11 zanimljivih činjenica o tukanima: Čemu služi njihov ogroman kljun i kako žive u krošnjama prašuma

Ove inteligentne ptice prepoznatljive su po velikim, jarko obojenim kljunovima, a nastanjuju prašume Centralne i Južne Amerike. Otkrijte zanimljivosti o njihovim neobičnim kljunovima, ugroženosti pojedinih vrsta i životu visoko u krošnjama tropskih šuma.

1. Tukani proizvode različite zvuke

Tukani spadaju među najglasnije ptice na svetu. Njihovo oglašavanje podseća na kreketanje žaba, a kljunovima proizvode i zvuke kuckanja i klepetanja. Neke vrste ispuštaju zvuke nalik lajanju ili režanju.

Ženke tukana obično imaju viši glas od mužjaka. Svoje oglašavanje koriste kako bi druge ptice usmerile ka mestima bogatim hranom, ali i kako bi se razlikovale od drugih grupa tukana.

2. Pripadaju velikoj porodici ptica

Tukani pripadaju porodici Ramphastidae, koja obuhvata oko 40 vrsta tukana, kao i manje tukane i arasare, ptice srodne tukanima. Zajedničko im je jedno upečatljivo obeležje: kljun im je nesrazmerno velik u odnosu na ostatak tela.

3. Njihovi kljunovi imaju brojne funkcije

Naučnici još nisu sasvim sigurni zbog čega tukani imaju tako ogromne kljunove. Oni bi mogli da imaju ulogu u udvaranju, jer svojim jarkim bojama privlače potencijalne partnere. Osim toga, velika veličina kljuna možda zastrašuje predatore i druge ptice koje se takmiče s tukanima za hranu.

Međutim, u stvarnoj borbi takav kljun ne bi bio naročito koristan. Građen je od keratina, materijala raspoređenog u strukturu nalik saću, pa nije posebno čvrst, težak ni otporan.

Kljun je mnogo korisniji kada dođe vreme za obrok. Tukani njime dosežu plodove koji bi im inače bili van domašaja, a nazubljene ivice kljuna omogućavaju im da spretno gule i jedu voće.

Naučnici su utvrdili i da kljun ima važnu ulogu u regulisanju telesne temperature. U istraživanju objavljenom u časopisu Science pokazano je da tukani mogu da regulišu protok krvi kroz kljun i tako kontrolišu koliko se njihovo telo zagreva ili hladi.

Upravo zato, dok spavaju, kljun uvlače pod krilo, čime sprečavaju prekomerno gubljenje toplote.

4. Tukani nisu naročito graciozni u letu

Iako su njihovi ogromni kljunovi veoma korisni, oni ne doprinose uvek elegantnom izgledu ovih ptica tokom leta.

„Tokom sporog, talasastog leta tukani često deluju nespretno ili neuravnoteženo, verovatno zato što izgleda kao da veliki kljun vuče njihovo telo za sobom“, piše Les Beletski u knjizi Birds of the World („Ptice sveta“).

5. Žive visoko u krošnjama prašuma

Možda upravo zato tukani više skaču s grane na granu nego što lete. Veći deo života provode visoko u krošnjama prašuma, skrivajući se među lišćem.

Najviše im odgovaraju zrele šume s visokim, potpuno razvijenim drvećem, na manjim nadmorskim visinama, gde imaju pristup obilju zrelog voća.

Tukani nerado lete preko reka, zbog čega vodeni tokovi često predstavljaju prirodne prepreke koje razdvajaju različite vrste.

Većina tukana tokom cele godine ostaje u istoj šumi, dok se neke vrste sezonski sele između planinskih šuma i područja na manjim nadmorskim visinama.

6. Veličina tukana znatno se razlikuje od vrste do vrste

Tukani se međusobno razlikuju po dužini tela i telesnoj masi. Najveći je tuko tukan (Ramphastos toco), koji može da dostigne dužinu od oko 61 centimetar i težinu do 860 grama. Najmanji je tukan sa žućkastim čuperkom (Selenidera nattereri), dug oko 32 centimetra. Kada je reč o težini, među najmanjima je slovičasti arasari (Pteroglossus inscriptus), koji teži svega oko 95 grama.

7. Tukani su društvene ptice

Tukani vole društvo i najčešće se mogu videti u grupama od tri do 12 jedinki. Ponekad se u istoj grupi okupi i 20 ili više ptica.

Smatra se da su monogamni, odnosno da formiraju parove u kojima partneri ostaju zajedno. Primećeno je i da tokom udvaranja jedni drugima dobacuju komadiće voća, što predstavlja deo njihovog rituala zbližavanja.

8. U prirodi su suočeni s brojnim pretnjama

Tuko tukan, verovatno najpoznatija i najprepoznatljivija vrsta, na Crvenoj listi Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN) svrstan je u kategoriju „najmanje zabrinjavajuća“. Razlog je, između ostalog, njegovo veoma veliko područje rasprostranjenosti.

Ipak, brojnost populacije ove vrste opada.

Glavne pretnje tuko tukanu i drugim vrstama jesu gubitak staništa i lov. Tropske šume se krče kako bi se napravilo mesto za poljoprivredne površine, naselja i puteve.

Na primer, uzgoj koke u Peruu zahvatio je područje rasprostranjenosti žutookog tukaneta, zbog čega je ova ptica postala jedna od ugroženih vrsta.

Arijel tukan i istočni crvenovrati arasari u Brazilu takođe su svrstani u kategoriju „gotovo ugroženih“, prvenstveno zbog krčenja šuma.

Tukani su na meti lovaca i zbog trgovine kućnim ljubimcima, mesa i trofeja. Ponekad ih love i poljoprivrednici jer se hrane voćem iz voćnjaka i tako nanose štetu usevima.

9. Gnezde se u šupljinama drveća

Tukani za gnežđenje uglavnom koriste šupljine u stablima drveća. To ne iznenađuje, budući da najveći deo života provode visoko u krošnjama šuma Centralne i Južne Amerike i retko silaze na šumsko tlo. Ponekad se nastanjuju u šupljinama koje su izdubili detlići, a zatim napustili.

U gnezdu polažu do pet jaja godišnje, a na njima se smenjuju oba roditelja. Inkubacija traje od 15 do 18 dana.

Kada spavaju, tukani okreću glavu unazad, zavlače kljun pod krilo i podižu repna pera preko glave, tako da im telo poprima oblik uredne, zaobljene loptice.

10. Mužjaci i ženke izgledaju gotovo isto

Tukani spadaju u monomorfne vrste, što znači da mužjaci i ženke imaju isti ili veoma sličan spoljašnji izgled. Pol se ne može pouzdano odrediti samo na osnovu njihovih fizičkih karakteristika, a oba pola podjednako su upadljiva.

Istraživanja pokazuju da je monomorfizam češći kod životinjskih vrsta kod kojih je uspešna društvena interakcija unutar grupe veoma važna, možda čak i važnija od samog udvaranja.

Kod vrsta kod kojih je udvaranje presudno za izbor partnera mužjaci često tokom evolucije razvijaju upadljivije osobine, dok kod tukana takve razlike nisu izražene.

11. Pomažu u očuvanju tropskih šuma

Tukani imaju važnu ulogu u očuvanju tropskih šuma. Hrane se različitim vrstama autohtonog voća, a semenke izbacuju izmetom na drugim mestima.

Na taj način doprinose širenju biljaka, njihovom obnavljanju i očuvanju raznovrsnosti šumskih ekosistema.

Njihova uloga zato prevazilazi upečatljiv izgled: ove ptice učestvuju u prirodnim procesima koji omogućavaju tropskim šumama da opstanu i obnavljaju se.