Nekada su korišćeni U RUDNICIMA UGLJA, a glavna poslastica su im LJUTE PAPRIČICE: DESET ZANIMLJIVOSTI O KANARINCIMA

Neki se uzgajaju zbog boje perja, drugi zbog specifičnih fizičkih karakteristika, a treći zbog svog prepoznatljivog, melodičnog pevanja. Postoji više različitih vrsta i varijeteta kanarinaca, od kojih svaki ima posebne i zanimljive osobine.

Pripremili smo deset zanimljivih činjenica o kanarincima koje možda do sada niste znali. Pročitajte ih i proverite koliko poznajete ove pernate ljubimce!

Ilustracija; Foto: Element allqulity Designe/Shutterstock

1. Mužjaci kanarinaca pevaju češće od ženki

Mužjaci kanarinaca pevaju kako bi privukli ženke, zbog čega su uglavnom mnogo glasniji od njih. Kada pronađu partnerku, njihovo pevanje može da se proredi. Pesmom ujedno obeležavaju teritoriju i upozoravaju druge životinje da se ne približavaju njihovom prostoru. Ponekad, međutim, pevaju jednostavno zato što im se peva. Postoji nekoliko razloga zbog kojih mužjak može da prestane da peva ili da to čini ređe nego ranije. Najčešće su povezani sa promenama u nivou hormona. Smanjena učestalost pevanja može biti znak starenja, početka perioda mitarenja, ali i određenih zdravstvenih problema.

2. Postoji veliki broj različitih varijeteta kanarinaca

Česta je zabluda da su kanarinci isključivo žute ptice, bez naročitih razlika u izgledu. Verovatno je tome doprinela i popularna animirana serija o ptičici Tviti, koja je prikazana kao običan žuti kanarinac. U stvarnosti, ove ptice mogu se razlikovati po bojama, obliku tela i veličini. Postoji više od 200 uzgojnih varijeteta kanarinaca. U osnovi se dele u tri grupe: kanarince koji se uzgajaju zbog boje perja, one koji se izdvajaju po fizičkim karakteristikama i pevačke kanarince, koji se selektivno uzgajaju zbog svojih glasovnih sposobnosti. Svaka od ovih grupa obuhvata brojne različite varijetete.

3. Kanarincima je potreban prostor

Iako su male ptice, to ne znači da mogu kvalitetno da žive u skučenom kavezu. Kanarincima je potrebno dovoljno prostora za kretanje i širenje krila, a nedostatak prostora može negativno da utiče na njihovo zdravlje i dobrobit.

Veličina kaveza ima važnu ulogu u kvalitetu života ptice. Veći kavez omogućava joj da leti, bude fizički aktivna i samostalno se zabavlja. To je posebno važno kada se u istom prostoru nalazi više ptica, jer je svakoj potrebno dovoljno mesta.

4. Kanarinci mogu da jedu i ljute papričice

Kanarini uglavnom nisu izbirljivi kada je hrana u pitanju. Njihova osnovna ishrana trebalo bi da se zasniva na kvalitetnoj mešavini semenki, uz dodatak manjih količina voća i povrća. Čak i ljute papričice, poput halapenja, mogu da budu poslastica za ove ptice. Njihov nežan izgled ne treba da vas zavara: kanarinci mogu bez problema da jedu i veoma ljutu papriku. Halapenjo sadrži vitamine A i C, a u tekstu se navodi i da može da doprinese boljoj cirkulaciji.

5. Kanarinci potiču sa Kanarskih ostrva

Neki veruju da su Kanarska ostrva dobila ime po kanarincima, ali je zapravo bilo obrnuto: ptice su ime dobile po ostrvima! Kanarinci (Serinus canaria) potiču sa Kanarskih ostrva, arhipelaga koji se nalazi nedaleko od severozapadne obale Afrike. Pripadaju porodici zeba, a njihovi preci naseljavali su ovo područje mnogo pre nego što su postali popularni kućni ljubimci. Vremenom su preneti i u Severnu i Južnu Ameriku, gde se njihov uzgoj dodatno razvio. Divlji kanarinci i danas postoje, između ostalog, na Havajima i u Portoriku.

6. Domaći kanarinci izdvojeni su kao posebna podvrsta

Kanarinci se generacijama selektivno uzgajaju, što je dovelo do razvoja brojnih osobina i karakteristika koje ih razlikuju od njihovih divljih srodnika. Zbog dugotrajnog procesa uzgoja i velikih razlika nastalih selekcijom, domaći kanarinci izdvojeni su kao posebna podvrsta divljeg kanarinca. Njihov naučni naziv je Serinus canaria domesticus. Mogu biti žuti, ali i bele, ružičaste, narandžaste i drugih upečatljivih boja. Ipak, žuta je i dalje jedna od najzastupljenijih boja među domaćim kanarincima.

7. Jednobojni kanarinci rezultat su pripitomljavanja i selektivnog uzgoja

Žuti kanarinac jedna je od najprepoznatljivijih i najpopularnijih ptica na svetu, ali zanimljivo je da se takva jednobojna varijanta ne pojavljuje u prirodi. Zapravo, jednobojni kanarinci nastali su selektivnim uzgojem, kojim su odgajivači razvijali ptice atraktivnog izgleda. Zbog toga se, između ostalog, i po boji i rasporedu perja može razlikovati domaći od divljeg kanarinca. Domaći kanarinci mogu imati i šareno perje, ali divlji primerci nemaju potpuno jednobojnu kombinaciju karakterističnu za pojedine uzgojene varijetete.

8. Kanarinci su nekada korišćeni u rudnicima uglja

Početkom 20. veka kanarinci su često odvođeni duboko u rudnike uglja. Upravo od te prakse potiče poznata engleska izreka „kao kanarinac u rudniku uglja“, koja označava rano upozorenje na opasnost. Ptice nisu dovođene u rudnike zbog društva ili zabave, već su imale važnu ulogu u otkrivanju otrovnih gasova, poput ugljen-monoksida. Zbog svoje osetljivosti na prisustvo određenih štetnih gasova, kanarinci su mogli da pokažu znake trovanja pre rudara. Kada bi ptica počela da pokazuje simptome ili se srušila, to je bio znak da vazduh više nije bezbedan i da rudari moraju hitno da napuste rudnik. Tako su ove male ptice, iako nesvesno, pomagale u spasavanju ljudskih života.

9. Kanarinci i psi imaju zajedničku jezičku vezu

Na prvi pogled, teško je pronaći vezu između pasa i kanarinaca, osim činjenice da su obe životinje česti kućni ljubimci. Ipak, njihova povezanost krije se u poreklu imena. Prema jednoj legendi, Kanarska ostrva dobila su ime po čoveku koji ih je istraživao u prvom veku. Navodno je na najvećem ostrvu pronašao veliki broj divljih pasa, pa ga je nazvao Canaria, prema latinskoj reči canis, koja znači pas. Kada su kasnije na ostrvima pronađeni brojni kanarinci, ptice su dobile ime po mestu na kojem su otkrivene. Tako je nastala neobična jezička veza između pasa i kanarinaca.

10. Kanarinci su pomogli i u lingvističkim istraživanjima

Kanarinci imaju još jednu vezu sa proučavanjem jezika, koja nema mnogo veze sa njihovim pevanjem. U kratkom animiranom filmu „Canary Row“ iz 1950. godine, popularna ptičica Tviti komunicira pomoću gestova i drugih oblika neverbalne komunikacije. Američki istraživač Dejvid Meknil koristio je ovaj crtani film 1992. godine u svojim istraživanjima odnosa između govora i pokreta tela. U knjizi „Hand and Mind: What Gestures Reveal About Thought“ bavio se načinom na koji ljudi istovremeno koriste reči i pokrete kako bi preneli svoje misli. Na taj način, jedan crtani kanarinac postao je deo istraživanja o ljudskoj komunikaciji.

Zaključak

Koliko ste ovih zanimljivosti već znali? Kanarinci su mnogo više od lepih ptica prepoznatljivih po živopisnom perju i melodičnom pevanju. Njihova istorija povezuje ih sa drugim životinjama, rudarskom industrijom, pa čak i naučnim istraživanjima ljudske komunikacije. S obzirom na veliki broj različitih uzgojnih varijeteta i njihove neobične osobine, o ovim malim pticama uvek postoji nešto novo što možemo da naučimo.