Stalno vam je hladno, čak i kada je drugima prijatno? Pet mogućih razloga koje ne treba zanemariti

Nekim ljudima je gotovo uvek hladno. Dok ostali u prostoriji sede u kratkim rukavima, njima su šake ledene, stopala hladna, a dodatni sloj odeće neophodan čak i kada je grejanje uključeno.

Iako je osetljivost na hladnoću individualna i često potpuno bezazlena, ako ste odjednom postali zimogrožljivi ili vam je stalno hladno bez očiglednog razloga, vredi obratiti pažnju.

1. Štitasta žlezda radi usporeno

Jedan od mogućih razloga stalnog osećaja hladnoće jeste hipotireoza, odnosno smanjena aktivnost štitaste žlezde.

Kada ona ne proizvodi dovoljno hormona, metabolizam se usporava, pa organizam može proizvoditi manje toplote. Uz zimogrožljivost često se javljaju umor, suva koža, zatvor i neobjašnjivo povećanje telesne težine.

2. Nedostatak gvožđa i anemija

Ako vam je stalno hladno, a uz to osećate iscrpljenost, vrtoglavicu ili slabost, jedan od mogućih uzroka jeste anemija.

Kod anemije krv nema dovoljno zdravih crvenih krvnih zrnaca ili hemoglobina da efikasno prenosi kiseonik do tkiva. Nedostatak gvožđa jedan je od čestih uzroka, ali nije jedini.

3. Problemi sa cirkulacijom

Ako su vam posebno hladni prsti na rukama i nogama, razlog može biti smanjen protok krvi kroz periferne delove tela.

Kod nekih osoba javlja se i Rejnoov fenomen, stanje u kojem se mali krvni sudovi preterano sužavaju kao odgovor na hladnoću ili stres. Prsti tada mogu pobledeti, poplaveti, utrnuti ili postati bolni.

4. Premalo hrane i niska telesna težina

Organizmu je potrebna energija da bi održavao normalnu telesnu temperaturu.

Osobe koje unose premalo kalorija ili imaju veoma nisku telesnu težinu mogu biti osetljivije na hladnoću. Posebno je važno obratiti pažnju ako zimogrožljivost prati nenamerno mršavljenje ili izražen umor.

5. Dijabetes i oštećenje nerava

Dugotrajan dijabetes kod nekih osoba može dovesti do oštećenja perifernih nerava, što menja način na koji osećaju temperaturu.

Zbog toga stopala mogu delovati neobično hladno, uz trnjenje, peckanje ili smanjenu osetljivost. Ipak, osećaj hladnih stopala sam po sebi ne znači da osoba ima dijabetes.

Kada treba otići lekaru?

Ako vam je hladno već duže vreme, a ranije niste bili zimogrožljivi, ili osećaj hladnoće prate umor, slabost, promene telesne težine ili trnjenje, razgovarajte sa lekarom.

U zavisnosti od simptoma, lekar može preporučiti krvnu sliku, proveru gvožđa, hormona štitaste žlezde ili šećera u krvi.

Važno: Stalni osećaj hladnoće ne znači automatski da imate zdravstveni problem, ali naglu ili upornu promenu ne treba zanemarivati.