„U poslednje vreme delimo slušalice i slušamo istu muziku dok vozimo bicikl!“: Turski glumac progovorio o odnosu sa suprugom

Turskog glumca Ahmeta Rifata Šungara srpska publika je upoznala u seriji „Najbolji san“, u ulozi Faruka Sezerija. Faruk je najbliži prijatelj glavnog protagoniste, Ešrefa Teka. Ešref ga smatra bratom, a nadimak u kriminalnoj grupi Siročad mu je Profesor.

Ahmet je pozorišni, filmski, televizijski i glasovni glumac, koji trenutno živi i radi na relaciji Istanbul – Berlin.

Rođen je 9. jula 1983. godine u Istanbulu. Nakon završene Anatolijske gimnazije „Kartal Sulejman Demirel“, diplomirao je na odseku za pozorište Državnog konzervatorijuma Univerziteta u Istanbulu. Grafičkom dizajnerkom Esrom Gilen oženio se 2021. godine.

Za turski magazin GQ govorio je na koji je način u svom životu uspeo da uspostavi svojevrsnu ravnotežu. Iako, kako je rekao, voli rutinu, brzinu, haos i raznovrsnost gradskog života, ipak povremeno pobegne u prirodu, gde pronalazi inspiraciju u samoći, osluškuje sebe i odmara. Dok vozi automobil ili bicikl kroz Berlin, razmišlja u društvu samog puta, preispituje život i suočava se sa sobom.

„Kada se pripremam za neku ulogu, mislim da se mnogo povlačim u sebe. Ulazim u period kada mnogo hodam i mnogo ćutim. Počinjem, hteli-ne hteli, da gledam svet kroz prozor te osobe.“

Mesta na koja se uvek vraća

Boravak u prirodi, daleko od grada, u njemu, kako je rekao, budi tišinu i priliku da čuje svoj unutrašnji glas.

„Udaljavanje od svega natera me da se suočim sa tim koliko oslobađajuće može da bude kada su mogućnosti i izbori ograničeni. Mislim da grad stvara određeni pritisak na čoveka tako što ga istovremeno iscrpljuje i pokušava da učini da se oseća dobro, iako sam neko ko veoma voli gradski život. Boravak u prirodi izvan grada pomaže mi da osećanja i misli koje mi u gradu pomućuju um, poput brzine, potrošnje, potrebe da budem dopadljiv i primećen, postavim na zdravije mesto“, otkrio je turski glumac.

Kako je otkrio, za njega postoje mesta na kojima se oseća posebno srećno kada je sam sa prirodom. Jedno od takvih mesta je Severni Egej, oblast u kojoj posebno voli Bozdžadu. Već dvadeset godina posećuje ovo mesto, koje je za njega jedno od onih mesta na koja jednostavno mora da ode, jer inače oseća kao da mu nešto nedostaje.

„Kada se približim Severnom Egeju, nešto u meni i dalje zatreperi, uzbudim se. Zaista me podseća da živim i da sam živ.“

Šta voli u Berlinu

U Berlinu, gradu u kome poslednjih godina provodi gotovo isto vremena koliko i u Istanbulu, čak i usred grada postoje veliki parkovi i jezera do kojih se može vrlo brzo stići biciklom.

„Posebno Hasenhajde i Tirgarten mogu da stvore osećaj kao da ste potpuno izašli iz grada. U Berlinu ima mnogo jezera koja su veoma blizu gradu. Šlahtenze je jedno od njih. Volim i da šetam pored kanala. Čak i kada ste u samom centru grada, možete da se osećate kao deo prirode.“

Uživa u vožnji bicikla i mašta o Italiji, Japanu...

Kako je rekao, mnogo voli da šeta celom dužinom kanala u Krojcbergu i da vozi bicikl, što bi mogao da radi svakog dana.

Prija mu i da ustane rano ujutru i ode u prvi kafić koji se otvori. Ali, prija mu i da prolazi kroz groblje u kraju kome živi u Berlinu, da tamo sedi i sluša tišinu. 

Kada je reč o vožnji biciklom, Ahmet ima nekoliko neobičnih ideja koje bi želeo da ostvari - što u Turskoj, što u inostranstvu:

„Voleo bih da pratim voz koji ide za Kars… Iako se ne sećam tačne rute, pred očima mi se pojavljuju magloviti putevi koji se nižu ispred mene dok se, sa prvim jutarnjim svetlom, približavamo Erzindžanu. Voleo bih da neko vreme vozim bicikl pored pruge. Takođe, veoma želim da napravim biciklističku turu po Italiji. Japan je takođe jedna od ruta o kojima sanjam."

Nikada ne žuri

Kada vozi sam i ide na duži put, uglavnom ga, rekao je, uopšte ne zanima da stigne negde, i nikada ne žuri:

„Veoma se opustim. Ne obuzme me osećaj da sve ostaje iza mene, već kao da u mom životu postoje stvari kojih više nema i da idem da ih ponovo prigrlim. Razgovaram sam sa sobom, i to se dešava sasvim prirodno. Postavljam sebi pitanja i počinjem da odgovaram na njih. Pitam sebe: Kako se osećaš? Tražim odgovore na ono sa čim sam se suočavao tokom perioda kroz koje sam prolazio.“

Kada je u automobilu, u pravom toku kretanja, zna da niko nema priliku da poremeti njegov tok i da se niko neće baviti njime:

„Vozim bez razmišljanja o tome šta će ko misliti i to mi veoma prija. Otkako sam se preselio u Berlin, isto iskustvo doživljavam i dok vozim bicikl.“

Voli muziku, ali i tišinu

Na pitanje koju muziku ili pesme sluša dok je na putu, odgovorio je da na dugim putovanjima više voli tišinu, dok, ako je sam u gradskoj gužvi, sluša klasičnu muziku ili instrumentalni džez:

„Uz tu muziku mogu da podnesem mnoge stvari u saobraćaju koje bi me inače iznervirale. Čovek koji je nervozan dok sluša muziku može da izgleda smešno. Ili kao da se nalazi u nekoj veoma filmskoj sceni…“

Supruga bira muziku kad se voze zajedno

Glumac je oženjen grafičkom dizajnerkom Esrom Gilen, i priznaje da ako putuju zajedno, muziku bira ona:

„R&B i rep su među njenim prvim izborima!“

U poslednje vreme, razvili su jednu neobičnu naviku, koja ih, čini se, dodatno zbližava: 

„Esra i ja čak puštamo iste pesme na istom telefonu, delimo slušalice i slušamo muziku dok vozimo bicikl. Pošto nam slobodno uvo istovremeno omogućava da čujemo jedno drugo, to bude zabavno putovanje ispunjeno muzikom.“