Spavaju s mamom i sisaju do četvrte godine: GORILE su preslatke, prepametne, društvene, EMOTIVNE...

Slično ljudima, gorile pokazuju različita emocionalna stanja, uključujući radost i tugu. Sa ljudima dele oko 98 odsto genetskog materijala, a među našim najbližim živućim srodnicima su i šimpanze i bonobi.

Zanimljivosti o gorilama

• Najveći čovekoliki majmuni: Gorile su najveći čovekoliki majmuni. U ovu grupu spadaju i orangutani, šimpanze, bonobi i ljudi.
• Snažne ruke duže od nogu: Odlikuju se snažnim grudnim košem i širokim ramenima. Ruke su im mišićave i duže od nogu, a šake velike i po građi slične ljudskim.
• Crna dlaka i koža: Gorile uglavnom imaju crnu dlaku i tamnu kožu. Lice, šake i stopala su im bez dlake, a odrasli mužjaci imaju i golo područje na grudima. Prepoznatljive su po malim očima i ušima, velikim nozdrvama i izraženim koštanim lukovima iznad očiju.
• Srebrna leđa kao znak zrelosti: Odrasli mužjaci prepoznaju se po karakterističnoj srebrnosivoj dlaci na leđima. Na vrhu lobanje imaju izražen koštani greben koji omogućava pričvršćivanje snažnih mišića vilice.
• Mužjaci su znatno krupniji od ženki: Odrasli mužjaci obično su visoki oko 1,7 metara i teški od 135 do 220 kilograma. Ženke su u proseku visoke oko 1,5 metara i teške između 70 i 90 kilograma.

Vrste gorila

Postoje dve vrste gorila: zapadna i istočna gorila. Obe žive u ekvatorijalnoj Africi, a njihova staništa razdvaja oko 560 milja, odnosno 900 kilometara šumskog područja basena Konga.

Svaka vrsta ima po dve podvrste, a sve četiri podvrste ugrožene su ili kritično ugrožene. Njihov opstanak ugrožavaju gubitak staništa, krčenje šuma, krivolov, lov zbog mesa i zarazne bolesti.

Porodični život gorila

Gorile žive u složenim društvenim zajednicama koje najčešće broje od pet do deset jedinki, mada grupe mogu imati od dve do čak 50 članova.

Porodicu obično čine jedan ili dva odrasla mužjaka, ženke, mladunci i mlađi odrasli mužjaci. Dominantni mužjak, karakterističan po srebrnoj dlaci na leđima, predvodi grupu i može zadržati tu ulogu dugi niz godina.

Inače, majke gorile svake večeri prave novo noćno gnezdo od lišća, grančica i trave, pa njihovi mladunci spavaju ušuškani direktno u majčinom gnezdu, gde im je toplo i gde su zaštićeni, a sisaju do četvrte godine.

Ilustracija; Foto: Stephaniellen/Shutterstock

Kada dostignu zrelost, mužjaci uglavnom napuštaju porodičnu grupu i osnivaju sopstvenu ili se zadržavaju u blizini prvobitne zajednice. Ženke takođe napuštaju grupu i pridružuju se drugoj zajednici ili mužjaku koji živi sam.

Razmnožavanje i životni vek

Ženke gorila polnu zrelost dostižu sa sedam do osam godina, ali se obično razmnožavaju tek nekoliko godina kasnije. Mužjaci polnu zrelost u proseku dostižu oko 15. godine.

Trudnoća traje oko osam i po meseci, odnosno približno 257 dana. Ženka najčešće rađa jedno mladunče, a porođaji se u proseku dešavaju na oko četiri godine. Tokom života obično dobije svega tri do četiri mladunca.

Spor tempo razmnožavanja otežava oporavak populacije nakon velikih gubitaka.

U divljini gorile u proseku žive između 35 i 40 godina.

Kako gorile komuniciraju?

Gorile su uglavnom tihe i po prirodi stidljive životinje. Komuniciraju različitim zvucima, uključujući gunđanje, uzvike, lavež i riku, koju naročito koriste mužjaci kada pokazuju agresiju.

Uglavnom su mirne i ne napadaju bez povoda. Kada osete da su njihova grupa ili teritorija ugrožene, dominantni mužjaci pokušavaju da oteraju uljeze demonstracijom snage.

Takvo ponašanje može uključivati udaranje rukama o grudi, glasnu riku, trčanje prema uljezu i nagla zaustavljanja. Udaranje u grudi nije rezervisano samo za mužjake, već ga koriste i ženke. Ovi pokreti služe zastrašivanju protivnika, ali i komunikaciji između grupa i uspostavljanju društvene hijerarhije.

Čime se gorile hrane?

Gorile su pretežno biljojedi. Njihovu ishranu čine plodovi, stabljike, lišće, izdanci bambusa i kora drveća, a povremeno jedu i beskičmenjake.

Neke zapadne nizijske gorile poznate su po tome što razbijaju termitnjake i hrane se larvama termita.

Iako su među najsnažnijim primatima, gorile najveći deo dana provode hraneći se, odmarajući i održavajući društvene veze unutar svoje grupe.