9 stvari koje "dobra" deca žele da roditelji znaju o njima

Svako dete želi da ga roditelji vide u najboljem svetlu, a njihova podrška direktno utiče na samopouzdanje i uspeh. Ipak, deci je najvažnije da osete da su voljena. Često se događa da odrasli ne primećuju blagu i pristojnu decu, jer ona ne stvaraju probleme, pa se roditelji usmeravaju na članove porodice s izraženijim potrebama. Takav pristup može duboko uticati na tu takozvanu dobru decu, piše Your Tango.

Vrede više od slike savršenstva

Deca koju smatramo dobrom često su uspešna u mnogim stvarima. Roditelji se naviknu na njihove odlične ocene i uzorno ponašanje, pa burno reaguju kada dete neizbežno pogreši. Dok bi drugom detetu možda rekli da nastavi rad i pokuša ponovo, kod onog naizgled savršenog ne mogu da sakriju razočaranje.

Umesto da prepoznaju trud, vide isključivo neuspeh. Deca moraju znati da roditelji vide koliko se trude, čak i kada ne ostvare cilj. Trud je često jednako važan kao i dostignuće, ali roditelji to zanemaruju jer očekuju samo najbolje rezultate.

Ljubav nezavisna od uspeha

Mnogi ljudi bore se s osećanjem da njihova vrednost zavisi isključivo od dostignuća. Uvek postoji novi zadatak, što ih uvlači u zamku stalnog dokazivanja. Deca zaslužuju pohvalu za dobar rad, ali to postaje toksično ako poveruju da su roditelji ponosni samo kad ostvare uspeh. Važno je da im roditelji daju do znanja da je uspeh odlična stvar, ali da ih on ne definiše kao osobe.

Izgledaju dobro, ali se ne osećaju tako

Tuga često donosi suptilne promene u ponašanju koje je ponekad teško uočiti. Problem je što mnogi roditelji takve znakove i ne traže kod svoje dobre dece, jer su navikli da je s njima uvek sve u redu. Takva deca mogu prolaziti kroz teške periode, ali to vešto skrivaju da bi sačuvala sliku o sebi.

Roditelji ne mogu uvek samo na osnovu spoljašnjeg izgleda da prepoznaju detetove probleme, zbog čega je ključno postavljati pitanja i pratiti šta im se događa u životu. Ni najbolja deca nisu sasvim samostalna. Još uvek uče da izražavaju emocije i u tome im je potrebna pomoć roditelja.

Ilustracija; Foto: Mladen Mitrinovic/Shutterstock

Teret tuđih očekivanja

Dobroj deci se stalno govori da je užitak imati ih u razredu i da je pred njima svetla budućnost. Iako to zvuči motivišuće, može da stvori pritisak da moraju postizati velike stvari kako bi opravdali tuđa očekivanja. Često ne znaju ni kako da izraze koliko su zbog toga iscrpljeni.

Očekivanja ponekad podstiču ljude na ostvarivanje potencijala, ali mogu da stvore i osećanje da nisu dovoljno dobri. Decu koja osećaju takav teret to će preplaviti, a ne motivisati.

Potrebna im je podrška i pažnja

U haosu roditeljstva, problemi se nameću kao prioritet koji traži hitnu reakciju. Malo ko će se fokusirati na ono što funkcioniše dok istovremeno rešava brojne druge izazove. To dobru decu stavlja u nepovoljan položaj. Budući da ih ne treba stalno podsećati da čine ispravne stvari, lako ostaju u senci.

Roditelji ih ne izostavljaju namerno, ali se to svejedno događa. Bilo da se radi o pohvali za nešto što su učinili bez podsticaja ili jednostavno o posvećenom vremenu, i ta deca žele da roditelji provode s njima jednako vremena kao i s braćom i sestrama kojima treba više usmeravanja.

Upoređivanje s drugima šteti svima

Gotovo svako dete doživelo je da ga roditelji upoređuju s bratom, sestrom ili prijateljem. Poređenje može biti toliko indirektno da roditelji nisu ni svesni šta rade, ali bol ostaje. Često se govori o šteti koja nastaje kad se detetu koje stvara probleme kaže da se ugleda na ono dobro, ali jednako je loše biti taj "zlatni standard".

To stvara otpor među decom, a kod deteta koje služi kao uzor može da izazove stid. Svako dete je različito i zaslužuje jednaku ljubav i pažnju, uključujući i ono koje sve radi kako treba.

Žele da čuju pohvalu

Neki roditelji pohvale čuvaju za decu čije ih dobro ponašanje iznenadi. Iako je razumljiva želja da se istaknu pozitivni pomaci kod dece koja inače stvaraju probleme, to dobru decu stavlja u neugodan položaj.

Budući da su uvek uzorni, roditelji se na to naviknu. S vremenom ih hvale sve manje, često nesvesno, jer im takvo ponašanje postane očekivano. Međutim, decu motiviše ponašanje koje roditelji primećuju. Ako im se nikada ne kaže koliko su sjajni, postaje im sve teže da ispunjavaju visoka očekivanja.

Potrebno im je vreme da budu deca

I najzrelija deca i dalje su samo deca. Možda se ponašaju drugačije od vršnjaka ili imaju drugačija interesovanja, ali nisu spremna za teške odgovornosti odraslih. Primoravanje dece da se ponašaju kao odrasli šteti njihovom emocionalnom razvoju.

Ako roditelji zaborave na to i pomisle da njihovo dete može da podnese više nego što je primereno, to će verovatno dovesti do problema. Status "dobrog deteta" ne znači da je neko preskočio godine razvoja. Deca moraju imati priliku da se ponašaju u skladu sa svojim uzrastom, nezavisno od veština ili zrelosti.

Niko nije savršen

Perfekcionizam je danas toliko raširen da deca osećaju sve veći pritisak, kako od sebe samih, tako i od okoline. Međutim, niko ne može da bude savršen, pogotovo ne u detinjstvu, i deca ne bi trebalo da osećaju da se to od njih očekuje.

Dobra deca mogu imati odlične ocene, težiti da budu dobri prijatelji i pomagati u kući, ali ni tada neće biti savršena. Bolje je da im roditelji na vreme objasne da je savršenstvo nemoguće, umesto da ih puste da se decenijama bore s tim teretom.