I najmanji trag alergena može da izazove ozbiljnu reakciju: Na šta roditelji da obrate pažnju

Kod dece sa izraženim alergijama čak i veoma mala količina alergena može da izazove ozbiljnu reakciju. Alergije na hranu kod dece mogu da izazovu različite reakcije, od osipa, preko digestivnih tegoba, do anafilaktičkog šoka. 

U pojedinim slučajevima opasnost može predstavljati i kontakt sa tragovima alergena iz okruženja, zbog čega je važno da roditelji razumeju prirodu alergije i znaju kako da zaštite dete. Koliko situacija može da bude ozbiljna pokazuje, prema rečima naše sagovornice doktorke Aleksandre Vukove, i slučaj bebe koja je zagrizla samo deo flipsa, nakon čega su se lekari borili za njen život.

Ilustracija; Foto: New Africa/Shutterstock

Kako prepoznati alergiju

Ipak, prepoznavanje alergije nije uvek jednostavno. Reakcije mogu biti različite, a simptomi se ne moraju ispoljiti na isti način kod svakog deteta. Zato je, kako ističe pedijatar alergolog dr Aleksandra Vukov, za pouzdanu procenu neophodno obratiti se stručnjaku.

Među najčešćim alergenima kod dece su kravlje mleko, kikiriki, soja, pšenica, jaja i riba, ali alergijsku reakciju može izazvati gotovo svaka namirnica.

Posebnu pažnju treba obratiti na simptome koji se javljaju već u prvim mesecima života, dok se beba hrani isključivo majčinim ili adaptiranim mlekom. Ako roditelji primete bilo kakve tegobe, važno je da se obrate lekaru, umesto da sami pokušavaju da utvrde uzrok.

Pre ukidanja namirnica konsultovati se s lekarom

Dijagnostika alergija zahteva detaljnu procenu. Nije dobro samoinicijativno izbacivati određene namirnice iz detetove ishrane, jer one mogu biti važne za njegov rast i razvoj. Tek nakon odgovarajućih pregleda i procene alergologa može se utvrditi da li je reč o alergiji i koje mere treba preduzeti.

Dobra vest je da neke alergije na hranu mogu da oslabe ili nestanu tokom odrastanja. Ipak, tok bolesti zavisi od vrste alergije i individualnih karakteristika deteta, pa se ne može unapred sa sigurnošću predvideti koje će alergije biti prevaziđene, a koje će potrajati.

Šta su unakrsne alergijske reakcije, koje se metode testiranja koriste i kako razlikovati alergiju od intolerancije na hranu? Postoji li genetska predispozicija za razvoj alergija, kada se pojedine namirnice uvode u dečju ishranu i da li osobe sa alergijama mogu da daju ili prime krv?

Odgovore na ova i druga važna pitanja, kao i savete o simptomima na koje roditelji treba da obrate pažnju, donosi razgovor sa pedijatrom alergologom dr Aleksandrom Vukov. Pogledajte video.