Insulinska rezistencija sve češća i kod muškaraca: Nutricionista otkriva šta bi trebalo da se nađe na tanjiru

Insulinska rezistencija sve je češća tema kada se govori o zdravlju i ishrani, a nije problem koji pogađa isključivo žene. Pravilno odabrane namirnice i dobro izbalansirani obroci mogu da budu važan deo kontrole ovog metaboličkog poremećaja, ali se postavlja pitanje kako ih uklopiti u užurban svakodnevni život.

Nutricionista Maja Aleksić ističe da je važno obratiti pažnju na sastav svakog obroka, a posebno na unos proteina i kombinovanje različitih grupa namirnica.

Proteini u svakom obroku

Jedan od važnih principa pravilne ishrane jeste da obroci budu izbalansirani i da sadrže dovoljno proteina. Oni doprinose sitosti i pomažu u očuvanju mišićne mase, zbog čega imaju značajno mesto u planiranju ishrane.

Stabilniji nivo šećera u krvi takođe je jedan od važnih ciljeva kod osoba sa insulinskom rezistencijom. Zbog toga je, pored izbora namirnica, bitno i kako ih međusobno kombinujemo.

Nije dovoljno samo izbaciti određenu namirnicu iz jelovnika. Mnogo je korisnije uspostaviti održive navike, redovno planirati obroke i voditi računa o njihovom sastavu.

Tri predloga za zdravu užinu

Kada zbog posla i drugih obaveza nemamo vremena za pripremu obroka, često posežemo za pecivima, slatkišima ili drugim praktičnim opcijama koje nam prve dođu pod ruku. Ipak, postoje jednostavne užine koje ne zahtevaju mnogo vremena.

1. Grčki jogurt, bobičasto voće i bademi

Grčki jogurt obezbeđuje proteine, bobičasto voće vlakna, a bademi zdrave nezasićene masti. U ovu kombinaciju mogu se dodati i čija semenke, koje sadrže vlakna i zdrave masti.

2. Humus od bundevinih semenki sa štapićima povrća

Humus u kombinaciji sa šargarepom ili krastavcem praktičan je izbor za užinu. Povrće doprinosi unosu vlakana, dok bundevine semenke obezbeđuju masti, proteine i minerale.

3. Bareno jaje sa crnim susamom

Bareno jaje jednostavan je izvor proteina, a crni susam može da doprinese unosu kalcijuma. Prema rečima sagovornice Jutra, crni susam sadrži čak 60 odsto više kalcijuma od belog susama.

Zdrava hrana ne znači neograničene količine

Česta greška u ishrani jeste uverenje da namirnice koje važe za zdrave možemo da jedemo bez ograničenja. Međutim, i kod njih je važno voditi računa o porcijama.

Kada je reč o orašastim plodovima, jedna manja šaka može biti praktična mera za užinu. To je, na primer, približno 10 do 15 badema, u zavisnosti od njihove veličine, ali i u zavisnosti ko ih jede - čovek ili žena.

U svakodnevnu ishranu korisno je uključiti i zeleno lisnato povrće, kao i žitarice i pseudožitarice poput integralnog pirinča, prosa, kinoe i amaranta. One mogu da doprinesu unosu vlakana i drugih važnih hranljivih materija.

Ključ nije u tome da se pojedine namirnice proglase zabranjenim ili čudesnim, već da se ishrana prilagodi individualnim potrebama, zdravstvenom stanju i svakodnevnim obavezama.

Kod insulinske rezistencije ne postoji jedan jelovnik koji odgovara svima. Pravilno planiranje obroka, odgovarajuće porcije i održive navike predstavljaju važan deo pristupa koji treba prilagoditi uz stručnu pomoć.