Mungosi uglavnom žive u Africi, gde su rasprostranjeni na gotovo celom kontinentu. Pojedine vrste nastanjuju i delove južne Azije i Pirinejsko poluostrvo. Uglavnom su kopnene životinje, ali neke vrste žive u blizini vode, dok se druge odlično snalaze i na drveću, piše National Geographic.

Lična karta mungosa

  • Uobičajeni naziv: Mungosi
  • Naučni naziv: Herpestidae
  • Klasa: Sisari
  • Ishrana: Mesojedi
  • Prosečan životni vek u zatočeništvu: Do 20 godina
  • Veličina: Dužina tela i glave: od 18 do 64 centimetra; dužina repa: od 15 do 53 centimetra
  • Težina: Do pet kilograma

Povezane vesti

Veličina i izgled

Mungosi se razlikuju po veličini: od patuljastog mungosa, koji je dugačak svega oko 18 centimetara, do egipatskog mungosa, čije telo može da dostigne dužinu od oko 60 centimetara.

Ovi vitki sisari imaju izduženo telo, kratke noge i šiljastu njušku.

Krzno im je najčešće smeđe ili sivo, prošarano tamnijim nijansama, a pojedine vrste imaju karakteristične pruge ili prstenasto prošaran rep.

Ilustracija; Foto: Edwin Butter/Shutterstock

Lov i ishrana

Mungosi žive u jazbinama i hrane se raznovrsnim plenom. Njihovu ishranu čine sitne životinje poput glodara, ptica, gmizavaca, žaba, insekata i crva. Neke vrste jelovnik dopunjuju voćem, orašastim plodovima i semenkama.

Veoma su snalažljivi lovci. Poznato je da ptičja jaja razbijaju tako što ih prednjim šapama bacaju o tvrdu podlogu.

Pojedine vrste mungosa poznate su i po tome što se odvažno suprotstavljaju zmijama otrovnicama, uključujući i kobre. Najpoznatiji književni predstavnik ove neustrašivosti je Riki-Tiki-Tavi, junak istoimene priče Radjarda Kiplinga, zasnovane na drevnoj basni i objavljene u Knjizi o džungli.

Povezane vesti

17 fascinantnih činjenica o mungosima

Prepoznatljivi po čupavom repu i šiljastoj njušci, mungosi su životinje neobičnog izgleda i zanimljivog ponašanja. Iako pomalo podsećaju na glodare, pripadaju redu zveri i uglavnom se hrane mesom, mada na njihovom jelovniku ima mesta i za biljnu hranu. Naučnici su do sada otkrili oko 30 vrsta mungosa koje žive u različitim delovima sveta, piše portal Kickass Facts. Predstavljamo 17 zanimljivih činjenica o ovim neobičnim sisarima koje možda niste znali.

Ilustracija; Foto: slowmotiongli/Shutterstock

Povezane vesti

  1. Ženke mungosa izazivaju sukobe kako bi se parile sa mužjacima iz drugih grupa. Mungosi retko napuštaju svoje grupe, čiji su članovi uglavnom u bliskom srodstvu. Kako bi izbegle parenje u srodstvu, ženke ponekad namerno izazivaju sukobe. Dok mužjaci čuvaju grupu i brane ženke, one koriste priliku da se udalje i pare sa mužjacima iz suparničkih grupa.
  2. Mungosi su evoluirali tako da budu otporniji na otrov zmija. U okviru evolutivne trke između predatora i plena, otrovi zmija otrovnica vremenom su postajali sve efikasniji. Međutim, pojedini sisari, među kojima su mungosi i medojedi, razvili su mehanizme koji im omogućavaju veću otpornost na dejstvo ovih otrova.
  3. Močvarni mungos koristi zadnji deo tela kako bi namamio ptice. Močvarni mungos, poznat i kao afrički vodeni mungos, ima neobičan način lova. Zadnji deo tela koristi kako bi oponašao izgled zrelog ploda. Kada se ptice približe da istraže ono što smatraju hranom, mungos se okreće i hvata ih.
  4. Mungosi su na Havaje dovedeni zbog pacova, ali su doprineli nestanku osam ugroženih vrsta ptica. Godine 1883. mungosi su naseljeni na Havaje kako bi se suzbila najezda pacova na plantažama šećerne trske. Međutim, umesto da se hrane isključivo glodarima, počeli su da love i ptice, što je doprinelo nestanku osam ugroženih vrsta. Zbog štete koju nanose lokalnom ekosistemu, na Havajima je zabranjeno njihovo držanje i uzgoj. Za kršenje propisa predviđene su novčane kazne od 250 do 1.000 dolara. Slične posledice njihovo prisustvo imalo je i na Jamajci, gde su ugrozili ptice koje se gnezde na tlu.
  5. U Indiji se mungosi ubijaju zbog dlake koja se koristi za izradu četkica. U Indiji se svake godine ubijaju stotine mungosa kako bi se njihova dlaka koristila za proizvodnju slikarskih četkica. Iako je zakon kojim se zabranjuje ova praksa donet još 1972. godine, ilegalni lov i trgovina i dalje traju. Potražnja za četkicama od dlake mungosa dodatno otežava borbu protiv ovog vida krijumčarenja životinja.
  6. Mungosi su srodniji hijenama nego lasicama. Iako mungosi i lasice imaju brojne sličnosti u izgledu i ponašanju, genetski su bliži hijenama. Sve ove životinje pripadaju grupi sisara iz reda zveri poznatoj kao Feliformia, odnosno mačkolike zveri.
  7. Ženke mungosa često se kote u isto vreme. U grupama mungosa ženke često donose mladunce na svet istovremeno. Smatra se da ovakva sinhronizacija doprinosi ravnopravnijoj brizi o potomstvu. Pošto je teško razlikovati čiji su mladunci, ženke ih često neguju zajednički, bez izdvajanja sopstvenog potomstva.
  8. Bradavičaste svinje i mungosi imaju neobičan savez. U prirodi se ponekad mogu videti mungosi kako se kreću oko bradavičastih svinja. Njihov odnos zasniva se na uzajamnoj koristi: mungosi se hrane krpeljima i drugim parazitima sa tela svinja, dok se one na taj način oslobađaju neželjenih nametnika.
  9. Naučnici veruju da su mungosi stigli na Madagaskar plutajući preko okeana. Prema jednoj naučnoj teoriji, mungosi, leteće lisice i lemuri stigli su na Madagaskar pre oko 65 miliona godina, plutajući okeanom na komadima vegetacije i drveća koje su morske struje i vetrovi odvojili od kopna.
  10. Zmije često nemaju mnogo izgleda protiv mungosa. Sukob između mungosa i zmija poznat je vekovima. Za razliku od mnogih drugih životinja koje se povlače pred zmijama, mungosi im se suprotstavljaju. Zahvaljujući brzini, okretnosti i munjevitoj reakciji, često uspevaju da nadmudre čak i otrovnice.
  11. Mungosi imaju raznovrsnu ishranu. Mungosi se uglavnom svrstavaju u mesojede, ali njihova ishrana nije ograničena samo na meso. Jedu biljke, ptice, guštere, glodare i jaja, a pojedine vrste hrane se i voćem, semenkama i drugim biljnim namirnicama.
  12. Pojedine vrste mungosa žive i u vodi. Tokom evolucije neke vrste mungosa prilagodile su se poluvodenom načinu života. Dobri su plivači i ronioci, a u vodi pronalaze rakove, ribe i druge životinje kojima se hrane.
  13. Mungosi upozoravaju ostale članove grupe kada primete predatora. Pošto mnoge vrste žive u grupama, razvile su poseban sistem upozoravanja na opasnost. Dok ostali članovi traže hranu, pojedini mungosi preuzimaju ulogu stražara i osmatraju okolinu sa uzvišenog mesta. Čim primete predatora, oglašavaju se alarmantnim zvucima, upozoravajući ostale da se sklone. Ovakvo ponašanje naročito je izraženo kod patuljastih mungosa.
  14. U starom Egiptu mungos je smatran svetom životinjom. Egipatski mungos, poznat i pod nazivom sveti mačak, imao je posebno mesto u kulturi starog Egipta. Njegovi prikazi mogu se pronaći na slikama koje datiraju iz perioda oko 300. godine pre nove ere. Egipćani su ga poštovali zbog sposobnosti da se bori protiv zmija otrovnica i ubija ih. Zbog toga je često držan u hramovima i posebnim prostorima namenjenim životinjama.
  15. Mungosi su izuzetno spretni. Prave akrobate. Zahvaljujući brzim refleksima, mungosi su veoma okretne životinje. Mogu da se prevrću, okreću u mestu, skaču i izvode impresivne pokrete. Ove sposobnosti posebno dolaze do izražaja tokom borbe sa zmijama. Kada se zmija umori od pokušaja da ga napadne, mungos koristi trenutak i nasrće na nju, ciljajući glavu.
  16. Mungosi mogu da žive i do 20 godina. Prosečan životni vek mungosa je između šest i deset godina. Polnu zrelost dostižu u uzrastu od devet do 18 meseci. Ipak, pojedine jedinke, naročito one koje žive u zatočeništvu, mogu da dožive i 20 godina.

  17. Množina od engleske reči mongoose može biti i mongeese. U engleskom jeziku pravilna množina reči mongoose glasi mongooses. Međutim, prihvaćen je i oblik mongeese, nastao po uzoru na nepravilnu množinu nekih drugih engleskih imenica. Ovaj oblik beleže i pojedini poznati rečnici.

Tagovi:
zanimljivosti zanimljivosti o životinjama mungos
Komentar Komentari (0) Ostavi komentar

Povezane vesti

Zanimljivosti

Pogledaj sve

Showbiz

Pogledaj sve