10 zanimljivosti o PELIKANIMA: GUTAJU GOLUBOVE, imaju neobična stopala, a čemu im služi kesa ispod kljuna?

Najstariji poznati fosil pelikana, lobanja stara oko 30 miliona godina, pronađen je u Francuskoj, u sedimentima iz oligocena. Fosilni ostaci otkriveni su i u Nemačkoj, Indiji, Keniji, Peruu, Australiji i Severnoj Karolini. Danas postoji osam živih vrsta pelikana, rasprostranjenih na svim kontinentima osim Antarktika.

Naučnici su dugo raspravljali o tome gde pelikani pripadaju na evolutivnom stablu ptica. Genetska istraživanja ukazuju na to da su njihovi najbliži živi srodnici kitoglav i čekićar, afrička močvarna ptica neobičnog izgleda.

2. Kesu ispod kljuna ne koriste za skladištenje hrane

Velika, rastegljiva kožna kesa ispod pelikanovog kljuna naziva se gularna kesa. Iako mnogi veruju da u njoj čuva hranu, ona zapravo služi za hvatanje plena.

Kada ulovi ribu, pelikan najpre izbaci višak vode tako što nagne glavu i stegne mišiće kese, a zatim proguta plen. Kod pojedinih vrsta ova kesa može da primi i do 11 litara tečnosti.

Ilustracija; Foto: SusieQ2022/Shutterstock

3. Pelikani ne jedu samo ribu

Iako se prvenstveno hrane ribom, pelikani love i rakove, vodozemce, kornjače, pa čak i druge ptice.

Godine 2006. posetioci londonskog parka Sent Džejms ostali su zatečeni kada je veliki beli pelikan pred očima dece progutao goluba. Ovakvi slučajevi nisu toliko neuobičajeni koliko bi se moglo pomisliti. Ako plen mogu da progutaju, pelikani će pokušati da ga pojedu.

4. Dve vrste pelikana love ronjenjem iz vazduha

Smeđi pelikan može da uoči ribu ispod površine mora čak i kada leti na visini od oko 18 metara. Njegov srodnik, peruanski pelikan, takođe ima izuzetno dobar vid.

Kada uoče plen, obrušavaju se ka vodi kljunom napred, često sa velike visine. Udarac može da omami ribu, koju potom zahvataju kesom ispod kljuna.

Ovakav način lova nosi rizik od povreda, ali pelikani imaju posebne prilagodbe koje ih štite. Pre zarona ukrućuju mišiće vrata, zabacuju krila unazad i aktiviraju vazdušne kese ispod kože, koje ublažavaju udarac. Mladim pticama potrebno je vreme da usavrše ovu tehniku.

5. Neki pelikani love u grupama

Većina pelikana ne obrušava se na plen iz vazduha, već ribu hvata sa površine vode. Ponekad se udružuju u grupe i formiraju polukrug ili oblik slova U, udarajući krilima o vodu kako bi sabili ribe na malom prostoru ili ih potisnuli ka plićaku.

Takva strategija povećava njihove šanse za uspešan lov.

6. Američkom belom pelikanу tokom sezone parenja izrasta privremeni „rog“

Ova severnoamerička ptica visoka je oko 1,2 metra, a raspon krila može da joj dostigne 2,7 metara.

Tokom sezone parenja, koja traje od kraja marta do početka maja, odraslim mužjacima i ženkama na gornjem delu kljuna izraste široka, pljosnata izraslina žute ili narandžaste boje, nalik rogu. Ona otpada tokom maja, a naredne sezone izrasta ponovo.

7. Sva četiri prsta na pelikanovim stopalima povezana su kožicom

Za razliku od pataka i gusaka, kod kojih kožica povezuje samo tri prednja prsta, pelikani imaju opnasta stopala na kojima su povezana sva četiri prsta.

Ovakva građa naziva se totipalmantna stopala i karakteristična je i za kormorane, blune i sulide.

8. Pelikani su postali simbol žrtve u hrišćanskoj umetnosti

U srednjovekovnoj Evropi verovalo se da majka pelikan, kada nema dovoljno hrane za svoje mlade, kljunom probada sopstvene grudi i hrani ih svojom krvlju. Ova priča nije tačna, ali je verovatno nastala zbog crvenkasto-narandžaste boje kese dalmatinskog pelikana tokom sezone parenja.

Legenda je dobila snažno simboličko značenje u hrišćanskoj umetnosti, gde je pelikan postao simbol Isusove žrtve za čovečanstvo. Motiv se pojavljivao u evropskoj umetnosti tokom kasnog srednjeg veka i rane renesanse, a našao se i u izdanju Biblije kralja Džejmsa iz 1611. godine, kao i na portretu engleske kraljice Elizabete I iz 1575. godine.

9. Pelikani dišu prvenstveno na usta

Iako imaju nosne otvore, oni su kod svih osam vrsta zatvoreni i skriveni ispod čvrstog rožnatog omotača kljuna.

Nosne šupljine ipak imaju važnu funkciju: u njima se nalaze posebne žlezde koje uklanjaju višak soli iz krvi. Ta prilagodba omogućava pelikanima i drugim morskim pticama da podnose unos slane vode. Pošto su im nosni otvori zatvoreni, pelikani uglavnom dišu na usta.

10. Smeđi pelikani uspeli su da se oporave nakon decenija ugroženosti

Insekticid DDT, koji se masovno koristio tokom pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, ozbiljno je ugrozio brojne vrste ptica. Hemikalija je dospevala u lanac ishrane, a kod ptica je izazivala stanjivanje ljuske jaja, zbog čega su se jaja lakše lomila i manje mladunaca uspevalo da preživi.

Među najteže pogođenim vrstama bio je smeđi pelikan. U Luizijani je 1938. godine zabeleženo oko 5.000 parova koji su se gnezdili, dok 1963. godine u toj saveznoj državi nije zabeležen nijedan primerak.

Prekretnica je usledila 1972. godine, kada su Sjedinjene Američke Države zabranile upotrebu DDT-a. Programi ponovnog naseljavanja i zaštite doprineli su oporavku populacije.

Smeđi pelikan je 1970. godine proglašen ugroženom vrstom. Pojedine populacije uklonjene su sa liste ugroženih 1985. godine, a 2009. godine vrsta je u potpunosti skinuta sa američke liste ugroženih vrsta.