Uopšte nismo gladni, a ipak NEZAUSTAVLJIVO JEDEMO: Da li su nam OČI MNOGO GLADNE ili nam je samo PREVIŠE DOSADNO?

Takvo ponašanje nije neobično. Na naš odnos prema hrani ne utiču samo potrebe organizma za energijom već i emocije, navike, okruženje i način na koji doživljavamo određene situacije. Upravo zbog toga ponekad možemo imati osećaj gladi iako našem telu zapravo nije potrebna nova količina hrane.

Stručnjaci ovaj obrazac često nazivaju emocionalnim jedenjem, jedenjem koje je povezano s emocijama poput stresa, dosade, tuge, ljutnje ili čak nagrade i zadovoljstva.

Istraživanja su posebno počela da obraćaju pažnju na dosadu. Jedna studija, koju je objavila američka medicinska biblioteka PubMed, pokazala je da je veća sklonost dosadi bila povezana sa većom sklonošću emocionalnom jedenju.

Zašto dosada pokreće želju za hranom?

Kada nam je dosadno, tražimo nešto što će nam pružiti stimulaciju ili promeniti trenutno stanje. Hrana, posebno ona bogata šećerom, mastima ili kombinacijom različitih ukusa i tekstura, može pružiti kratkotrajno zadovoljstvo.

Zbog toga se može dogoditi da ne jedemo zato što nam fizički nedostaje energije, već zato što želimo nešto da radimo, popunimo vreme ili jednostavno doživimo ugodan osećaj.

Zanimljivo je da je novije istraživanje, objavljeno 2026. godine, eksperimentalno ispitivalo upravo vezu između dosade i jedenja. U tom istraživanju istraživači nisu pronašli jednostavnu vezu u kojoj bi sama dosada kod svih učesnika automatski dovela do većeg unosa hrane. To pokazuje da je priča složenija i da na ponašanje utiču i individualne razlike.

S druge strane, drugo istraživanje objavljeno 2026. godine pokazalo je da su osobe izložene stanju dosade u eksperimentalnim uslovima konzumirale više čipsa nego grupe izložene neutralnom stanju ili tuzi. Drugim rečima, dosada može biti okidač za jedenje kod nekih ljudi, ali nije univerzalno pravilo.

Ilustracija; Foto: gmstockstudio/Shutterstock

Šta se događa kada smo pod stresom?

Stres može uticati na apetit na različite načine. Kratkotrajan intenzivan stres kod nekih ljudi može čak privremeno smanjiti apetit. Organizam tada ulazi u stanje pojačane pripravnosti, a jedenje nije njegov prioritet.

Međutim, kod dugotrajnog stresa situacija može biti drugačija. Harvard Health navodi da hronični stres može biti povezan sa povećanim apetitom i većom željom za kaloričnom hranom. U tom procesu mogu učestvovati hormoni poput kortizola, ali i naučene navike i način na koji koristimo hranu kao oblik nagrade ili utehe.

Zbog toga osoba nakon stresnog dana može imati snažnu želju za čokoladom, grickalicama ili brzom hranom, čak i kada nije fizički gladna. Harvard Health takođe navodi dosadu kao jedan od mogućih znakova emocionalnog jedenja, posebno kada osoba poseže za hranom iako ne oseća fizičku glad.

Kako razlikovati fizičku od emocionalne gladi?

Fizička glad se obično razvija postepeno. Možemo osetiti prazninu u želucu, krčanje, pad energije ili jednostavno potrebu za hranom. Kada smo fizički gladni, najčešće smo spremni da pojedemo različite vrste hrane.

Emocionalna glad često se pojavljuje naglo i može biti vrlo specifična. Odjednom nam se jede baš čokolada, čips, hamburger ili neki drugi određeni proizvod. Često se javlja u određenoj situaciji – dok gledamo televiziju, radimo za računarom, osećamo stres ili nam je jednostavno dosadno.

To ipak nije savršen test. Glad i emocije se mogu preklapati, pa nije uvek moguće jasno razdvojiti jedno od drugog.

Ilustracija; Foto: Nicoleta Ionescu/Shutterstock

Šta da radimo kada shvatimo da jedemo iz dosade?

Prvi korak može biti vrlo jednostavan: napravite kratku pauzu pre nego što posegnete za hranom i zapitajte se: Da li sam zaista gladan ili mi je samo dosadno?

Ako je odgovor ovo drugo, ponekad je dovoljno promeniti aktivnost. Kratka šetnja, razgovor s nekim, muzika, nekoliko minuta fizičke aktivnosti ili jednostavno udaljavanje od kuhinje mogu prekinuti automatizam.

Cilj nije da se svaka želja za hranom potiskuje. Hrana je normalan izvor zadovoljstva i nije problem pojesti nešto samo zato što nam se jede. Problem može nastati kada hrana postane glavni način suočavanja sa stresom, dosadom ili drugim emocijama.

Istraživanja pokazuju povezanost između dosade i emocionalnog jedenja, dok novija eksperimentalna istraživanja ukazuju da taj odnos nije isti kod svih ljudi.

Zato sledeći put kada nekoliko sati nakon obroka otvorimo frižider bez pravog osećaja gladi, možda vredi zastati na trenutak. Ponekad nam ne nedostaje hrana nego stimulacija, promena aktivnosti ili jednostavno nešto što će prekinuti dosadu.