Ko hoće da bude glavni, taj mora najviše da pojede! 11 zanimljivosti o MERKATIMA

Pripadaju porodici mungosa, teže u proseku oko 900 grama i žive u složnim grupama u kojima svaka jedinka ima svoju ulogu. Sporazumevaju se različitim glasovima, zajednički pronalaze hranu i brinu o mladuncima.

1. Ne vole da budu sami

Merkati žive u velikim grupama koje se nazivaju čopori, a ponekad broje i do 50 jedinki. Ipak, najčešće ih je između 10 i 15. Grupu obično čini nekoliko porodičnih zajednica, a u svakoj uglavnom postoji jedan dominantan par. Članovi grupe ne moraju svi biti u srodstvu, dok dominantnu ulogu često imaju ženke.

2. Svaki merkat ima svoj zadatak

U grupi se zna ko prikuplja hranu, ko motri na predatore, a ko pomaže u brizi o mladuncima. Stražari se penju na najviše dostupno mesto, poput stene, žbuna ili termitnjaka, i uspravljaju se na zadnje noge.

Dok je sve mirno, oglašavaju se kratkim zvucima. Čim primete grabljivicu, ispuštaju prodoran alarmni poziv kako bi upozorili ostale članove grupe da se sklone na sigurno.

3. Radije se useljavaju u tuđe jazbine nego što kopaju nove

Merkati umeju da kopaju, ali često koriste jazbine koje su iskopale druge životinje, poput tekunica. Njihovi podzemni domovi mogu imati i do 15 ulaza i izlaza, povezane tunele i odvojene prostorije za spavanje i obavljanje nužde.

Neki tuneli dosežu dubinu veću od 1,8 metara. Grupa obično ima nekoliko sistema jazbina, između kojih se seli na svakih nekoliko meseci.

4. Sporazumevaju se pomoću brojnih zvukova

Merkati mogu da proizvedu najmanje deset različitih glasanja. Među njima su tiho mrmljanje, režanje, šištanje, upozoravajuće lavežanje i kratki zvuci kojima dozivaju druge članove grupe.

Kada im se približi predator, mogu da se okupe, nakostreše krzno, izviju leđa i počnu da šište kako bi izgledali opasnije. Stražari koriste različite zvuke upozorenja u zavisnosti od toga da li pretnja dolazi sa zemlje ili iz vazduha.

5. Pažljivo osmatraju nebo

Ptice grabljivice, zajedno sa zmijama, predstavljaju ozbiljnu opasnost za merkate. Njihov vid je izuzetno oštar, pa mogu da uoče orla u letu sa udaljenosti veće od 300 metara.

Mladunci su toliko oprezni da ponekad potrče u zaklon čak i kada iznad sebe vide avion. Kada primete opasnost iz vazduha, merkati često čučnu i ukoče se, nadajući se da ih predator neće primetiti.

6. Teritoriju obeležavaju mirisnim tragovima

Merkati koriste mirisne izlučevine kako bi obeležili svoju teritoriju. One se stvaraju u mirisnim žlezdama ispod repa, a životinje ih utrljavaju o kamenje i biljke.

Zanimljivo je da karakterističan miris delom potiče od bakterija koje žive u tim izlučevinama. Istraživanje naučnika sa Univerziteta Djuk iz 2017. godine pokazalo je da ove bakterije imaju važnu ulogu u stvaranju hemijskih signala kojima merkati obeležavaju prostor.

7. Sukobi između grupa mogu da se završe smrću

Iza simpatičnog izgleda kriju se životinje koje mogu biti veoma agresivne kada brane teritoriju. Istraživanje objavljeno u časopisu Nature 2016. godine pokazalo je da su merkati među vrstama kod kojih je međusobno ubijanje naročito često.

Pre nego što dođe do borbe, suparničke grupe često pokušavaju da zastraše jedna drugu. Podignutih repova i uzdignutog tela, zaletaju se jedne prema drugima i izvode nagle pokrete. Ponekad se jedna grupa povuče pre nego što sukob preraste u fizički obračun.

8. Najviše vole insekte, ali jedu i škorpije

Insekti su osnovna hrana merkata. Oslanjajući se na izoštreno čulo mirisa, iskopavaju larve, termite, bube i gusenice.

Njihov jelovnik, međutim, uključuje i jaja, male gmizavce, ptice, voće i pojedine biljke. Mogu da savladaju i pojedu čak i otrovne škorpije i zmije. Njihova otpornost na otrov škorpija posebno je zanimljiva naučnicima, jer im omogućava da love plen koji bi za mnoge druge životinje bio smrtonosan.

9. Oči su im prilagođene životu u pustinji

Merkati imaju tamne površine oko očiju koje smanjuju odsjaj sunčeve svetlosti, slično efektu koji imaju tamne oznake ispod očiju kod pojedinih sportista.

Njihove zenice su izdužene i vodoravne, što im omogućava široko vidno polje bez stalnog okretanja glave. Dok kopaju, oči im štiti i treći očni kapak, koji sprečava da pesak i druge čestice dospeju u njih.

Ilustracija; Foto: Pond LPS/Shutterstock

10. Spavaju zbijeni jedni uz druge

Merkati vole da spavaju u društvu. Tokom noći okupljaju se u podzemnim odajama i sklupčavaju jedni uz druge, često formirajući pravu gomilu tela kako bi sačuvali toplotu.

Tokom toplijih letnjih noći mogu da se razmaknu, pa čak i da spavaju iznad zemlje. Ipak, kada temperature padnu, ponovo se okupljaju u zajedničkom skloništu.

11. Porodično rivalstvo rešavaju nadmetanjem u jelu

Kada dominantna ženka ugine, njeno mesto najčešće preuzima najstarija i najkrupnija ćerka. Međutim, ako mlađa sestra počne brže da raste, među njima može da nastane borba za položaj predvodnice.

Istraživanje objavljeno u časopisu Nature 2016. godine pokazalo je da merkati mogu da prilagode ishranu i brzinu rasta kako bi postali krupniji od svojih suparnica. Tako nadmetanje za vodeći položaj u grupi ponekad poprima oblik neobičnog takmičenja u jelu.