Mnogi su bili PROTIV NJIH, a danas su POSTALE SIMBOLI: Ove čuvene građevine smatrane su za RUGLA, a danas se ovi gradovi NE MOGU ZAMISLITI bez njih (FOTO)

Ipak, kada su se gradili, nisu svi bili oduševljeni njima. Neki su ih smatrali arhitektonskim promašajima, drugi ruglom koje će uništiti izgled gradova, treći nepotrebnim trošenjem novca.

Da se danas u nekom evropskom gradu najavi gradnja građevine koja će značajno uticati na njegovu vizuru, teško je zamisliti da bi svi bili oduševljeni. Zapravo, ne moramo ni da zamišljamo takav scenario.

Oko ovih građevina su se prilikom izgradnje - lomila koplja, a danas su ovi gradovi bez njih - nezamislivi.

Ajfelov toranj

Danas je Ajfelov toranj praktično sinonim za Pariz. Teško je zamisliti razglednicu francuske prestonice bez njegove prepoznatljive siluete, a godišnje ga posećuju milioni turista. Ipak, krajem 19. veka nije baš svako delio oduševljenje Gistavom Ajfelom i njegovom idejom.

Toranj je izgrađen za Svetsku izložbu 1889. godine, kojom se obeležavala stota godišnjica Francuske revolucije. Trebalo je to da bude impresivan prikaz francuskog inženjerstva i tehnološkog napretka, ali je deo pariske kulturne i umetničke elite smatrao da je reč o „gvozdenoj nakazi“ koja će uništiti lepotu grada svetlosti.

Foto: Mistervlad/Shutterstock

Prema prvobitnom planu trebalo je da stoji samo 20 godina, a početkom 20. veka ozbiljno se razmatralo njegovo uklanjanje. Spasili su ga, između ostalog, naučni i vojni potencijal, kao i mogućnost korišćenja za bežičnu telegrafiju.

A danas? Možete li uopšte da zamislite Pariz bez Ajfelovog tornja?

Sidnejska opera

Sidnejska opera jedna je od onih građevina koje prepoznajete i ako nikada niste bili u Australiji. Njena bela konstrukcija postala je simbol Sidneja i cele zemlje. Ipak, put do današnjeg statusa nije bio lak.

Gradnja je započela 1959. godine, prema projektu danskog arhitekte Jorna Ucona. Problemi su se pojavili odmah, a inženjerski izazovi, promene u projektu, kašnjenja i rast troškova pretvorili su izgradnju u problem koji je doveo do toga da je Utzon 1966. godine napustio projekat. Njegov odlazak izazvao je međunarodne proteste umetnika, arhitekata i intelektualaca, ali je opera dovršena bez njega, pod vodstvom australijskih arhitekata.

Foto: Richie Chan/Shutterstock

Zvanično je otvorena 1973. godine, čak 16 godina nakon što je Uconov projekat izabran. Ono što je počelo kao kontroverzan i izuzetno skup projekat postalo je jedno od najpoznatijih arhitektonskih dela 20. veka, a 2007. godine našlo se na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine.

Piramida Transamerika

Kada se danas spomene, uz Golden gejt i tramvaj, jedna od prvih asocijacija često je neobični piramidalni neboder Piramida Transamerika.

Kada je projekat predstavljen 1969. godine, reakcije su bile sve samo ne pozitivne. Deo stanovnika smatrao je da je reč o prevelikoj i previsokoj građevini koja se ne uklapa u dotadašnju vizuru grada. Problem nije bio samo u neobičnom obliku.

Ilustracija; Foto: Artem Onoprienko/Shutterstock

Neboder je trebalo da bude izgrađen u četvrti u kojoj su prevladavale znatno niže zgrade, a za njegovu realizaciju trebalo je ustupiti i deo javne ulice.

Uprkos protivljenju, građevina je završena 1972. godine. Sa visinom od 260 metara, dugo je bila najviša zgrada u San Francisku. Njena prepoznatljiva piramidalna silueta vremenom je postala jedan od zaštitnih znakova grada.

Zgrada Fletiron

Njujork je poznat po neboderima, ali jedan od njegovih najprepoznatljivijih arhitektonskih simbola zapravo nije ni približno najveći. Zgrada Fletiron, završena 1902. godine, poznata je po neobičnom trouglastom obliku.

Kada je projekat predstavljen, mnogi su bili skeptični. Pojedini kritičari sumnjali su da će tako visoka i uska građevina uopšte moći da izdrži snažne vetrove.

Foto: Oliver Foerstner/ShutterstockFoto: Oliver Foerstner/Shutterstock

Novine su pisale o mogućem efektu vazdušnog tunela koji bi mogao da ugrozi prolaznike, a neki su se pitali koliko će vremena trebati da se neobična zgrada sruši.

Naravno, ništa od toga nije se dogodilo, a zgrada je i dan danas jedan od simbola grada.

Sagrada Familija

Barselona bez Sagrade Familije danas je gotovo nezamisliva. Monumentalna bazilika Antonija Gaudija jedna je od najposećenijih atrakcija Španije, a njena neobična arhitektura ni približno nije bila po svačijem ukusu.

Gaudijeva vizija bila je toliko drugačija da je izazivala podeljene reakcije još za njegovog života. Čak je i slavni Džordž Orvel Sagradu Familiju opisao kao jednu od najružnijih građevina na svetu. On nije bio jedini koji je imao problema sa Gaudijevim arhitektonskim izrazom.

Foto: Valerie2000/Shutterstock

Rasprave nisu prestale ni nakon smrti arhitekte 1926. godine. Deo arhitekata smatrao je da gradnju treba zaustaviti jer je nemoguće verno nastaviti njegovu viziju, dok su drugi zagovarali dovršetak bazilike.

U svakom slučaju, nije dovršena ni dan-danas, više od 140 godina nakon početka izgradnje, ali je u međuvremenu svakako postala zaštitni znak Barselone.

Gugenhajm u Bilbau

Kada je Frenk Geri predstavio projekat muzeja Gugenhajm u Bilbau, nije se raspravljalo samo o njegovom izgledu nego i o tome ima li takva investicija uopšte smisla.

Bilbao je početkom devedesetih bio industrijski grad koji se suočavao sa privrednim problemima i krizom tradicionalne industrije. Ideja da se veliki novac uloži u spektakularan muzej savremene umetnosti mnogima se činila prilično rizičnom. Kritičari su smatrali da bi novac bilo bolje potrošiti na zdravstvo, infrastrukturu i pomoć privredi.

Foto: Melanie Lemahieu/Shutterstock

Muzej je otvoren 1997. godine i ubrzo postao svetska atrakcija. Njegov uspeh pokrenuo je ono što se danas često naziva Bilbao efektom – ideju da velika kulturna i arhitektonska investicija može pomoći transformaciji grada i njegovog međunarodnog imidža.

Naravno, nije baš svaka investicija u spektakularnu građevinu automatski recept za privredni uspeh. Ali, ovaj muzej je pokazao koliko arhitektura može uticati na to kako neki grad doživljavaju njegovi stanovnici i posetioci.