Magarci su mnogo inteligentniji i osećajniji nego što mislimo: 10 zanimljivih činjenica o ovim životinjama

Magarci nisu samo radne životinje. Reč je o inteligentnim, osećajnim i izuzetno snažnim bićima koja ostvaruju čvrste društvene veze i zaslužuju mnogo više poštovanja i zaštite.

Izraz „tvrdoglav kao magarac” često se koristi kao uvreda, ali ponašanje ovih životinja pokazuje da njihova navodna tvrdoglavost može biti posledica opreza i procene opasnosti. 

Ovo je 10 zanimljivih činjenica koje otkrivaju koliko su magarci posebni i zbog čega je važno zaštititi ih.

1. Imaju izuzetno razvijeno čulo mirisa. Ono im pomaže da pronađu hranu i vodu u sušnim i prostranim predelima. Ta sposobnost posebno je važna za opstanak u područjima sa oskudnim izvorima vode i hrane.
2. Veoma su inteligentni. Naučna istraživanja pokazuju da magarci mogu da rešavaju složene probleme i donose odluke na osnovu procene rizika. Za razliku od konja, koji često reaguju bekstvom kada se uplaše, magarci mogu da zastanu i procene opasnost pre nego što odluče kako će postupiti. Takvo ponašanje ljudi često pogrešno tumače kao tvrdoglavost, iako ono može da ukazuje na opreznost i sposobnost procenjivanja situacije.
3. Imaju odlično pamćenje. Magarci mogu godinama da pamte druge životinje, ljude i mesta sa kojima su se susretali. Dugoročno pamćenje pomaže im da se snalaze u zahtevnim okruženjima i održavaju društvene veze.
4. Komuniciraju karakterističnim njakanjem. Magarci mogu da proizvode glasove i tokom udisaja i tokom izdisaja, zbog čega njihovo njakanje može da traje i do 20 sekundi. Njihov glas može da se čuje na udaljenosti do tri kilometra. Njakanje nije samo buka. Njime magarci komuniciraju sa drugim životinjama, izražavaju različita stanja i upozoravaju na opasnost. Glasanje ima važnu ulogu u njihovom društvenom životu.
5. Emocije pokazuju i izrazom lica. Položaj ušiju i očiju, kao i napetost mišića lica, mogu da otkriju kako se magarac oseća. Praćenje ovih znakova pomaže ljudima da prepoznaju stres, nelagodnost i druge pokazatelje dobrobiti životinje. Bolje razumevanje njihovog ponašanja važno je za odgovarajuću negu i zaštitu.
6. Izuzetno su izdržljivi. Domaći magarci potiču od afričkog divljeg magarca, životinje prilagođene životu u toplim i sušnim predelima, gde vode često nema u izobilju. Njihove duge uši pomažu u regulisanju telesne temperature, dok su izdržljivost i prilagođenost različitim uslovima doprinele tome da postanu nezamenljive radne životinje u mnogim zajednicama.
7. Mogu da štite druge životinje. U pojedinim ruralnim područjima magarci se koriste za zaštitu ovaca i koza od predatora, uključujući lisice i divlje pse. Njihova budnost, snaga i zaštitničko ponašanje mogu biti korisni na farmama, ali se njihove potrebe često zanemaruju kada se govori o dobrobiti domaćih životinja.
8. Magarci zaslužuju da budu prepoznati ne samo po svojoj snazi i radu već i po inteligenciji, osećajnosti i važnom mestu koje imaju u životu ljudi. Svetski dan magaraca obeležava se 8. maja i prilika je da se skrene pažnja na njihov značaj i probleme sa kojima se suočavaju. Cilj je podizanje svesti o zlostavljanju, prekomernom radu i zanemarivanju ovih životinja, kao i zalaganje za bolju zakonsku zaštitu.
9. Često su žrtve zlostavljanja i prekomernog rada. Širom sveta magarci trpe neprimereno postupanje, zanemarivanje i iscrpljujući rad. Mnogi nose pretežak teret u teškim uslovima, bez dovoljno odmora, vode i veterinarske nege. Slučajevi zlostavljanja u Meksiku i eksploatacije radnih magaraca u Španiji ukazuju na potrebu za strožim propisima i doslednijom zaštitom životinja.
10. Ugroženi su i zbog trgovine kožom. Jedna od ozbiljnih pretnji magarcima jeste trgovina njihovom kožom, koja se koristi za proizvodnju ejiao, želatinozne materije zastupljene u tradicionalnoj kineskoj medicini. Rastuća potražnja za ovim proizvodom dovela je do masovnog ubijanja magaraca u pojedinim zemljama, ugrožavajući njihove populacije i egzistenciju zajednica koje zavise od njih. Organizacije za zaštitu životinja zalažu se za razvoj biljnih alternativa i rešenja koja ne podrazumevaju patnju i ubijanje životinja.

Zašto je važno zaštititi magarce?

Magarci nisu samo radne životinje. Oni su osećajna bića sa emocijama, društvenim potrebama i sposobnošću da stvaraju čvrste veze. Njihova zaštita podrazumeva sprečavanje zlostavljanja, obezbeđivanje odgovarajuće ishrane i veterinarske nege, kao i uslova u kojima mogu da žive bez nepotrebne patnje.

Najčešća pitanja o magarcima

• Čime se magarci hrane? Magarci su biljojedi. Hrane se travom, senom, biljem i lišćem žbunja. Prilagođeni su ishrani siromašnoj hranljivim materijama, ali im je i dalje potrebna pravilno odmerena hrana, uz dovoljno vode i odgovarajuću negu.
• Kako se magarci razmnožavaju? Ženka magarca na svet donosi mladunče koje se naziva pule. Graviditet traje približno 12 meseci. Nakon rođenja, mladunče ostaje blizu majke i od ranog uzrasta razvija snažne društvene veze.
• Šta je mula, odnosno, mazga? Mula je potomak magarca i kobile, dok je mazga potomak magarice i konja. Nasleđuju snagu i izdržljivost oba roditelja, zbog čega se tradicionalno koriste kao radne životinje. Mule i mazge su uglavnom neplodne zbog razlika u broju hromozoma njihovih roditeljskih vrsta.
• Šta magarci vole? Magarci su društvene životinje koje ostvaruju bliske veze sa drugim magarcima, a često i sa ljudima kojima veruju. Mogu da prepoznaju poznate glasove i lica. Vole i da se valjaju u prašini ili zemlji, što je prirodan oblik ponašanja povezan sa negom tela i drugim potrebama.
• Šta magarci simbolizuju? U različitim kulturama magarci simbolizuju skromnost, strpljenje, izdržljivost i snagu. Njihova uloga u ljudskoj istoriji odražava dug odnos između ljudi i ovih životinja, koji bi danas trebalo da podrazumeva više brige i zaštite.
• Zašto neki magarci imaju krst na leđima? Mnogi magarci imaju tamnu prugu duž kičme i poprečnu prugu preko ramena, koje zajedno formiraju oblik krsta. Iako postoje različita verska i narodna tumačenja ovog obeležja, naučno objašnjenje vezuje ga za genetiku i obrasce obojenosti dlake.
• Da li magarcima preti izumiranje? Da. Afrički divlji magarac (Equus africanus) kritično je ugrožena vrsta prema Međunarodnoj uniji za zaštitu prirode (IUCN). Ugrožene su i pojedine rase domaćih magaraca. Među najvećim problemima su gubitak staništa, prekomerna eksploatacija i trgovina kožom za proizvodnju ejiao. Milioni magaraca godišnje se ubijaju zbog potražnje za ovim proizvodom, što posebno pogađa njihove populacije u Africi i zajednice koje zavise od njih. Magarci širom sveta i dalje trpe prekomeran rad, neuhranjenost, nedostatak veterinarske nege i zlostavljanje. Njihova zaštita zato nije samo pitanje očuvanja vrsta već i pitanje odgovornog odnosa prema životinjama.