Kako doživeti stotu? Genetika, zdrave navike i potraga za večitom mladošću

 Koliko dugovečnost zavisi od genetike, a koliko od načina života, objašnjavaju molekularni genetičar Vladimir Gašić i kardiolog Goran Popović.

Genetika utiče na oko 25 odsto faktora koji određuju naše zdravlje i dugovečnost, dok na preostalih 75 odsto možemo da utičemo sopstvenim izborima, objašnjava dr Goran Popović. Ipak, Vladimir Gašić naglašava da ni onih 25% nije zanemarljivo jer ako neko nema, na primer, gen za autoimune bolesti, neće ih ni dobiti.

Stručnjaci su saglasni da genetske predispozicije mogu da ukažu na povećan rizik od dijabetesa, malignih i drugih bolesti, ali i da pomognu lekarima da na vreme preduzmu mere prevencije.

Stres, fizička neaktivnost i neadekvatna ishrana među faktorima su koje ne bi trebalo zanemariti. Goran Popović ističe da pacijente pita i koliko su živeli njihovi roditelji, bake i deke, jer porodična istorija može da pruži važne informacije o zdravstvenim rizicima.

„Mi smo stari onoliko koliko su nam stari krvni sudovi“, poručuje kardiolog, naglašavajući značaj očuvanja kardiovaskularnog zdravlja. Ipak, problem je što se mnogi ljudi plaše odlaska kod lekara, pa pomoć potraže tek kada se pojave ozbiljniji simptomi.

Može li nauka da ode još dalje i omogući večitu mladost? Istraživanja matičnih ćelija otvaraju mogućnosti za regeneraciju tkiva, ali ideje o novim zubima, mladoj kosi i neograničenom obnavljanju organizma i dalje imaju ozbiljna ograničenja. Ni transplantacija glave, o kojoj se raspravljalo još nakon eksperimenata na životinjama, nije postala ostvariva medicinska procedura.

Gde su granice nauke, koliko zaista možemo da produžimo život i postoji li doba u kojem je kasno za promenu navika? Stručnjaci poručuju da greške treba ispravljati čim ih uočimo, a prevenciju ne ostavljati za trenutak kada se zdravlje već naruši. Jer cilj medicine nije samo da leči, već i da spreči bolest.