Kako da roditelji lakše podnesu stres: 7 navika koje pomažu u smirivanju nervnog sistema

Svaki roditelj prolazi kroz periode kada mu se čini da su obaveze i odgovornost veći od snage kojom raspolaže, piše portal Peaceful Parent Happy Kids.

Kada je život neizvestan i prepun izazova, strah je prirodna reakcija. Ponekad nas budi usred noći, ali se češće ispoljava kroz stres, anksioznost, razdražljivost, težnju ka savršenstvu ili potrebu da sve držimo pod kontrolom.

Zašto stres otežava roditeljstvo?

Kada smo dugo izloženi stresu, bilo zbog porodičnih problema, bolesti, finansijskih teškoća, narušenih odnosa ili ubrzanog životnog tempa, naš nervni sistem ostaje u stanju pojačane pripravnosti. Tada čak i roditelji koji svojoj deci pružaju mnogo ljubavi mogu reagovati na načine zbog kojih se kasnije kaju.

Brže gubimo strpljenje, osećamo se iscrpljeno, a toplina i razumevanje koje želimo da pružimo deci postaju nam teže dostupni. To ne znači da podbacujemo kao roditelji. To znači da smo pod velikim opterećenjem.

Dobra vest je da možemo naučiti da prepoznamo stres, umirimo sebe i postepeno se vratimo u stanje ravnoteže. Deca često uče kako da regulišu sopstvene emocije posmatrajući odrasle koji im pružaju osećaj sigurnosti.

Ovih sedam jednostavnih navika mogu pomoći roditeljima da se lakše izbore sa svakodnevnim pritiscima.

1. Smanjite očekivanja od sebe

Kada smo preopterećeni, naši unutrašnji resursi više ne mogu da odgovore na sve zahteve koje pred nas postavlja svakodnevica. Zato je važno da sebi ne namećemo dodatni pritisak.

U stresnim periodima cilj nije savršenstvo, već stabilnost.

Dovoljno je da deca budu bezbedna, da imaju obrok i da svakog dana dobiju trenutke pažnje i nežnosti. Deci nije potreban savršen roditelj, već roditelj koji može da im pruži osećaj sigurnosti.

2. Pokrenite telo

Fizička aktivnost može pomoći u oslobađanju napetosti i ublažavanju osećaja stresa i anksioznosti. Ne morate da izdvojite mnogo vremena niti da imate poseban plan vežbanja.

Možete da plešete dok pripremate ručak, odete u brzu šetnju, istegnete se pred spavanje ili se poigrate sa decom. Smeh i zajednička igra mogu dodatno doprineti opuštanju.

3. Pronađite trenutke za svesno disanje

Vežbe svesne pažnje ne moraju da podrazumevaju dugotrajnu meditaciju. I nekoliko kratkih pauza tokom dana može biti korisno.

Pokušajte da:

• Udahnete i polako izdahnete nekoliko puta pre nego što odgovorite u stresnoj situaciji.
• Obratite pažnju na stopala na podu i osetite oslonac tela.
• Odvojite dva minuta za kratku vođenu meditaciju.
• Zastanete dok gledate dete kako spava i usmerite pažnju na ono na čemu ste zahvalni.

Male navike, kad se tokom dana ponavljaju, mogu da pomognu da lakše prepoznate napetost i reagujete smirenije.

4. Negujte bliskost

Bliski odnosi mogu ublažiti stres i pomoći i roditeljima i deci da se osećaju sigurnije.

Pogledajte dete u oči dok razgovarate, pokažite razumevanje kada je uznemireno i ponudite zagrljaj pre nego što počnete da dajete savete.

Ako imate više dece, pokušajte da svakom od njih posvetite makar pet minuta potpune pažnje. I kratko vreme provedeno zajedno bez telefona i drugih ometanja može značiti mnogo.

Važno je i da roditelji imaju podršku drugih odraslih. Razgovor sa osobom koja ume da sasluša može podsetiti roditelja da ne mora sve da nosi sam.

5. Smanjite izvore stresa

Obratite pažnju na ono što pojačava vašu uznemirenost. To mogu biti vesti, društvene mreže ili beskonačno pregledanje sadržaja na telefonu pred spavanje.

Nije neophodno da se potpuno isključite iz sveta da biste sačuvali svoj mir. Dovoljno je da ograničite vreme provedeno uz sadržaje koji vas uznemiravaju i uvedete male pauze tokom dana.

Pokušajte da svakog dana odvojite makar deset minuta za sebe, bez obaveza i spoljašnjih podsticaja.

6. Vodite računa o sebi

Briga o sebi nije luksuz, naročito kada prolazite kroz težak period. Ona je važan deo očuvanja fizičkog i emocionalnog zdravlja.

Možete da pustite muziku koja vas opušta, pojedete hranljiv obrok, zapišete šta vas opterećuje ili odete ranije na spavanje.

Kada osetite da vam je svega previše, zapitajte se: Šta bi mi pomoglo da se sada osećam makar deset odsto bolje?

Ne morate odmah da rešite sve probleme. Ponekad je dovoljno da sebi pružite mali predah.

7. Imajte razumevanja za sebe

Kada smo pod stresom, sitnice lako postaju veliki problemi. Ako tokom dana potiskujemo nezadovoljstvo i frustraciju, napetost se može nagomilati i izbiti u najnepovoljnijem trenutku.

Kada primetite da gubite strpljenje, zastanite, usporite disanje i pokušajte da umirite telo pre nego što počnete da rešavate problem.

Nećete uvek reagovati onako kako biste želeli. Ponekad ćete povisiti ton ili izgubiti strpljenje. Važno je da se nakon toga vratite detetu, priznate svoju grešku i pokušate da popravite odnos.

Izvinjenje i razgovor nakon konflikta mogu pomoći detetu da nauči kako se preuzima odgovornost i ponovo uspostavlja bliskost. Roditeljstvo ne podrazumeva odsustvo grešaka, već i sposobnost da ih prepoznamo i ispravimo.

Najvažnije je da naučite da prepoznate svoje potrebe

Kada je život prepun neizvesnosti, prirodno je da pokušavamo da kontrolišemo sve što možemo. Ipak, mnogo je korisnije da naučimo da prepoznamo sopstvene reakcije i potrebe.

Kada postanete razdražljivi, iscrpljeni ili preopterećeni, zastanite i zapitajte se šta vam je u tom trenutku potrebno.

Možda vam nedostaje sna, možda vam je potrebno manje informacija, kratka šetnja ili razgovor sa nekim ko vas razume.

Ne morate da postanete druga osoba da biste lakše prošli kroz težak period. Dovoljno je da postepeno naučite da se smirite, prepoznate svoje granice i vratite se bliskosti sa sobom i svojom decom.

Svaki put kada zastanete, udahnete i pokušate da reagujete smirenije, pružate detetu primer kako može da se nosi sa sopstvenim emocijama. Tako se, korak po korak, razvijaju otpornost i osećaj sigurnosti, i kod dece i kod roditelja.

Deci nije potreban savršen roditelj. Potrebni su im ljubav, sigurnost i roditelj koji je spreman da se, čak i nakon teškog trenutka, ponovo poveže sa njima.