Žena koja je promenila način na koji gledamo na decu: Životna priča Marije Montesori

Marija Montesori bila je italijanska lekarka i pedagogica, najpoznatija po tome što je osnovala Montesori filozofiju obrazovanja, iz koje je proistekao metod koji je i danas široko rasprostranjen. Njen pristup naglašavao je značaj praktične aktivnosti i samostalne igre u razvoju deteta.

Montesori je bila među prvim ženama u Italiji koje su studirale medicinu, na Univerzitetu Sapijenca u Rimu, gde je diplomirala sa odličnim uspehom 1896. godine. Kasnije je radila sa decom koja su imala smetnje u razvoju, a upravo je to iskustvo probudilo njeno doživotno interesovanje za obrazovanje i razvoj dece.

Metode koje je Montesori razvila u radu sa decom sa smetnjama u razvoju, a koje su mnogima od njih pomogle da dostignu nivo razvoja koji se tada smatrao odgovarajućim za „tipičnu“ decu, kasnije su prilagođene i primenjene u obrazovanju dece iz opšte populacije. Tako je nastala Montesori metoda, koja je prerasla u značajan obrazovni pokret.

Ilustracija; Foto: Kostikova Natalia/Shutterstock

Montesori metoda je veoma popularna među roditeljima u Srbiji, a njeni elementi se primenjuju u brojnim predškolskim ustanovama.

Evo nekih razloga zašto je Montesori metoda jedna od omiljenih.

1. Dete uči kroz samostalnost: Montessori pristup podstiče decu da sama biraju aktivnosti i rešavaju zadatke, što razvija samopouzdanje i osećaj odgovornosti.
2. Učenje je praktično, a ne samo teorijsko: Deca koriste posebne materijale i uče kroz dodir, pokret i konkretan rad, jer često bolje uče kada nešto stvarno rade.
3. Svako dete napreduje svojim tempom: Naglasak nije na tome da svi moraju da savladaju isto gradivo u isto vreme, već se poštuju individualne razlike i razvoj svakog deteta.
4. Razvija koncentraciju i unutrašnju motivaciju: Umesto stalnog oslanjanja na ocene, nagrade i kazne, cilj je da dete razvije interesovanje za učenje i sposobnost da se duže fokusira na zadatak.
5. Grupe su često mešovitog uzrasta: Mlađa deca mogu da uče posmatrajući stariju, dok starija razvijaju odgovornost i znanje dodatno učvršćuju pomažući mlađima.