Kako naučiti dete da se zauzme za sebe kada ga vršnjaci maltretiraju: ŠEST VAŽNIH VEŠTINA

Većina dece će se u nekom trenutku susresti sa neprijatnim ponašanjem drugog deteta. Teško je i pomisliti na to, a sasvim je prirodno želeti da svoje dete zaštitite od svakog bola i razočaranja. Ipak, ne možete ga zaštititi od svega, ali možete učiniti dve veoma važne stvari: naučiti ga veštinama koje će smanjiti verovatnoću da postane meta vršnjačkog nasilja i pokazati mu da ste osoba kojoj uvek može da se obrati kada se nešto loše dogodi.

 

Iako se vršnjačko nasilje definiše kao ponavljano agresivno ponašanje ili govor, reakcija deteta na prve uvredljive reči može uticati na to da li će nasilnik nastaviti da ga uznemirava. Ako takvo ponašanje izazove reakciju koju nasilnik priželjkuje, odnosno osećaj moći zato što je uspeo da isprovocira drugo dete, nasilje može postati intenzivnije.

Zato je važno naučiti dete da nasilnici često traže reakciju. Što dete uspešnije kontroliše svoje emocije i ostane smireno, veća je verovatnoća da će nasilnik izgubiti interesovanje. Naravno, ostati smiren kada se neko ponaša okrutno nije lako, čak ni odraslima. Vaše dete neće uvek uspeti u tome, niti se to od njega očekuje. Svaka vežba, međutim, može doprineti njegovom samopouzdanju.

Veoma je korisno razgovarati o ovim situacijama pre nego što se dete uopšte nađe na meti vršnjačkog nasilja. Tako će biti spremnije da se zauzme za sebe kada neko prvi put pokuša da ga isprovocira ili ponizi.

U nastavku je šest veština kojima možete naučiti dete da se zauzme za sebe, ali i za drugu decu koja su izložena nasilju.

Najbolji način da ih dete usvoji jeste da kroz igru odglumite različite situacije. Potrudite se da ga nasmejete i tako ublažite neprijatnost koju može da oseća dok govori o sopstvenoj ranjivosti. Zatim vežbajte zajedno, dopuštajući detetu da preuzme kontrolu i suprotstavi se vama dok glumite nasilnika. Takve vežbe stvaraju obrasce ponašanja koje dete lakše može da primeni u stresnim situacijama.

1. Naučite dete da jasno pokaže svoj stav

Objasnite detetu da nasilniku treba da se obrati direktno, da stoji uspravno i govori odlučnim glasom. Trebalo bi jasno da imenuje neprihvatljivo ponašanje i zatraži da prestane.

Na primer: „To je zadirkivanje. Prestani!“ ili „Nemoj da mi se podsmevaš. To nije lepo.“

2. Naučite ga da postavlja pitanja

En Bišop, koja se bavi edukacijom o prevenciji nasilja, savetuje deci da na uvredu odgovore pitanjem koje ne zvuči odbrambeno.

Na primer: „Zašto bi to rekao?“ ili „Zašto želiš da mi kažeš da sam glup/a (ili debeo/debela) i da me povrediš?“

3. Neka koristi rečenice koje počinju sa „Želim“

Stručnjaci za komunikaciju predlažu da dete nauči da se nasilniku obrati tako što će rečenicu započeti rečima „Želim“, a zatim jasno i odlučno reći šta želi da se promeni.

Na primer: „Želim da me ostaviš na miru“ ili „Želim da prestaneš da me zadirkuješ“.

4. Složite se sa onim ko vas zadirkuje

Pomozite detetu da osmisli odgovor kojim će se složiti sa osobom koja ga zadirkuje, umesto da pokaže da ga je uvreda pogodila.

Primer:

• Dete koje zadirkuje: „Glup/a si!“
• Vaše dete: „Da, ali mi to odlično ide!“

Ili:

• Dete koje zadirkuje: „Hej, četvorooki!“
• Vaše dete: „U pravu si, vid mi nije baš najbolji.“

5. Ignorišite provokacije

Nasilnicima često prija kada vide da su uspeli da uznemire svoju žrtvu. Zato pomozite detetu da pronađe način da ne pokaže koliko ga zadirkivanje pogađa.

Učenici petog razreda ponudili su nekoliko načina na koje se mogu ignorisati provokacije:

• „Pretvaraj se da su nevidljivi.“
• „Udalji se bez okretanja i gledanja u njih.“
• „Brzo pogledaj u nešto drugo i nasmej se.“
• „Ponašaj se kao da te uopšte ne zanimaju.“

6. Odgovorite humorom na zadirkivanje

Fred Frenkel, autor knjige Good Friends Are Hard to Find, predlaže da deca na svako zadirkivanje odgovore nekom rečenicom, ali da pritom ne uzvraćaju uvredama.

Prema njegovom mišljenju, zadirkivanje često prestaje kada dete pokaže da provokacije neće izazvati željenu reakciju, čak i ako ga one zapravo pogađaju.

Ako mu neko kaže: „Glup/a si!“, dete može da odgovori unapred uvežbanim rečenicama poput:

• „Stvarno?“
• „Pa šta?“
• „Nisam znao/la.“
• „I šta je tvoja poenta?“
• „Hvala što si mi rekao/la.“

Kako dete može da pomogne vršnjaku koji je meta nasilja?

Iste veštine mogu pomoći detetu da zaštiti i druga iz odeljenja ili grupe vršnjaka. Ponekad je najmoćnije što može da uradi jednostavno to da odbije da bude publika nasilniku.

Može da priđe detetu koje je na meti, stane pored njega i kaže: „Dođi, sedi sa nama.“

Najvažnija zaštita: odnos poverenja između roditelja i deteta

Ove strategije mogu biti korisne u svakodnevnim situacijama zadirkivanja. Ipak, nijedna unapred pripremljena rečenica neće delovati u svakoj situaciji. Fizičke pretnje, udruživanje više dece protiv jednog deteta ili nasilje koje se stalno ponavlja problemi su koje nijedno dete ne treba da rešava samo.

Zato je najvažnije što možete da uradite kako biste zaštitili dete da izgradite odnos u kojem će ono znati da vam se može poveriti. Više od polovine dece koja trpe vršnjačko nasilje nikada o tome ne obavesti odrasle. Često ih je sramota, plaše se da će biti okrivljena ili brinu da će se situacija pogoršati ako nekome ispričaju šta se dogodilo.

Vaš zadatak je da budete odrasla osoba kojoj će dete želeti da se obrati.

To poverenje gradi se mnogo pre nego što se pojavi problem, u svakodnevnim situacijama u kojima dete uči da ćete ga saslušati bez burnih reakcija i osuđivanja.

Kada vam se dete poveri, zastanite, udahnite i pokušajte da ostanete smireni, čak i ako ste uznemireni ili ljuti. Najpre ga saslušajte, umesto da odmah pokušate da rešite problem. Zahvalite mu što vam je ispričalo šta se dogodilo, kako bi znalo da je postupilo ispravno.

Objasnite detetu i da, ako se nasilje nastavi, to nikada nije zato što je ono nešto pogrešno uradilo ili nije upotrebilo „prave“ reči. Odgovornost za nasilje uvek je na onome ko ga vrši.

Tražiti pomoć roditelja, nastavnika ili druge odrasle osobe od poverenja nije tužakanje. To je hrabar i odgovoran postupak.

Ne možete biti prisutni u svakom trenutku detetovog dana. Ali kada ono zna da uvek može da vam se obrati, znaće i da kroz teške situacije nikada ne mora da prolazi samo.