Otac nije tu samo da obezbedi porodicu: Jedna njegova uloga presudno utiče na detetov osećaj sigurnosti

Koliko detetu znači prisustvo oca i šta se događa kada je on fizički tu, ali emocionalno nedostupan? Da li se izgubljeno vreme može nadoknaditi i zašto zajedničke igre, razgovori, domaći zadaci i svakodnevne obaveze znače mnogo više nego što se često misli? O ovim važnim pitanjima u „Jutru“ su govorili psihologica Kristina Stanković i Bane Dušić iz Udruženja „Prvi put sa ocem“.

Bane Dušić, ponosni otac tri ćerke, ističe da sebe vidi kao osobu koja svojim devojčicama treba da pruži osećaj sigurnosti. Upravo je takav odnos imao sa svojim ocem, pa želi da isto iskustvo prenese i na svoju decu. Međutim, sigurnost, kako objašnjava, ne podrazumeva samo finansijsku stabilnost i brigu o materijalnim potrebama.

Ona se gradi kroz svakodnevne trenutke: igru, razgovore, pomoć oko domaćih zadataka, ali i zajedničko obavljanje ozbiljnih obaveza. Jer roditeljstvo nije samo zabava, već i spremnost da budemo prisutni onda kada je potrebno.

Dušić priznaje da se u ulozi oca nije odmah snašao. Zamišljao je sebe sa sinom sa kojim će igrati basket i trčati po livadi, a onda su u njegov život stigle tri devojčice.

– Tek sa drugom ćerkom sam se snašao. Meni je Udruženje „Prvi put sa ocem“ pomoglo da pronađem zajedničke aktivnosti sa ćerkama – iskreno je ispričao Bane, otkrivajući koliko ga je očinstvo promenilo.

Psihologica Kristina Stanković naglašava da od odnosa sa roditeljima u velikoj meri zavisi čitav unutrašnji svet deteta: slika koju gradi o sebi, način na koji doživljava druge ljude i svet oko sebe, ali i predstava o sopstvenoj vrednosti.

Posebno upozorava na situacije u kojima je otac fizički prisutan u porodici, ali emocionalno odsutan. Takvo prisustvo samo po sebi ne garantuje detetu osećaj sigurnosti i bliskosti.

– Materijalna sigurnost je samo jedan aspekt roditeljstva, a emocionalna prisutnost drugi, mnogo važniji. Ako se ne snalazite i ne znate kako da se emocionalno uključite, postoje udruženja, možete da pitate psihoterapeuta, da učite – poručila je psihologica.

Zašto se od majke podrazumeva da uvek mora da bude dostupna detetu, dok se od oca često očekuje da bude prisutan kada mu obaveze dozvole? Koliko su detetu važni rutina, struktura i predvidivost? Da li je otac ključna figura kada je reč o disciplini i može li finansijska briga ikada da zameni emocionalnu povezanost?

I možda najvažnije pitanje: ako je dete odrastalo bez očinske bliskosti, postoji li način da se propušteno vreme nadoknadi?

Odgovore na ova pitanja, ali i iskrena iskustva o očinstvu, odnosu sa ćerkama i izazovima roditeljske uloge, pogledajte u razgovoru Anđele Đurašković sa Kristinom Stanković i Banetom Dušićem u „Jutru“.