Nije puklo preko noći: Šta se zaista krije iza raskida i zašto ljudi toliko dugo trpe

Ponekad se odnos urušava postepeno, kroz svakodnevne sitnice koje na prvi pogled deluju bezazleno, ali vremenom prerastaju u ozbiljno nepoštovanje. Prevrtanje očima, uzdisanje, sarkastični komentari i omalovažavanje mogu biti prvi znaci da se među partnerima stvara jaz koji je sve teže premostiti.

Psihologica Dunja Ilić objašnjava zašto su poštovanje i otvorena komunikacija ključni za opstanak svakog partnerskog odnosa i kako se nezadovoljstvo, ako se o njemu ne govori na vreme, pretvara u razlog za raskid.

Prezir kao početak kraja ljubavi

Jedan od najdestruktivnijih obrazaca u partnerskim odnosima jeste prezir, koji podrazumeva da drugu osobu doživljavamo kao manje vrednu, inferiornu ili nedostojnu poštovanja. Za razliku od običnog neslaganja, prezir nosi osećaj nadmoći i često se ispoljava kroz podsmeh, ponižavanje, sarkazam i govor tela.

Problem je u tome što se nezadovoljstvo zbog konkretne situacije lako pretvara u osudu partnerovog karaktera. Umesto da se razgovara o nečemu što smeta, partner se proglašava sebičnim, nesposobnim ili lošim. Takav način komunikacije postepeno razara bliskost, poverenje i osećaj sigurnosti u vezi.

Prevrtanje očima ili uzdisanje možda deluju nevažno, ali kada postanu uobičajena reakcija na partnerove reči i postupke, mogu ukazivati na nagomilanu ogorčenost. Vremenom, sitne uvrede prerastaju u otvoreno ponižavanje, a partneri prestaju da jedno drugo doživljavaju kao ravnopravne osobe.

Zašto partneri prestaju da razgovaraju?

Prema rečima psihologa Dunje Ilić, to što partneri pitaju jedno drugo kako je protekao radni dan ili prepričavaju šta im se dogodilo ne znači nužno da zaista komuniciraju.

Suštinska komunikacija podrazumeva razgovor o strahovima, nadama, potrebama i osećanjima, kao i spremnost da čujemo šta drugu osobu muči. Neki parovi nikada nisu ni razvili takav način razgovora, dok kod drugih komunikacija vremenom zamre.

Kada ne kažemo na vreme šta nam smeta i šta nas povređuje, nezadovoljstvo se gomila. Jedan partner može verovati da je odnos stabilan, dok je drugi već dugo nesrećan i razmišlja o odlasku. Zato raskid ponekad deluje kao da je došao iz vedra neba, iako je odluci prethodio dug period razočaranja.

Ilić ukazuje i na razlike u načinu na koji partneri izražavaju ljubav. Žene često pridaju veliki značaj verbalnom iskazivanju osećanja, dok muškarci ljubav češće pokazuju delima. Ako partneri ne prepoznaju i ne razumeju međusobne potrebe, i tu mogu nastati nesporazumi i udaljavanje.

Zašto upozorenja ponekad ne dopiru do partnera?

Kada osoba više puta pokuša da ukaže na problem, a ništa se ne promeni, može doći do trenutka kada joj preostaje samo da najavi odlazak. Međutim, ni takvo upozorenje ne mora uvek da dovede do promene.

Kako objašnjava Dunja Ilić, neki partneri ne pokazuju koliko ih mogućnost raskida pogađa, dok druge sprečavaju strah od posledica ili sopstveni ego. Ponekad upozorenja doživljavaju kao ultimatum ili emotivnu ucenu, umesto kao ozbiljan pokušaj da se odnos spase.

Da bi se odnos promenio, potrebno je da partneri budu spremni da preispitaju sopstveno ponašanje, prihvate odgovornost i odustanu od potrebe da po svaku cenu budu u pravu. Nije dovoljno očekivati da se promeni samo druga osoba.

Kada se ljubav ugasi mnogo pre razvoda

Odluka o razvodu često nije rezultat jednog događaja, već dugotrajnog procesa. Prema iskustvu koje opisuje Ilić, žena može godinama razmišljati o odlasku pre nego što zaista donese odluku. Kada konačno odluči da se razvede, moguće je da je emocionalno već prošla kroz veliki deo procesa tugovanja i prihvatanja kraja odnosa.

Zbog toga se partneri ponekad nađu na potpuno različitim mestima: dok jedna osoba tek počinje da shvata da je brak završen, druga je o tome razmišljala mesecima ili godinama.

Razvod, međutim, nije jednostavan ni kada je najbolja odluka. Promena svakodnevnog života, porodične dinamike i odnosa sa decom donosi brojne izazove, a predstava o razvodu kao brzom putu do slobode i sreće često zanemaruje njegovu emocionalnu i praktičnu težinu.

Može li se veza spasiti?

Prepoznavanje ranih znakova nepoštovanja važno je upravo zato što odnos ne mora biti osuđen na propast čim se pojave problemi. Ključno je da partneri prestanu da zanemaruju ono što ih povređuje, razgovaraju bez ponižavanja i pokušaju da razumeju perspektivu druge osobe.

Partnerska terapija može pomoći parovima da prepoznaju štetne obrasce komunikacije, jasnije izraze svoje potrebe i pronađu zdravije načine za rešavanje sukoba. Ipak, za promenu je potrebna spremnost obe strane da učestvuju u procesu.