Hleb goji, večera posle 20 sati pretvara se u mast... ŠEST najvećih zabluda o mršavljenju

Kada je mršavljenje u pitanju, čini se da za svaku namirnicu i svaki obrok postoji neko „pravilo“. Hleb goji, ugljeni hidrati su neprijatelj, posle 20 sati ne sme da se jede, a stotine trbušnjaka trebalo bi da istope salo sa stomaka. Problem je što ljudski organizam ne funkcioniše baš tako jednostavno.

Fitnes trener Sava Borkovac upozorava da su upravo pojednostavljena pravila jedan od razloga zbog kojih ljudi često imaju pogrešnu sliku o mršavljenju.

„Jednostavna pravila su privlačna ljudima jer ljudi vole jednostavna pravila. Mnogo je lakše reći 'hleb goji' nego objasniti celokupnu ishranu, količinu hrane, kalorijski unos, proteine, masti, ugljene hidrate, kretanje i navike.“

Pa, da krenemo od najpopularnijeg mita o mršavljenju.

1. Da li ugljeni hidrati zaista goje?

Borkovac kaže da jeste pristalica smanjenja ugljenih hidrata kod velikog broja ljudi koji vežbaju, ali pravi jasnu razliku između praktičnog pristupa ishrani i tvrdnje da su ugljeni hidrati sami po sebi glavni krivac za višak kilograma.

„Postoji velika razlika između rečenice 'smanjićemo ugljene hidrate jer nam to pomaže da organizujemo ishranu' i 'ugljeni hidrati ili šećer goje, ostala hrana ne goji'. Nije tako.“

Drugim rečima, nije dovoljno jednu grupu namirnica proglasiti krivcem i očekivati da će problem nestati. Na telesnu težinu utiču ukupna količina hrane, energetski unos i potrošnja, nivo fizičke aktivnosti i navike koje se ponavljaju iz dana u dan.

2. Večera posle 20 sati nije magični okidač za gojenje

Jedno od najupornijih pravila u svetu dijeta jeste ono da hranu nakon određenog vremena treba izbegavati. Međutim, metabolizam ne gleda na sat.

Borkovac to objašnjava slikovito:

„Večera u 20.05 nije magično pretvorila hranu u mast.“

Problem je, kako ističe, mnogo manje spektakularan. Ako tokom dužeg vremenskog perioda unosimo više energije nego što trošimo, telesna masa će rasti bez obzira na to da li smo poslednji obrok pojeli u 18, 20 ili 22 sata.

3. Možemo li trbušnjacima da skinemo stomak?

Ako je cilj ravan stomak, mnogi prvo kreću sa trbušnjacima. I onda ih rade u serijama koje bi i profesionalnog sportistu naterale da preispita životne izbore.

Međutim, vežbanjem određenog mišića ne možemo narediti telu da upravo sa tog područja troši masne naslage.

„Trbušnjacima treniramo mišiće stomaka. Ne možemo da naredimo organizmu: 'Sada uzmi mast baš sa ovog dela',“ kaže naš sagovornik.

To ne znači da vežbe za stomak nemaju smisla. Naprotiv. Borkovac ističe značaj treninga mišića trupa zbog stabilnosti tela i bolje funkcionalnosti, ali njihov zadatak nije ciljano topljenje masnih naslaga sa stomaka.

4. Žene ne treba da beže od tegova

Još jedan veoma rasprostranjen strah jeste da će žene zbog treninga snage postati „previše mišićave“ ili „nabildovane“. U praksi je, međutim, obrnuto, objašnjava Sava:

„Greška je potpuno zanemarivanje treninga snage, posebno kod žena, zbog straha da će se 'nabildovati'. U praksi je mnogo češći problem premalo mišića nego previše mišića.“

Trening snage može biti važan deo procesa promene telesne kompozicije, posebno kada osoba želi da izgubi masno tkivo, a istovremeno sačuva ili izgradi mišiće.

5. Da li moramo zauvek da brojimo kalorije?

Brojanje kalorija može biti korisno, ali ne treba da postane opsesija.

Za neke ljude, nekoliko nedelja praćenja unosa može biti odličan način da shvate koliko zapravo jedu. Posebno lako promaknu kalorije iz ulja, grickalica, orašastih plodova, sokova ili onih čuvenih „samo jedan zalogaj“ situacija koje se misteriozno umnože tokom dana.

„Brojanje kalorija je alat, a ne način života koji svako mora da prihvati.“

Cilj bi, prema njegovim rečima, trebalo da bude da čovek vremenom razvije osećaj za porcije, izbor hrane i strukturu obroka.

Jer ako smo došli do toga da sa 70 godina računamo kalorije svakog lista zelene salate, možda smo malo izgubili poentu.

6. Nije najbolja ona dijeta koja savršeno izgleda na papiru

Ishrana može biti veoma precizno isplanirana, ali ako ne možemo da istrajemo u njoj duže od nekoliko nedelja, teško da predstavlja dobro rešenje.

Borkovac zato favorizuje pristupe koji mogu da se uklope u svakodnevni život, uz kontrolu ukupnog unosa hrane i izbor namirnica koji odgovara konkretnoj osobi.

„Najbolji plan nije onaj koji savršeno izgleda na papiru, nego onaj koji daje rezultat i koji čovek može dugoročno da živi.“

Na kraju, možda je upravo to najvažnije pravilo kada je mršavljenje u pitanju: ne tražiti savršen sistem, već pronaći onaj koji možemo da održimo i kada prođe početni entuzijazam, kada dođu praznici, stresan dan, večera sa prijateljima i ona čuvena sreda kada nam se jednostavno ne radi ništa.