Mladunče žirafe padne sa 2 metra i odmah ustane: 14 neverovatnih činjenica o ovim prelepim divovima

1. Njihov jezik je plavo-crn i dug do 50 centimetara.
Duži je od ljudske podlaktice, a njegova indigo boja verovatno ga štiti od opekotina izazvanih suncem. Žirafe satima brste lišće dok im je jezik izložen snažnom afričkom suncu. Deo jezika koji ostaje u ustima je ružičast.

2. Imaju sedam vratnih pršljenova, baš kao i mi.

Uprkos ogromnoj dužini vrata, žirafin vrat ima tačno sedam pršljenova, isto koliko i ljudski, mišji ili vrat plavog kita. Razlika je u veličini: svaki žirafin pršljen može biti dug oko 25 centimetara.

3. Njihovo srce teži oko 11 kilograma.
To ima smisla: krv mora da se popne gotovo dva metra do mozga. Zato žirafe imaju najviši krvni pritisak među kopnenim životinjama, a za to je zaslužna snažno razvijena leva komora srca.

4. Imaju nešto poput kompresionih čarapa.
Koža na donjim delovima nogu toliko je zategnuta da funkcioniše poput odela koje koriste piloti kako bi sprečili nakupljanje krvi u nogama. Ovaj mehanizam je toliko efikasan da je NASA proučavala cirkulaciju kod žirafa tokom razvoja zaštitnih odela za astronaute!

5. Sistem krvnih sudova sprečava ih da se onesveste.
Kada žirafa spusti glavu da pije vodu, mreža krvnih sudova u gornjem delu vrata, poznata kao rete mirabile, ublažava nagli priliv krvi i sprečava da mozak bude izložen prevelikom pritisku. Elastične vratne vene sa jednosmernim zaliscima pomažu krvi da se vrati prema srcu.

6. Njihova stopala velika su gotovo kao tanjiri.
Prečnik im može biti oko 30 centimetara. A dobro usmeren udarac odrasle žirafe može da bude smrtonosan čak i za lava.

7. Mladunci padaju sa visine od oko dva metra, a na nogama su za manje od sat vremena.
Ženka žirafe koti stojeći. Mladunče tako dolazi na svet padom od oko dva metra, pri čemu se prekida pupčana vrpca i podstiče prvi udah. Već u prvom satu života mladunče može da stoji. Na rođenju je visoko oko 1,8 metara, što je više od većine odraslih ljudi.

8. Svaka šara na njihovom telu je jedinstvena.
Poput otiska prsta. Ne postoje dve žirafe sa potpuno istim rasporedom šara, što istraživačima omogućava da prepoznaju pojedinačne životinje u prirodi. Fondacija za očuvanje žirafa (Giraffe Conservation Foundation, GCF) i njeni partneri na ovaj način prate više od 33.000 žirafa širom Afrike.

9. Šare im pomažu i u hlađenju tela.
One nisu samo sredstvo kamuflaže. Ispod svake šare nalazi se složena mreža krvnih sudova koja pomaže oslobađanju toplote. Raspored šara direktno odgovara rasporedu područja preko kojih telo emituje toplotu. Svaka šara je, praktično, mali ugrađeni radijator!

10. To nisu rogovi.
Žirafe imaju osikone, odnosno koštane izrasline prekrivene kožom i krznom. Prisustne su od rođenja, ali su tada priljubljene uz glavu kako ne bi povredile mladunče tokom porođaja. Kako žirafa raste, osikoni srastaju sa lobanjom. Jedinstveni su za žirafe i okapije. Mužjaci tokom života mogu da razviju dodatne naslage kosti, zbog čega im glava postaje teža, a udarci vratom tokom borbi snažniji.

11. Gotovo da ne piju vodu.
Većinu potrebne vode dobijaju iz lišća i mogu danima da ne piju čak i kada im je voda dostupna. To je sreća, jer im dolazak do vode predstavlja prilično nezgodan i ranjiv položaj: moraju široko da rašire ili saviju prednje noge kako bi spustile glavu do površine. Zato često dugo oklevaju pre nego što priđu pojilu.

12. Leže mnogo češće nego što se ranije mislilo.
Dugo se verovalo da žirafe gotovo nikada ne leže i da uglavnom odmaraju stojeći. Novija istraživanja pokazuju da redovno leže, a ponekad čak saviju vrat preko leđa i kratko utonu u REM fazu sna. Ipak, ukupno vreme koje provode spavajući izuzetno je kratko.

13. Njihov najbliži srodnik je okapi.
Suprotno očekivanjima, najbliži srodnik žirafe nije neka druga visoka afrička životinja. To je okapi, stidljiva šumska životinja iz Demokratske Republike Kongo, sa prugastim nogama koje podsećaju na zebru. Okapi je, uz žirafu, jedini preostali član porodice žirafa (Giraffidae). Dve životinje predstavljaju čitavu jednu granu evolucije sisara!

14. Postoje četiri vrste žirafa, a u prirodi ih je ostalo samo oko 140.000.
Ovo je možda i najvažnija činjenica. Istraživanja su pokazala da žirafe nisu jedna vrsta, već četiri zasebne vrste. To je potpuno promenilo sliku njihove ugroženosti. Dok je žirafa kao jedna vrsta delovala relativno bezbedno, ispostavilo se da su severne žirafe, kojih ima samo oko 7.037, među najugroženijim velikim sisarima na svetu.

Žirafe su već lokalno nestale iz najmanje sedam afričkih zemalja, a tokom poslednja tri veka izgubile su gotovo 90 odsto svog istorijskog staništa. Ser Dejvid Atenboro ovaj proces nazvao je „tihim izumiranjem“ – nestajanjem koje gotovo niko nije primetio.

Dobra vest je da tri od četiri vrste danas pokazuju pozitivne trendove. GCF sprovodi jedan od najuspešnijih programa vraćanja žirafa u prirodu, a više od 300 žirafa već je vraćeno u njihova nekadašnja prirodna staništa, navodi se na zvaničnom sajtu ove organizacije.