Hleb goji, večera posle 20 sati pretvara se u mast... ŠEST najvećih zabluda o mršavljenju

Kada je mr&scaron;avljenje u pitanju, čini se da za svaku namirnicu i svaki obrok postoji neko &bdquo;pravilo&ldquo;. Hleb goji, ugljeni hidrati su neprijatelj, posle 20 sati ne sme da se jede, a stotine trbu&scaron;njaka trebalo bi da istope salo sa stomaka. Problem je &scaron;to ljudski organizam ne funkcioni&scaron;e ba&scaron; tako jednostavno.Fitnes trener Sava Borkovac upozorava da su upravo pojednostavljena pravila jedan od razloga zbog kojih ljudi često imaju pogre&scaron;nu sliku o mr&scaron;avljenju.&bdquo;Jednostavna pravila su privlačna ljudima jer ljudi vole jednostavna pravila. Mnogo je lak&scaron;e reći &#39;hleb goji&#39; nego objasniti celokupnu ishranu, količinu hrane, kalorijski unos, proteine, masti, ugljene hidrate, kretanje i navike.&ldquo; Pa, da krenemo od najpopularnijeg mita o mr&scaron;avljenju. 1. Da li ugljeni hidrati zaista goje? Borkovac kaže da jeste pristalica smanjenja ugljenih hidrata kod velikog broja ljudi koji vežbaju, ali pravi jasnu razliku između praktičnog pristupa ishrani i tvrdnje da su ugljeni hidrati sami po sebi glavni krivac za vi&scaron;ak kilograma.&bdquo;Postoji velika razlika između rečenice &#39;smanjićemo ugljene hidrate jer nam to pomaže da organizujemo ishranu&#39; i &#39;ugljeni hidrati ili &scaron;ećer goje, ostala hrana ne goji&#39;. Nije tako.&ldquo;Drugim rečima, nije dovoljno jednu grupu namirnica proglasiti krivcem i očekivati da će problem nestati. Na telesnu težinu utiču ukupna količina hrane, energetski unos i potro&scaron;nja, nivo fizičke aktivnosti i navike koje se ponavljaju iz dana u dan. 2. Večera posle 20 sati nije magični okidač za gojenje Jedno od najupornijih pravila u svetu dijeta jeste ono da hranu nakon određenog vremena treba izbegavati. Međutim, metabolizam ne gleda na sat.Borkovac to obja&scaron;njava slikovito:&bdquo;Večera u 20.05 nije magično pretvorila hranu u mast.&ldquo;Problem je, kako ističe, mnogo manje spektakularan. Ako tokom dužeg vremenskog perioda unosimo vi&scaron;e energije nego &scaron;to tro&scaron;imo, telesna masa će rasti bez obzira na to da li smo poslednji obrok pojeli u 18, 20 ili 22 sata. 3. Možemo li trbu&scaron;njacima da skinemo stomak? Ako je cilj ravan stomak, mnogi prvo kreću sa trbu&scaron;njacima. I onda ih rade u serijama koje bi i profesionalnog sportistu naterale da preispita životne izbore.Međutim, vežbanjem određenog mi&scaron;ića ne možemo narediti telu da upravo sa tog područja tro&scaron;i masne naslage.&bdquo;Trbu&scaron;njacima treniramo mi&scaron;iće stomaka. Ne možemo da naredimo organizmu: &#39;Sada uzmi mast ba&scaron; sa ovog dela&#39;,&ldquo; kaže na&scaron; sagovornik.To ne znači da vežbe za stomak nemaju smisla. Naprotiv. Borkovac ističe značaj treninga mi&scaron;ića trupa zbog stabilnosti tela i bolje funkcionalnosti, ali njihov zadatak nije ciljano topljenje masnih naslaga sa stomaka. 4. Žene ne treba da beže od tegova Jo&scaron; jedan veoma rasprostranjen strah jeste da će žene zbog treninga snage postati &bdquo;previ&scaron;e mi&scaron;ićave&ldquo; ili &bdquo;nabildovane&ldquo;. U praksi je, međutim, obrnuto, obja&scaron;njava Sava:&bdquo;Gre&scaron;ka je potpuno zanemarivanje treninga snage, posebno kod žena, zbog straha da će se &#39;nabildovati&#39;. U praksi je mnogo če&scaron;ći problem premalo mi&scaron;ića nego previ&scaron;e mi&scaron;ića.&ldquo;Trening snage može biti važan deo procesa promene telesne kompozicije, posebno kada osoba želi da izgubi masno tkivo, a istovremeno sačuva ili izgradi mi&scaron;iće. 5. Da li moramo zauvek da brojimo kalorije? Brojanje kalorija može biti korisno, ali ne treba da postane opsesija.Za neke ljude, nekoliko nedelja praćenja unosa može biti odličan način da shvate koliko zapravo jedu. Posebno lako promaknu kalorije iz ulja, grickalica, ora&scaron;astih plodova, sokova ili onih čuvenih &bdquo;samo jedan zalogaj&ldquo; situacija koje se misteriozno umnože tokom dana.&bdquo;Brojanje kalorija je alat, a ne način života koji svako mora da prihvati.&ldquo;Cilj bi, prema njegovim rečima, trebalo da bude da čovek vremenom razvije osećaj za porcije, izbor hrane i strukturu obroka.Jer ako smo do&scaron;li do toga da sa 70 godina računamo kalorije svakog lista zelene salate, možda smo malo izgubili poentu. 6. Nije najbolja ona dijeta koja savr&scaron;eno izgleda na papiru Ishrana može biti veoma precizno isplanirana, ali ako ne možemo da istrajemo u njoj duže od nekoliko nedelja, te&scaron;ko da predstavlja dobro re&scaron;enje.Borkovac zato favorizuje pristupe koji mogu da se uklope u svakodnevni život, uz kontrolu ukupnog unosa hrane i izbor namirnica koji odgovara konkretnoj osobi.&bdquo;Najbolji plan nije onaj koji savr&scaron;eno izgleda na papiru, nego onaj koji daje rezultat i koji čovek može dugoročno da živi.&ldquo;Na kraju, možda je upravo to najvažnije pravilo kada je mr&scaron;avljenje u pitanju: ne tražiti savr&scaron;en sistem, već pronaći onaj koji možemo da održimo i kada prođe početni entuzijazam, kada dođu praznici, stresan dan, večera sa prijateljima i ona čuvena sreda kada nam se jednostavno ne radi ni&scaron;ta.

Hleb goji, večera posle 20 sati pretvara se u mast... ŠEST najvećih zabluda o mršavljenju

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala. Vrati se na vest

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest