GO GOLCAT POBEGAO IZ ZATVORA, učinio da SLON NESTANE S BINE... Hudinijevi trikovi su i danas misterija

Ipak, mnoge svoje izume i mehanizme vešto je skrivao kako ne bi otkrio tajne svojih trikova, piše Smithsonian Magazine.

Izvukao se iz zaključane limene kante pune vode sa sve lisicama na rukama

Dana 27. januara 1908. godine u pozorištu „Kolumbija“ u Sent Luisu, Hari Hudini spremao se da izvede svoj prvi nastup sa čuvenom tačkom bekstva iz velike limene kante za mleko. Pred publikom je trebalo da izvede nešto što je izgledalo kao prilično loša ideja.

Kanta je prethodno pregledana, ispreturana i okrenuta naopačke kako bi se publika uverila da ispod pozornice nema nikakvog otvora. Hudini je imao lisice na rukama, koje su bile ispred njega. Kosa mu je bila razdeljena po sredini, a lice ozbiljno. U plavom kupaćem kostimu, otkrio je izuzetnu fizičku spremnost.

Zadržavajući dah, uvukao se celim telom u kantu punu vode. Poklopac je zatvoren i spolja zaključan sa šest katana. Zatim je oko kante postavljen paravan kako bi bio zaklonjen od pogleda publike.

Gledaoci su čekali da se Hudini udavi.

Dva minuta kasnije, zadihan i mokar, pojavio se iza paravana. Kanta je i dalje bila zaključana. Za njegovog života niko nije uspeo da otkrije kako je iz nje pobegao.

Nije patentirao izume da bi zaštitio svoje iluzije

Hari Hudini danas se najčešće pamti kao mađioničar i majstor bekstva. Međutim, bio je i glumac, jedan od pionira avijacije, amaterski istoričar i uspešan preduzetnik. U svakoj od tih oblasti pokazivao je inovativnost, a neretko je bio i pronalazač.

Ipak, kako bi zaštitio svoje iluzije, uglavnom je izbegavao patentiranje izuma. Čuvao je tajne, autorskim pravima štitio svoje trikove i na druge načine prikrivao svoju pronalazačku stranu.

Poznati mađioničar Teler, član dua Pen i Teler, prisetio se kako je na jednoj aukciji u Los Anđelesu otkrio jedan od Hudinijevih izuma. Aukciju je organizovao pokojni Sid Radner, koji je posedovao jednu od najvećih kolekcija predmeta povezanih sa slavnim mađioničarem.

„Kupio sam veliki crni drveni krst, misleći da neće dostići visoku cenu. Delovao mi je kao dobar suvenir“, ispričao je Teler.

Nakon kupovine, Radner ga je upozorio da predmet ne drži u blizini dece i da im ne dozvoli da guraju prste u njegove otvore.

„Na krstu postoje rupe kroz koje se provlače užad kojima se vezuje osoba koja pokušava da se oslobodi. Nisam shvatio da je reč o složenom mehanizmu. Jednostavnim pokretom stopala moguće je istovremeno preseći sva užad“, objasnio je Teler.

Kao od majke rođen pobegao iz zatvora

Hudini je rođen kao Erih Vajs 1874. godine u Budimpešti, u jevrejskoj porodici, a od četvrte godine odrastao je u Sjedinjenim Američkim Državama. Devedesetih godina 19. veka počeo je da nastupa u vodviljima, izvodeći mađioničarske trikove i oslobađajući se lisica i zaključanih sanduka.

„Njegovo ime se i danas pojavljuje u popularnoj kulturi kada god neko izvede nešto lukavo ili neverovatno. Njegovi trikovi su i dalje fascinantni. Bekstvo iz zatvora dok je potpuno nag i danas predstavlja neverovatan podvig. Njegove priče deluju uzbudljivo i savremeno, iako je preminuo pre 90 godina“, kaže Džon Koks, autor sajta Wild About Harry, posvećenog Hudiniju.

Prema Telerovim rečima, tačke bekstva potiču iz istorije spiritualizma. Sredinom 19. veka pojedini izvođači tvrdili su da mogu da komuniciraju sa duhovima, razgovaraju sa mrtvima i izvode čuda. Tokom seansi medijumi su često bili vezivani, ponekad i lancima ili lisicama.

"Ja sam samo dovitljiv čovek koji ume da se izvuče!"

Hudini, međutim, nikada nije tvrdio da poseduje natprirodne sposobnosti.

„Spiritualistički izvođač bi se oslobodio kako bi izveo svoje manifestacije, a zatim bi ponovo bio vezan. Hudini je govorio: 'Ja sam samo dovitljiv čovek koji ume da se izvuče iz nevolje.' To je bila velika promena“, objašnjava Teler.

Hudini je pripadao generaciji koja se divila novim herojima: pronalazačima i neustrašivim avanturistima. Početkom 20. veka automobili, avioni, fonografski cilindri i filmovi osvajali su maštu javnosti. Tehnološki napredak i američka pronalazačka domišljatost bili su na ceni, a izumitelji su svoje ideje štitili patentima.

Hudini je, međutim, rano shvatio da patentiranje podrazumeva javno objavljivanje detaljnog opisa i prikaza izuma. Patentna dokumentacija morala je jasno da objasni kako određena tehnologija funkcioniše, kako bi drugi mogli da izbegnu povredu patentnih prava.

Za mađioničara čiji se posao zasnivao na tajnama, to je predstavljalo ozbiljan problem.

Zbog toga je u SAD i inostranstvu patentirao samo nekoliko svojih izuma. Među američkim patentima nalaze se igračka sa njegovim likom koja se oslobađa tzv. ludačke košulje, kao i specijalno ronilačko odelo osmišljeno tako da omogući korisniku da se brzo oslobodi u slučaju opasnosti.

Prema knjizi Keneta Silvermana „Houdini!: The Career of Ehrich Weiss“, Hudini je 1900. godine podneo zahtev za britanski patent za svoju tačku bekstva iz lisica. Međutim, zahtev je na kraju napušten.

Neki njegovi drugi izumi jesu patentirani, ali nikada nisu predstavljeni publici. Godine 1912. podneo je zahteve za nemačke patente za vodonepropusni sanduk koji bi bio zaključan i postavljen unutar drugog, većeg sanduka punog vode. Konstrukcija je trebalo da mu omogući da se oslobodi iz unutrašnjeg sanduka, a da pritom ne pokvasi odeću niti polomi brave.

Ovaj trik nikada nije izveden na pozornici. Isto važi i za drugi nemački patent, koji se odnosio na sistem rekvizita pomoću kojih bi Hudini mogao da bude zamrznut u ogromnom bloku leda.

Učinio da slon nestane s pozornice

Neke od svojih najpoznatijih tačaka preuzeo je od drugih mađioničara, ali ih je usavršavao i podizao na viši nivo. Britanski mađioničar Čarls Morit osmislio je trik u kojem bi živi magarac nestajao sa pozornice. Hudini je od njega otkupio prava za izvođenje trika širom sveta, a zatim ga unapredio i izveo sa slonom.

„I dalje ne znamo kako je izveo trik sa slonom. To je prava magija. Uzmete nešto što već postoji i pronađete način da ga učinite posebnim. Hudini je obične mađioničarske trikove pretvarao u nešto sasvim drugačije. Njegov um je neprestano radio, smišljao i izmišljao“, kaže Koks.

Na nekim sačuvanim Hudinijevim izumima pronađeni su skriveni paneli koji su mogli da se odvoje i sečiva namenjena presecanju užadi. Ipak, većina njegovih tajni ostala je neotkrivena.

Umro uoči Noći veštica

Čak i danas, gotovo sto godina nakon njegove smrti, mnogo toga nije poznato. Hudini je preminuo 31. oktobra 1926. godine od komplikacija izazvanih upalom slepog creva.

Ni podmićivanje mu nije bilo strano

Teler smatra da je mađioničar ponekad koristio i metode koje nisu bile naročito časne.

„Ljudi imaju određene pretpostavke. U mnogim slučajevima Hudini je radio sve što je bilo potrebno da bi nešto izveo. A to je ponekad podrazumevalo i manje prijatne metode, poput dogovora iza kulisa ili podmićivanja. To nije bilo naročito herojski, ali bio je spreman i na takve stvari“, kaže Teler.

Džon Koks podseća da među mađioničarima postoji nepisani kodeks prema kojem se tajne trikova ne otkrivaju.

Hudini je, ipak, pronašao način da svoje nastupe zaštiti kao intelektualnu svojinu, a da pritom ne mora da otkriva kako funkcionišu njegovi mehanizmi. Umesto patenata, koristio je autorska prava.

Jednočinka za samo jednog gledaoca 

Jedna od njegovih najpoznatijih tačaka bila je „Kineska komora za mučenje vodom“. U ovom triku gležnjevi su mu bili pričvršćeni za metalni okvir, a zatim bi bio spušten naglavačke u rezervoar pun vode i zaključan u njemu.

Kako bi sprečio druge da kopiraju nastup, Hudini je, prema Silvermanovoj knjizi, u Engleskoj 1911. godine izveo ovaj trik kao jednočinku pred samo jednim gledaocem. Na taj način stekao je osnov za registraciju autorskih prava u avgustu iste godine, čime je pravno zaštitio nastup od imitacija, a da nije morao da otkrije kako se trik izvodi.

„Imao sam priliku da izbliza pogledam komoru za mučenje vodom. Iznenađujuće je mala. Čovek zamišlja ogromnu konstrukciju, a zapravo je reč o kompaktnom i efikasnom uređaju. Mehanički je briljantno osmišljena“, kaže Teler.

Bio je i medijski "čarobnjak" 

Broj ljudi koji su uživo videli Hudinijevo bekstvo iz komore bio je znatno manji od broja onih širom sveta koji su mu se divili. Mađioničar je, naime, bio majstor i u privlačenju medijske pažnje.

„Kao inovator, shvatio je kako da koristi štampu. Bio je među prvim poznatim ličnostima koje su organizovale zajedničke promocije sa kompanijama. Kada bi dolazio u grad u kojem je pivarska industrija bila važna, dogovorio bi se sa lokalnom pivovarom da se oslobodi iz ogromnog pivskog bureta“, objašnjava Teler.

Hudini je bio opsednut novim tehnologijama i željom da uvek bude korak ispred drugih. Iako je karijeru započeo u vodvilju, umeo je da koristi tehnološke novine kako bi održao svoju popularnost.

Verovao je da je film budućnost zabave

Posebno ga je privukao film, za koji je verovao da predstavlja budućnost zabave. Godine 1918. počeo je da radi na svom prvom velikom filmskom projektu, serijalu „The Master Mystery“, koji se sastojao od 15 epizoda.

Radnja prati zlu korporaciju koja pronalazače navodi da potpišu ugovore kojima joj ustupaju ekskluzivna prava na plasiranje svojih izuma. Međutim, kompanija zapravo sprečava razvoj novih tehnologija kako bi zaštitila interese vlasnika postojećih patenata.

U filmu se pojavljuje i jedan od prvih robotskih negativaca u istoriji kinematografije. Reč je o metalnom robotu po imenu Automat, kojim upravlja ljudski mozak.

Prema Silvermanu, Hudini je pokušavao da sebi pripiše zasluge za izradu pravog robota za potrebe filma, opisujući ga kao „figuru kojom upravlja solenoidni sistem, sličan sistemima za upravljanje vazdušnim torpedima“.

Danas je jasno da je takva tvrdnja preterana. Robot je zapravo bio ljudski glumac u metalnom kostimu.

Bio je šoumen iznad svega

Hudini nije uvek bio pouzdan izvor kada je govorio o sopstvenom radu. Često je nenamerno mešao datume i mesta, a svoje podvige i izume ponekad je namerno ulepšavao i preuveličavao.

Teler smatra da Hudinijeve tvrdnje o sopstvenoj istoriji treba uzimati sa rezervom.

„Želeo je da postane pisac i istoričar, ali njegov posao bio je da bude šoumen i upravo je to radio. Bio je veoma zainteresovan za istoriju mađioničarstva i prikupio je mnogo podataka, ali ga ne bih smatrao istoričarem, jer istoričari imaju određene standarde“, kaže Teler.

Hudini je jednom prilikom izjavio da u filmu nijedna iluzija ne može biti uverljiva jer se sve može postići trikovima kamere. Iako mu je filmska tehnologija pomogla da dopre do šire publike, istovremeno je možda doprinela nestanku profesionalnih majstora bekstva. Na filmu svako može da izgleda kao da izvodi neverovatan podvig, a specijalni efekti mogu da učine da gotovo sve deluje stvarno.

Fasciniran letenjem i avionima

U vreme kada su filmovi osvajali publiku, sličnu fascinaciju izazivala je i avijacija. Braća Rajt dokazala su da je letenje moguće, a sve veći broj odvažnih i imućnih ljudi širom sveta počeo je da kupuje ili konstruiše avione i obara vazduhoplovne rekorde.

Takmičili su se u visini leta, trajanju i dužini putovanja, kao i u tome ko će prvi preleteti određenu rutu. Hudini je odlučio da im se pridruži.

U Evropi je kupio dvokrilac marke „Voazen“, za koji je platio 5.000 dolara. Avion je imao točkove poput biciklističkih i propeler postavljen pozadi. Hudini je, prema sopstvenim tvrdnjama, ugovorio i prvu polisu životnog osiguranja na svetu koja je pokrivala avionske nesreće.

Sa rastavljenim avionom, rezervnim delovima i osiguranjem krenuo je na turneju po Australiji, gde je postao prva osoba koja je upravljala avionom na australijskom kontinentu.

Nekoliko godina kasnije izgubio je interesovanje za letenje i prodao avion. Avioni su u međuvremenu postali sve dostupniji, a Hudini je prestao da izvodi i jednostavnije trikove sa lisicama jer ih je previše drugih mađioničara kopiralo. Nije mogao da podnese da radi nešto što rade svi ostali.

Oslobađanje od lanaca imalo je za Hudinija ogroman psihološki značaj

Deo njegove popularnosti možda se objašnjava i vremenom u kojem je živeo. Početkom 20. veka veliki broj stanovnika Amerike bili su doseljenici koji su u novu zemlju došli bežeći od različitih oblika represije i ograničenja.

Zato je simbolično oslobađanje od lanaca imalo posebno snažno značenje.

„Mislim da postoji i širi psihološki razlog. Gotovo svi su bili doseljenici i mnogi su pobegli od represije u drugim zemljama. Ideja da mali, ali hrabar doseljenik može da se suprotstavi moćnicima, policiji ili velikim kompanijama i oslobodi se njihovih okova bila je izuzetno privlačna. Ljude je više privlačila ideja oslobađanja nego samo bekstvo“, smatra Teler.

Bio je skeptik i gnušao se sujeverja

Hudini je želeo da publika odbaci ne samo doslovne lance već i okove sujeverja i verovanja u postojanje stvarne magije.

Bio je jedan od važnih filozofskih uzora skeptičkog pokreta, čiji su danas najpoznatiji predstavnici naučnici poput Ričarda Dokinsa i Bila Naja. Pen i Teler takođe pripadaju najpoznatijim savremenim zagovornicima racionalnog skepticizma.

„Hudini je bio izuzetan zagovornik ideje da su mađioničari posebno osposobljeni da prepoznaju prevare i da zbog toga treba da budu skeptični. Nije bio prvi koji se time bavio. Džejms Rendi je takođe bio izuzetno sposoban mađioničar koji se usredsredio na skepticizam. Kada ste profesionalni mađioničar, želite da ljudi poštuju vašu veštinu, a ne da je neko zloupotrebljava kako bi ih obmanjivao o prirodi sveta“, zaključuje Teler.