Kada je dete spremno za društvene mreže?

U kom uzrastu deca treba da počnu da koriste društvene mreže? Mnogi roditelji osećaju pritisak kada treba da donesu ovu odluku.

• „Svi iz razreda ih već imaju.“
• „Moje dete kaže da će biti izopšteno iz društva.“
• „Sama platforma dozvoljava korišćenje od 13. godine.“

Međutim, činjenica je da društvene mreže nisu osmišljene za decu. Njihovo prerano korišćenje može da utiče na emocionalno zdravlje, bezbednost i razvoj deteta, i to na načine koji nisu uvek odmah vidljivi.

U ovom slučaju, odlaganje početka korišćenja društvenih mreža može da bude važan vid zaštite deteta, piše blog Peaceful Parent, Happy Kids.

Zašto većina dece još nije spremna?

Zašto su društvene mreže rizične za mlađu decu?

Mlađa deca, uključujući i onu u ranoj adolescenciji, posebno su osetljiva na poređenje sa drugima, reakcije vršnjaka i emocionalne podsticaje. Društvene mreže dodatno pojačavaju ove pritiske u periodu kada se sposobnost njihovog kontrolisanja još razvija.

Korišćenje društvenih mreža zahteva od deteta mnogo veština koje još nije u potpunosti razvilo. Potrebno je da se nosi sa poređenjem sa drugima, pritiskom okoline, snažnim emocijama i potencijalnim opasnostima, a da pritom ostane pribrano i donosi dobre odluke.

To su sposobnosti koje nastavljaju da se razvijaju i tokom tinejdžerskog perioda.

Mozak dece u predadolescenciji i ranoj adolescenciji naročito je osetljiv na potrebu za pripadanjem, društveni status i mišljenje vršnjaka. Zbog toga su deca podložnija pritiscima koji su sastavni deo društvenih mreža.

Zato mnogi stručnjaci preporučuju da se sa njihovim korišćenjem sačeka barem do sredine adolescencije. Nije zanemarljivo ni to što mnogi tinejdžeri kasnije priznaju da bi voleli da su sa društvenim mrežama počeli kasnije.

Trostruki udar društvenih mreža: zašto su toliko zahtevne za decu?

Zašto društvene mreže toliko utiču na decu?

Problemi koje donose društvene mreže nisu slučajni. Oni proizlaze iz načina na koji su ove platforme osmišljene. Društvene mreže objedinjuju stalno poređenje sa drugima, sadržaje koje biraju algoritmi i različite bezbednosne rizike, stvarajući okruženje u kojem je deci posebno teško da se snađu.

Tri ključna faktora čine društvene mreže naročito izazovnim za decu.

1. Poređenje sa drugima

Društvene mreže prikazuju neprekidan niz pažljivo odabranih fotografija i snimaka, odnosno najlepše i najzanimljivije trenutke iz tuđih života. Uz njih su često vidljivi i pokazatelji popularnosti, poput broja lajkova i pratilaca.

Čak i odraslima može biti teško da se izbore sa takvim sadržajima. Za decu to može biti posebno opterećujuće. Budući da se njihov identitet još formira, sklonija su tome da sopstvenu vrednost procenjuju na osnovu onoga što vide na internetu, a rezultat je često osećaj manje vrednosti.

Takva osećanja mogu dodatno da podstaknu rizična ponašanja.

2. Sadržaji koje biraju algoritmi

Društvene mreže više ne služe prvenstveno za praćenje objava prijatelja. Većina platformi danas prikazuje sadržaje koje biraju algoritmi, osmišljeni tako da korisnike što duže zadrže na mreži.

To znači da dete ne gleda samo ono što objavljuju njegovi prijatelji već i sadržaje za koje sistem procenjuje da će najviše privući njegovu pažnju.

Vremenom, algoritmi mogu da usmeravaju decu ka sve intenzivnijim, emocionalno nabijenim sadržajima ili objavama koje naglašavaju fizički izgled, jer upravo takvi sadržaji podstiču duže zadržavanje na platformi.

Društvene mreže napravljene su tako da privuku korisnika i zadrže ga što duže. Čak i odraslima je teško da se odupru tom mehanizmu, a deci je to još teže.

3. Bezbednosni rizici

Mnogi roditelji potcenjuju ovaj problem jer sadržaji na društvenim mrežama nisu isti za svakog korisnika. Ono što roditelj vidi na svom profilu može se značajno razlikovati od onoga što se prikazuje njegovom detetu, jer algoritmi neprestano prilagođavaju sadržaj interesovanjima i ponašanju korisnika.

Deca mogu biti izložena seksualnom sadržaju, neželjenim kontaktima i manipulaciji, čak i kada takve sadržaje nisu sama tražila.

Takođe, zbog straha da će im roditelji oduzeti telefon ili zabraniti pristup društvenim mrežama, deca ponekad prećutkuju neprijatna iskustva.

Privatne poruke i mogućnost dodavanja prijatelja otvaraju dodatni prostor za direktan kontakt nepoznatih osoba sa decom.

Zašto je odlaganje korisno?

Da li zaista pomaže ako dete kasnije počne da koristi društvene mreže?

Da. Čak i godinu ili dve mogu biti značajne za razvoj emocionalne samokontrole, zrelijeg rasuđivanja i otpornosti potrebne za suočavanje sa pritiscima koje donose društvene mreže.

Odlaganje njihovog korišćenja ne znači da dete treba izolovati od vršnjaka. Naprotiv, time mu se daje više vremena da razvije veštine koje će mu kasnije pomoći da bezbednije i odgovornije koristi digitalne platforme.

Stariji tinejdžeri uglavnom su sposobniji da:

• naprave otklon od poređenja sa drugima;
• prepoznaju manipulaciju;
• kontrolišu emocionalne reakcije;
• donose bezbednije odluke o tome šta objavljuju i sa kim komuniciraju.

Čak i godinu ili dve mogu da naprave značajnu razliku.

Šta da radite ako dete već traži društvene mreže?

Ako dete traži da otvori profil na društvenim mrežama, najpre pokušajte da ga saslušate i pokažete razumevanje.

Često se ne radi samo o želji za korišćenjem određene aplikacije već o potrebi za pripadanjem. Dete primećuje da njegovi vršnjaci imaju društvene mreže i ne želi da se oseća isključeno.

Počnite tako što ćete priznati njegova osećanja:

„Čini mi se da ti je teško zato što tvoji prijatelji imaju društvene mreže, a ti ih još nemaš. Razumem da zbog toga možeš da se osećaš izostavljeno.“

Zastanite i dajte detetu priliku da odgovori. Pokažite mu da razumete kako se oseća.

Umesto da odmah ulazite u raspravu ili počnete da objašnjavate zašto nešto ne dozvoljavate, pokušajte da ga podstaknete na razmišljanje:

„Kako se tvoji prijatelji ponašaju otkako koriste društvene mreže? Misliš li da ih to čini srećnijima?“

Saslušajte odgovor i pokažite da ste ga razumeli.

Tako pomažete detetu da razvija kritičko razmišljanje, umesto da odluku doživljava isključivo kao nešto što mu je uskraćeno.

Zatim jasno i smireno postavite granicu:

„Društvene mreže zahtevaju mnogo odgovornosti. Iskreno, čak je i odraslima ponekad teško da se izbore sa svime što se tamo događa. Ti trenutno razvijaš veštine koje će ti pomoći da ih jednog dana koristiš mnogo lakše: da kontrolišeš snažne emocije, sačuvaš koncentraciju i donosiš dobre odluke čak i kada svi oko tebe rade nešto drugačije. Moj posao je da procenim kada si spreman. Kada za to dođe vreme, moći ćeš da uživaš u društvenim mrežama, umesto da te njihovi sadržaji i pritisci potpuno obuzmu.“

Važno je i da detetu objasnite da čekanje nije kazna, već odluka koja ima svoje razloge. Istovremeno, nemojte umanjivati osećaj neprijatnosti koji takva odluka može da izazove.

„Znam da ti nije lako. Slobodno reci prijateljima da sam ja kriva, da sam staromodna i da me nije briga. Ali verujem da si i sam primetio koliko se često na društvenim mrežama pojavljuju svađe, sukobi i nepotrebne drame. Mnoga starija deca kažu da bi volela da su sa njima počela kasnije, jer je mnogo lakše nositi se sa svim tim kada si stariji i zreliji.

U međuvremenu imaš nešto što mnogi tvoji vršnjaci nemaju: vreme. Vreme za stvari koje zaista voliš, za prava prijateljstva, spavanje i sve ono što znači biti dete. Ne moraš da se slažeš sa mojom odlukom. Uvek možeš da razgovaraš sa mnom o tome. Ali moj posao je da donosim i teške odluke kada je u pitanju ono što je dobro za tebe, a ovo je jedna od njih.“

Ako dete već koristi društvene mreže

Šta ako moje dete već ima profil na društvenim mrežama?

Mnoga deca počnu da koriste društvene mreže ranije nego što su roditelji planirali. Ipak, i tada je moguće unaprediti njihovu bezbednost: korišćenje prebacite u zajedničke prostorije, ograničite vreme provedeno na mrežama, isključite privatne poruke kada je to moguće i aktivno pratite kakvim je sadržajima dete izloženo.

Ako se to već dogodilo u vašoj porodici, nema razloga za paniku. I dalje možete da uvedete promene i stvorite bezbednije okruženje:

• Omogućite detetu da koristi društvene mreže u zajedničkim prostorijama.
• Ograničite vreme provedeno na platformama i pristup sadržajima.
• Isključite mogućnost privatnog dopisivanja, gde god je to moguće.
• Budite uključeni u digitalni život deteta i redovno razgovarajte o sadržajima koje prati.
• Ako je potrebno, možete napraviti i korak unazad i postepeno smanjivati vreme provedeno pred ekranom.

Najčešća pitanja roditelja o deci i društvenim mrežama

Da li je 13 godina dovoljno za korišćenje društvenih mreža?

Većina platformi propisuje 13 godina kao minimalnu starosnu granicu. Taj uzrast uglavnom je određen u okviru zakonskih pravila o zaštiti podataka i saglasnosti maloletnika za prikupljanje i obradu njihovih podataka. Međutim, to ne znači da je u tom uzrastu dete zaista razvojno spremno za društvene mreže.

U vreme donošenja tih propisa nije se raspravljalo o tome da li je trinaestogodišnjak psihološki i emocionalno spreman za sve izazove koje donose društvene mreže. Danas, sa sve više dokaza o njihovim potencijalnim rizicima, mnogi stručnjaci preporučuju da se sa korišćenjem sačeka barem do sredine adolescencije, odnosno oko 15. godine ili kasnije.

Zašto deca toliko žele da koriste društvene mreže?

Društvene mreže deci nude mogućnost povezivanja sa vršnjacima, zabavu i društvenu afirmaciju. One istovremeno zadovoljavaju prirodnu potrebu dece da budu prihvaćena, primećena i deo grupe.

Da li će dete biti isključeno iz društva ako nema društvene mreže?

Neka deca mogu se osećati izostavljeno, ali mnoge porodice uspešno odlažu korišćenje društvenih mreža tako što pomažu deci da održavaju kontakte sa vršnjacima na druge načine.

Dugoročne koristi odlaganja često su veće od kratkotrajnog nezadovoljstva zbog toga što dete nema pristup platformama koje koriste njegovi prijatelji.

Koji su najveći rizici društvenih mreža za decu?

Među najvećim rizicima su poređenje sa drugima, izloženost neprimerenim sadržajima i kontakt sa nepoznatim osobama. Sve to može negativno da utiče na mentalno zdravlje i bezbednost dece.

Prema navodima u tekstu, rizici od anksioznosti i depresije izraženiji su kod dece koja koriste društvene mreže, naročito ako počnu da ih koriste u ranijem uzrastu ili na njima provode mnogo vremena svakog dana.

Kako odložiti korišćenje društvenih mreža bez svakodnevnih svađa?

Najvažnije je da roditelji pokažu razumevanje, priznaju detetova osećanja i postave jasne granice na smiren i dosledan način.

Kada dete zna da roditelj može da ga sasluša i razume, lakše će prihvatiti ograničenja i odluke koje mu se u tom trenutku ne dopadaju.

Poruka roditeljima

Ovo je jedna od najtežih odluka sa kojima se današnje porodice suočavaju.

Pritisak okoline je stvaran, ali stvarni su i rizici.

Kada odlažete detetov početak korišćenja društvenih mreža, ne sputavate njegov razvoj. Dajete mu vreme da izgradi emocionalnu stabilnost, samopouzdanje i sposobnost rasuđivanja koji će mu biti potrebni da se jednog dana bezbednije i odgovornije snalazi u digitalnom svetu.