Govorili joj da nije dovoljno lepa, da joj trebaju estetske korekcije... a svet se i danas divi lepoti i stilu Sofije Loren

Pocuoli, mali grad nadomak Napulja, ne može biti dalje od Holivuda. Nema glamura, nema raskoši, a njegovi stanovnici su kroz istoriju živeli u velikom siromaštvu. Tokom četrdesetih godina prošlog veka situacija je bila još teža. Ipak, upravo je ovde, među ruševinama bombardovanih zgrada i zvucima sirena, rođena jedna zvezda.

Dana 20. septembra 1934. u Pocuoliju se rodila Sofija Kostanca Briđida Vilani Šikolone. Svetsku slavu je stekla pod pseudonimom Sofija Loren. 

Alfred Harris / News Licensing / Profimedia

Odrastanje u siromaštvu

Detinjstvo Sofije Loren bilo je obeleženo neprekidnom borbom za opstanak. Čak i nakon završetka rata, hrana i krov nad glavom često su bili luksuz. Njen otac gotovo da nije bio prisutan u njenom životu. Napustio je suprugu i dve ćerke dok je Loren još bila beba.

Kako bi barem nakratko skrenula misli sa teškog života svoje porodice i brojnih ljudi oko sebe, Loren je utehu pronašla u bioskopu. Tokom vazdušnih napada sklanjala se u pozueljske bioskope, koji su joj pružali beg od strahota svakodnevice tokom Drugog svetskog rata, ali i od siromaštva i gladi.

Od malih nogu maštala o karijeri na filmu

Gledajući zvezde poput Rite Hejvort i Grete Garbo kako blistaju na velikom platnu, Sofija Loren je još kao devojčica počela da sanja o drugačijem životu. Sa 15 godina pobedila je na jednom takmičenju lepote, a novac koji je osvojila omogućio joj je da se preseli u Rim i počne da gradi karijeru u filmskoj industriji.

Gledano iz današnje perspektive, Loren smatra da je do uspeha stigla upravo zahvaljujući mestu iz kojeg je potekla i teškoćama koje je preživela, a ne uprkos njima. Oduvek je bila ponosna na svoje napuljske korene, koji su joj pomogli da bolje razume likove koje je tumačila, ali i da razvije upornost koja joj je bila neophodna da opstane u često nemilosrdnoj filmskoj industriji.

Majka joj je bila uzor

Tokom karijere duge sedam decenija i više od 100 filmova, Loren je napravila velike iskorake u Holivudu i probila mnoge barijere, kako kao žena, tako i kao strankinja u toj industriji. Veliki deo svoje snage pripisivala je majci. Neustrašiva, ali nežna, britka, ali mudra, Lorenina majka, koja je neverovatno podsećala na Gretu Garbo, i sama je sanjala o slavi, ali nikada nije stigla do visina koje će dostići njena ćerka.

Od nje je Loren naučila koliko su otpornost i upornost važne u surovom svetu, naročito za ženu.

Odlučno rekla NE estetskim korekcijama

Od samog početka karijere, njeno samopouzdanje štitilo ju je od pritisaka filmske industrije. Na audicijama su joj snimatelji govorili da bi, ako želi da uspe, trebalo da razmisli o plastičnoj operaciji nosa i usana.

Osvrćući se kasnije na svoju karijeru, Loren je izgovorila reči koje će ući u istoriju: „Lepota nije važna, morate biti zanimljivi. Nikada nisam bila lepa. Nikada nisam bila lutka od porcelana.“

Danas zvuči gotovo neverovatno da je žena koju pamtimo i po ogromnom glumačkom talentu i po statusu jednog od najvećih seks-simbola ikada sebe mogla da ne smatra lepom. Ali Loren je odrastala i radila u Holivudu pedesetih i šezdesetih godina, u eri izraženog seksizma, kada su joj neprestano govorili: „Usta su ti preširoka. Nos ti je predugačak. Ljudi su želeli da imaš pravilnije zube.“

Na sreću, nije ih poslušala. Umesto toga, dokazala je da nisu bili u pravu i postala najuspešnija italijanska glumica svih vremena.

U svojim memoarima Juče, danas, sutra: Moj život napisala je: „Savršeno sam znala da je moja lepota rezultat mnogih nepravilnosti koje su se spojile u jednom licu, mom licu. Bez obzira na to da li ću pobediti ili izgubiti, to će biti originalna verzija.“

I zaista, pobedila je.

Karlo Ponti je bio ljubav njenog života

Godine 1957. udala se za čuvenog filmskog producenta Karla Pontija, za kojeg je govorila da je ljubav njenog života. Bili su u braku 50 godina, sve do njegove smrti 2007. godine.

Ponti je bio 22 godine stariji od Loren, zbog čega je njihov odnos često bio pod lupom javnosti. Kritičari su pretpostavljali da joj je obezbedio određenu zaštitu i prilike u filmskoj industriji. Međutim, pretpostaviti da je Loren bilo šta dobila na poklon značilo bi umanjiti njen ogroman talenat i radnu etiku.

Na negativne komentare odgovarala je karakterističnom nonšalancijom: „Ne volim reč zaštitnik. Pre bih rekla da je verovao u mene.“

Prva osvojila Oskara na jeziku koji nije engleski

Godine 1962. postala je prva osoba u istoriji koja je osvojila Oskara za ulogu u filmu na jeziku koji nije engleski. Priznanje je dobila za ulogu Ćezire u filmu Dve žene (Ćoćara, po romanu Alberta Moravije), u kojem igra udovicu koja pokušava da zaštiti svoju trinaestogodišnju ćerku od strahota rata, siromaštva i seksualnog nasilja.

Sofija Loren blista u svakoj ulozi koju je igrala i predstavlja istinsku ikonu, kako na ekranu tako i van njega. Njeni likovi bili su najrazličitiji: od eskort dama do milionerki, od prodavačica pice do grofica, od savremenih domaćica do pripadnica drevnog rimskog plemstva.

Ipak, ono što ih sve povezuje jeste njihova snaga.

„Tokom karijere uvek sam pokušavala da igram žene snažnog karaktera“, rekla je jednom prilikom.

I to je sasvim prikladno. Potrebna je snažna žena da bi tako uverljivo igrala snažne žene.

Pet istaknutih uloga Sofije Loren po izboru portala Italy Segreta

• „Dve žene“ (La ciociara, 1961) – Film za koji je Loren osvojila Oskara, u ulozi Ćezire, bio je prilika da se osloni na sopstvena iskustva odrastanja u ratom razorenoj Italiji. Kao udovica koja čini sve da zaštiti ćerku od strahota rata, siromaštva i nasilja, Loren je istovremeno potresna i magnetski privlačna.
• „Juče, danas, sutra“ (Ieri, oggi, domani, 1963) – U potpuno drugačijem tonu, Loren u ovom filmu igra tri različita lika: bogatu domaćicu, luksuznu eskort damu i prodavačicu na ulici. Ove uloge pokazale su njen izuzetan talenat za komediju. Posebno je čuvena scena njenog striptiza, koja je za tadašnje vreme bila izuzetno provokativna.
• „Kućni čamac“ (Houseboat, 1958) – Ova romantična komedija sama po sebi je šarmantna, ali posebnu pažnju privlači holivudska drama koja je pratila njeno snimanje. Keri Grant je prvobitno trebalo da igra u filmu sa tadašnjom suprugom Betsi Drejk, koja je napisala scenario. Međutim, kada su Grant i Loren započeli aferu, on je tražio da njegova supruga bude zamenjena Loren. Kako to u Holivudu obično biva, priča je postala još komplikovanija: Loren i Grant su tokom produkcije raskinuli, i to veoma loše, pa je napetost između njih ostala primetna i na setu.
• „Brak na italijanski način“ (Matrimonio all’italiana, 1964) – Za ulogu Filomene, žene koja se tokom Drugog svetskog rata bavi prostitucijom i koja, u neku ruku, doživljava sudbinu Pepeljuge kada upozna bogatog biznismena, Loren je dobila još jednu nominaciju za Oskara. Film donosi nijansiran prikaz složene žene zarobljene u okolnostima koje joj ostavljaju gotovo nikakav izbor. Loren je ovu ulogu često navodila kao jednu od svojih omiljenih.
• „Arabeskа“ (Arabesque, 1966) – Ovaj triler u stilu Hičkoka donosi klasičnu igru mačke i miša, sa Sofijom Loren i Gregorijem Pekom u glavnim ulogama. Film je zabavan, zavodljiv, a njihova hemija na ekranu je očigledna. Loren se odlično snašla u ulozi fatalne žene, čime je dodatno učvrstila status miljenice američke publike i svoju holivudsku karijeru.