ukupni holesterol, a najnovije smernice Američkog udruženja za srce kažu da osobe koje ne piju ne bi trebalo ni da počinju, dok bi oni koji konzumiraju alkohol trebalo da ograniče unos.Sve &bdquo;kako treba&ldquo;, a LDL je i dalje visokIshrana i životne navike jesu važne, ali nisu jedino obja&scaron;njenje. Genetika može imati veoma veliki uticaj. Kod porodične hiperholesterolemije nasledne promene gena otežavaju organizmu uklanjanje LDL holesterola iz krvi, pa njegove vrednosti mogu biti veoma visoke bez obzira na zdrav način života.Na lipidni profil mogu da utiču i određena zdravstvena stanja, među kojima su dijabetes, hipotireoza, hronična bolest bubrega, PCOS i apneja u snu. I pojedini lekovi mogu menjati vrednosti LDL i HDL holesterola.Ilustracija; Foto: NinaxHenry/Shutterstock&Scaron;ta je sa jajima?Jaja su decenijama bila među prvim namirnicama na koje se upiralo prstom kada se govori o holesterolu. Danas je slika ne&scaron;to drugačija.U smernicama Američkog udruženja za srce iz 2026. navodi se da holesterol iz hrane za većinu ljudi vi&scaron;e nije primarni cilj kada je reč o smanjenju kardiovaskularnog rizika. Veći naglasak stavlja se na celokupan obrazac ishrane, uključujući ograničavanje zasićenih masti i njihovu zamenu nezasićenim mastima. Smernice dozvoljavaju umereno konzumiranje jaja u okviru takvog načina ishrane.To praktično znači da nije dovoljno izbaciti jaja, a zatim svakodnevno jesti mnogo putera, masnog mesa, punomasnog sira i industrijskih peciva.&Scaron;ta onda staviti na tanjir?Umesto opsesivnog izbacivanja jedne namirnice, korisnije je gledati celu ishranu. Prednost imaju povrće, voće, integralne žitarice, mahunarke, ora&scaron;asti plodovi, semenke, riba i izvori nezasićenih masti.Rastvorljiva vlakna, kakva se nalaze, između ostalog, u ovsu i mahunarkama, mogu pomoći u kontroli LDL holesterola, dok zamena zasićenih masti nezasićenim predstavlja jednu od osnovnih preporuka za zdravlje srca.I na kraju, postoji razlog zbog kog je povi&scaron;en holesterol posebno nezgodan: najče&scaron;će ne možete da ga osetite. Ne mora da boli niti da daje jasno upozorenje, pa se njegove vrednosti utvrđuju analizom krvi. Zbog toga uredna ishrana i odsustvo simptoma nisu dokaz da je sa holesterolom sve u redu.

Nisu samo ČVARCI KRIVI! Evo od čega sve HOLESTEROL MOŽE DA „SKAČE“ – a da toga često uopšte nismo ni svesni!

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala. Vrati se na vest

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest