Koja je životinja najveći glodar na svetu? Dabar bez repa? Ne! Bodljikavo prase bez rila? Ne! U pitanju je KAPIBARA!

Kapibara ima dugu, svetlosmeđu, čupavu dlaku, lice kojim podseća na dabra, nema rep, a stopala su joj delimično povezana plovnim kožicama. Nekada se mislilo da je neka vrsta svinje, ali danas znamo da je kapibara glodar, blizak srodnik mara i zamoraca.

 

 

Afrika ima nilske konje, a Amerika kapibare! Ovi glodari žive istočno od Anda, na obalama reka u Srednjoj i Južnoj Americi, pored bara, u močvarama i na svim mestima gde ima stajaće vode. Zbog suve kože, kapibari je neophodno mesto za kupanje i plivanje kako bi ostala zdrava.

Voda je izvor života za kapibaru. Ona se hrani vodenim biljem i travom, a vodu koristi i za bekstvo od opasnosti. Kapibara, naime, može da ostane pod vodom čak pet minuta kako bi se sakrila od predatora. Za plivanje, ali i hodanje, koristi stopala sa plovnim kožicama, na kojima ima četiri prsta na prednjim i tri na zadnjim nogama.

Znate li koja je sličnost između kapibare i nilskog konja? Oči, uši i nozdrve nalaze im se pri vrhu glave. Kapibara, kao i nilski konj, može da izroni samo tim delovima tela i tako sazna sve što joj je potrebno o okolini, dok joj ostatak tela ostaje skriven pod vodom.

Kapibare se takođe valjaju u plitkoj vodi i blatu kako bi se rashladile tokom vrelih dana, a uveče izlaze na ispašu. Obično se hrane u zoru i pred sumrak, ali ako se osećaju ugroženo, čekaju da padne mrak i da ih zaštiti noćna tama.

 

 

Stanište i ishrana

Kapibare žive u Srednjoj i Južnoj Americi. Nastanjuju močvarna i travnata područja uz reke, bare, potoke i jezera.

Zubi koji stalno rastu. Budući da su glodari, kapibare dele neke osobine sa miševima, vevericama i bodljikavim prasićima. Jedna od najpoznatijih su prednji zubi koji neprestano rastu. Kapibare koriste svoje duge i oštre zube za ispašu i grickanje trave i vodenog bilja. Odrasla kapibara može da pojede između 2,7 i 3,6 kilograma trave dnevno!

Tokom sušne sezone, kada se sveža trava i vodeno bilje osuše, kapibare jedu trsku, žitarice, dinje i tikve. One jedu i sopstveni izmet kako bi unele korisne bakterije koje im pomažu da u želucu razgrade obilje vlakana iz hrane.

Kapibare preživaju hranu. Iako glodari nisu blisko srodni preživarima, poput koza, krava i žirafa, kapibare izbacuju hranu iz želuca i ponovo je žvaću. Hranu žvaću pomerajući vilicu s jedne na drugu stranu, poput kamila, a ne gore-dole, kao ljudi. To je efikasan način za usitnjavanje tvrdog biljnog materijala.

U zoološkom vrtu u San Dijegu kapibare dobijaju pelete sa malo skroba i mnogo vlakana, raznovrsno povrće i lisnato zeleno bilje, kao i seno bermudske trave, stoji na sajtu tog zoološkog vrta.

 

 

Porodični život

Mnogo pomagača. Kapibare obično žive u manjim grupama od oko deset jedinki. Grupu čine dominantni mužjak, jedna ili više ženki, jedan ili više podređenih mužjaka i nekoliko mladunaca.

Tokom kišne sezone može se okupiti i do 40 kapibara. Veći broj jedinki znači i više pari očiju koje motre na mladunce, jer oni lako mogu postati plen kajmana, ocelota, harpija i anakondi.

Odrasle kapibare imaju jednog glavnog prirodnog neprijatelja – jaguara. Međutim, i ljudi ih love.

 

Očuvanje vrste

Kapibara se trenutno ne smatra ugroženom vrstom, ali joj prete krčenje šuma, uništavanje staništa i nezakonit lov. Ipak, ne tako davno bila je u ozbiljnoj opasnosti upravo zbog lova. Stanovnici pojedinih područja u kojima kapibara prirodno živi vekovima koriste ovog glodara kao izvor hrane, a ponekad nose i njegove zube kao ukras.

 

Ilustracija; Foto: Marzio Gentili/Shutterstock