Greta Garbo: Misterija sa filmskog platna koju ni slava nije uspela da razotkrije

„Filmska umetnost podarila je svetu samo jednog velikog umetnika: Gretu Garbo... osim ako ne računamo i onog prokletog miša.“

Tako je govorio Luis B. Majer, filmski producent i jedan od osnivača studija Metro-Goldwyn-Mayer (MGM), aludirajući na čuvenog Mikija Mausa. Iza ove duhovite opaske krije se i priznanje veličini jedne od najvećih filmskih zvezda svih vremena.

Moderna, ženstvena, zaljubljena u pozorište

U nemim filmovima publika je imala osećaj da može da joj pročita misli. Izgradila je ogromnu bazu obožavateljki među urbanim ženama jer je predstavljala modernu ženstvenost. Njeni likovi bili su složeni, snažni i unutrašnje rastrzani.

Greta Garbo rođena je u Stokholmu, u Švedskoj, 1905. godine. Odrasla je u radničkoj porodici. Bila je fascinirana pozorištem, pa je dobila mesto u prestižnoj školi Kraljevskog dramskog pozorišta, gde je bila među najboljim učenicama. To joj je donelo prve filmske uloge u Evropi. Potom je potpisala ugovor sa studiom MGM i preselila se u Holivud.

Proslavila se u nemom filmu, a zatim opčinila publiku i glasom

Iako se Garbo brzo etablirala kao međunarodna zvezda nemog filma, dolaskom zvučnog filma postala je najpopularnija filmska zvezda na svetu. U filmu „Ana Kristi“ publiku je opčinila svojim glasom. Godine 1933. završila je ugovor sa MGM-om i počela da snima filmove po pojedinačnim projektima. Umesto da iz uloge u ulogu prelazi bez predaha, snimala je pažljivo osmišljeni filmski spektakl otprilike jednom godišnje.

Zabranjivana i beskompromisna

Gretini nezavisni filmovi bili su usko povezani sa pitanjem filmske cenzure. Najpre je film „Kraljica Kristina“ doprineo uvođenju Produkcionog kodeksa, a njeni kasniji filmovi nastavili su da pomeraju granice cenzorskog režima. Godine 1941. njen poslednji film „Žena sa dva lica“ Katolička liga za pristojnost osudila je kao nemoralan.

Iako je to bio njen poslednji film, Garbo je narednih petnaest godina radila na nekoliko projekata koji nikada nisu realizovani, uglavnom zbog problema sa cenzurom. Odbijala je da pravi kompromise kada je reč o prikazivanju zanimljivih i izazovnih ženskih likova.

Svuda išla peške

Garbo se preselila u Njujork, mnogo je putovala i provodila vreme sa svojim krugom prijatelja u Kaliforniji, Njujorku i Evropi. Verovala je u zdrav i aktivan način života. Zato se hranila prirodnim namirnicama i vežbala u vreme kada takav način života još nije bio široko popularan. Bila je poznata i po tome što je gotovo svuda išla peške.

Greta Garbo preminula je u Njujorku 1990. godine. Sahranjena je na groblju Skogskyrkogården u Stokholmu, u Švedskoj.