Neverovatno otkriće: Evo kako NIVO ŠEĆERA u krvi direktno utiče na vaše RASPOLOŽENJE I KVALITET ŽIVOTA!

Međutim, najnovija naučna studija donela je i jedan potpuno neočekivan, naizgled paradoksalan rezultat — učesnici su prijavljivali da se osećaju bolje i nakon dana tokom kojih su imali znatno veće oscilacije šećera u krvi!

Ovo istraživanje, koje će zvanično biti predstavljeno na godišnjem sastanku Evropskog udruženja za proučavanje dijabetesa (EASD) u Milanu, obuhvatilo je 400 pacijenata (72% sa dijabetesom tipa 1 i 28% sa tipom 2, uz prosečan HbA1c od 7,6%).

Kako je sprovedeno istraživanje?

Učesnici su tokom 14 dana neprekidno nosili senzore za kontinuirano praćenje glukoze (CGM), dok su istovremeno na dnevnom nivou ocenjivali ključne parametre svog blagostanja:

• Opšti kvalitet života,
• Trenutno raspoloženje i nivo stresa
• Nivo dnevne energije i kvalitet sna,
• Naučnici su zatim ukrštali podatke kako bi utvrdili da li vrednosti izmerene tokom jednog dana mogu precizno da predvide kako će se pacijent osećati narednog jutra i dana.

Ključni nalazi: Zlatna sredina donosi dobar dan

Rezultati su potvrdili važnost stabilne glikemije, ali i iznenadili autore studije:

• Idealni raspon (70–140 mg/dl): Više vremena provedenog u ovom ciljanom opsegu direktno je povezano sa znatno boljim kvalitetom života sutradan.
• Ekstremi (ispod 70 ili iznad 180 mg/dl): Vreme provedeno u hipoglikemiji ili hiperglikemiji nije pokazalo direktnu povezanost sa procenom kvaliteta života sledećeg dana.
• Veliko iznenađenje — Varijabilnost: Kada je varijabilnost (skakanje i padanje) glukoze bila veća nego što je uobičajeno za konkretnog pojedinca, on je narednog dana paradoxalno prijavljivao — bolji kvalitet života.

Ilustracija Foto: Halfpoint/Shutterstock

Zašto veće oscilacije u praksi donose bolji osećaj sutradan?

Autori studije izričito naglašavaju da ovaj nalaz ne znači da su skokovi šećera zdravi ili poželjni. Ipak, ponudili su vrlo logično psihološko i praktično objašnjenje ovog fenomena:

• Teret strogih restrikcija:

Nastojanje da se oscilacije glukoze svedu na apsolutni minimum često zahteva ekstremno rigorozna ograničenja u ishrani, izbegavanje omiljene hrane, stalno računanje ugljenih hidrata i strogo doziranje aktivnosti. Sve to stvara stalan psihološki pritisak.

S druge strane, dani sa većom varijabilnošću često su dani kada su pacijenti sebi dali više oduška u hrani, društvenom životu i spontanosti.