Mogu da lete 56km/h, za noć pređu i više od 560km, a svoju DIVNU BOJU duguju RAČIĆIMA kojima se hrane: FLAMINGO je mnogo više od ROZE PTICE

Flaminzi su među najprepoznatljivijim pticama na svetu zahvaljujući dugim nogama, savijenom vratu i upečatljivom ružičastom perju. Evo deset činjenica koje možda niste znali o ovim pticama.

1. Flaminzi se ne rađaju ružičasti

Mladunci flaminga imaju sivo ili belo paperje, a karakterističnu ružičastu boju dobijaju tek nakon dve do tri godine. Boja njihovog perja zavisi od hrane koju jedu, uključujući sitne račiće i alge bogate karotenoidima, pigmentima koji utiču na crvenkaste i narandžaste nijanse. Zato neki flaminzi imaju intenzivno koralnoružičasto perje, dok su drugi znatno bleđi.

2. Hrane se okrenuti naglavačke

Flaminzi često uranjaju glavu u vodu i okreću je naglavačke dok traže hranu na dnu jezera i bara. Njihov kljun ima sitne strukture koje filtriraju vodu i mulj, zadržavajući alge, sitne račiće, mekušce, insekte i male ribe. Ove ptice mogu da provode nekoliko sati dnevno u potrazi za hranom.

3. Postoji šest vrsta flaminga

Flaminzi žive u različitim delovima sveta, od Evrope i Afrike do Azije, Južne Amerike i Kariba. Najveći među njima je veliki flamingo, koji može da dostigne visinu od oko 150 centimetara, dok je najmanji mali flamingo, visok do približno 90 centimetara. Andski flamingo spada među najređe vrste, a pojedine vrste suočavaju se i sa rizikom od izumiranja.

4. Grupa flaminga ima neobičan naziv

Flaminzi su društvene ptice koje žive u velikim grupama. One mogu da broje najmanje desetak jedinki, ali i nekoliko hiljada ptica. Na engleskom jeziku za grupu flaminga koristi se naziv flamboyance, koja se prevodi kao ekstravagancija ili raskoš, i asocira na njihovu upečatljivu pojavu.

5. Mogu da žive u ekstremnim uslovima

Flaminzi nastanjuju lagune, močvare, plitka jezera i druga područja u kojima mnoge životinje teško opstaju. Mogu da podnesu veoma visoke temperature vode, kao i izrazitu hladnoću. Neke vrste žive i u izuzetno slanim i alkalnim jezerima, gde hemijski sastav vode odbija potencijalne predatore. Posebne žlezde pomažu im da izlučuju višak soli iz organizma.

6. Spavaju stojeći na jednoj nozi

Flaminzi često stoje na jednoj nozi, dok drugu drže savijenu uz telo. Zanimljivo je da zglob koji izgleda kao koleno zapravo predstavlja skočni zglob, dok se pravo koleno nalazi više, blizu tela, i uglavnom je skriveno perjem. Naučnici još nisu sasvim sigurni zašto flaminzi zauzimaju ovaj položaj, ali jedna od pretpostavki jeste da tako smanjuju gubitak telesne toplote. Na jednoj nozi mogu i da spavaju.

7. Stari Rimljani smatrali su njihov jezik delikatesom

U starom Rimu flaminzi su se služili na gozbama, a njihov jezik smatran je posebnom poslasticom dostupnom bogatima. Meso ove ptice takođe se jelo, a posluživanje flaminga bilo je znak visokog društvenog statusa. Danas su flaminzi zaštićeni u mnogim područjima, pa je njihovo ubijanje i konzumiranje zakonom zabranjeno tamo gde važe takve mere zaštite.

8. Imaju složene ljubavne rituale

Tokom sezone parenja mužjaci izvode složene, usklađene pokrete kako bi privukli ženke. Njihovi rituali uključuju okretanje glave, sinhronizovano hodanje i pokrete u grupi. Istraživači su kod velikih flaminga zabeležili brojne kombinacije pokreta tokom udvaranja. Iako se flaminzi često opisuju kao ptice koje ostaju zajedno do kraja života, njihovi partnerski odnosi mogu da se menjaju.

9. Oba roditelja brinu o mladuncu

Mužjak i ženka zajedno grade gnezdo od blata i naizmenično leže na jednom jajetu. Kada se mladunac izlegne, oba roditelja učestvuju u njegovoj ishrani i zaštiti. U prvim mesecima života mladunci se hrane posebnom hranljivom tečnošću koju proizvode oba roditelja, poznatom kao „gušino mleko“. Bogata je mastima i proteinima i pomaže mladuncima da rastu i razvijaju se.

10. Dobri su plivači i snažni letači

Iako zbog dugih nogu i vrata mogu da deluju nespretno, flaminzi su dobri plivači i sposobni letači. Tokom leta drže duge noge ispružene iza tela, što im pomaže da održe ravnotežu. Mogu da lete brzinom do oko 56 kilometara na sat, a kada menjaju stanište u potrazi za hranom ili zbog klimatskih uslova, često putuju noću. Tokom jedne noći mogu da pređu i više od 560 kilometara.