Zašto neka deca kasno progovaraju i kada kašnjenje u govoru postaje razlog za zabrinutost?

Iako svako dete ima svoj tempo razvoja, postoje pokazatelji koji mogu da ukažu na ozbiljnije teškoće i zbog kojih ne bi trebalo odlagati obraćanje stručnjacima.

Razvoj govora počinje mnogo pre nego što dete izgovori prvu reč. Neverbalna komunikacija, poput osmeha, pokazivanja prstom, uspostavljanja kontakta i reagovanja na okolinu, važan je temelj za kasniji razvoj jezika i govora.

Prve reči najčešće se očekuju oko prvog rođendana, dok dete približno sa 18 meseci počinje da proširuje i usložnjava svoj govor. Od druge godine rečnik se značajno bogati, a oko treće godine dete uglavnom već može da učestvuje u razvijenijoj, dvosmernoj komunikaciji.

Međutim, nije dovoljno pratiti samo broj reči koje dete izgovara. Kako objašnjava Ivana Kovačević Gagić, master defektolog-oligofrenolog, važno je posmatrati dete kao individuu i sagledati celokupan razvoj.

Posebnu pažnju treba obratiti na receptivni govor, odnosno sposobnost deteta da razume ono što mu se govori. Da li se odaziva na svoje ime? Da li razume jednostavne naloge? Kako se igra i na koji način ostvaruje kontakt sa drugima?

„Za roditelje je važno da dete govori, a za stručnjake i da razume“, objašnjava Kovačević Gagić, ukazujući na to da dete može da izgovara pojedine reči, a da pritom ne razume njihovo značenje.

Jedan od posebno važnih upozoravajućih znakova jeste regresija u razvoju, odnosno situacija u kojoj dete izgubi veštine koje je prethodno usvojilo. Takve promene zahtevaju ozbiljniju dijagnostičku procenu i ne treba ih pripisivati prolaznoj fazi.

Ekrani mogu da uspore razvoj govora

Sve češće se govori i o uticaju ekrana na razvoj govora kod dece. Iako samo izlaganje ekranima ne znači nužno da će dete razviti određeni poremećaj, prekomerno gledanje sadržaja može da uspori razvoj govornih i komunikacijskih veština.

Problem je u tome što dete tokom gledanja uglavnom pasivno prima informacije, umesto da učestvuje u komunikaciji. Jezik se ne usvaja samo slušanjem reči, već kroz dvosmernu interakciju, razgovor, igru, gestove i reakcije roditelja.

Zato je važno voditi računa ne samo o vremenu koje dete provodi pred ekranom već i o sadržajima kojima je izloženo.

Razgovor i igra važniji su nego što roditelji misle

Ubrzan način života često ostavlja malo prostora za kvalitetnu komunikaciju sa decom. Razgovori se neretko svode na kratke naredbe i svakodnevna pitanja, dok nedostaju zajednička igra, istraživanje i razgovor koji podstiču dečju radoznalost.

Upravo kroz takvu interakciju dete uči da postavlja pitanja, povezuje pojmove, razume odnose i razvija potrebu da komunicira.

Važnu ulogu imaju i ponavljanje i razvijanje svakodnevnih, adaptivnih veština. Kada dete uči da samostalno obuče jaknu, obuje se ili veže pertle, ono istovremeno razvija samostalnost, sigurnost i sposobnost da usvaja nove veštine.

Kašnjenje u govoru zato ne treba posmatrati izolovano, već u kontekstu celokupnog razvoja deteta.

Kako razlikovati individualni tempo razvoja od mogućeg razvojnog problema, koji su prvi znaci za uzbunu i zašto je rana procena toliko važna, tema je o kojoj je u emisiji „Jutro“ govorila Ivana Kovačević Gagić, master defektolog-oligofrenolog.