Ženke kojih životinja otimaju mužjacima hranu, izbacuju ih iz gnezda za spavanje, a umeju i da budu fizički agresivne prema njima? Lemuri!

1. Madagaskar je jedino mesto na svetu gde lemuri prirodno žive

Prva činjenica o lemurima vodi nas na ostrvo koje se nalazi oko 400 kilometara od istočne obale Afrike – Madagaskar. To je četvrto najveće ostrvo na svetu i jedino mesto na kojem lemuri žive u divljini.

Madagaskar je jedno od najvažnijih svetskih područja biodiverziteta. Veliki broj životinjskih i biljnih vrsta koje tamo žive ne postoji nigde drugde na planeti, ali je istovremeno veliki deo tog jedinstvenog sveta prirode ugrožen ljudskim delovanjem.

Zanimljivo je da su neke vrste lemura, poput smeđeg i mungos lemura, ljudi naselili na Komorska ostrva, vulkanski arhipelag severozapadno od Madagaskara.

2. Postoji više od 100 vrsta lemura, različitih oblika i veličina

Procenjuje se da danas postoji 112 vrsta lemura, a razlikuju se po veličini i izgledu.

Najmanji je mišji lemur gospođe Berte, čija prosečna telesna masa iznosi svega oko 30 grama. Najveći među živim lemurima je indri, koji teži između 6 i 9,5 kilograma, otprilike koliko i malo dete.

Broj poznatih vrsta lemura često se menja zbog novih otkrića i genetičkih istraživanja, na osnovu kojih naučnici pojedine populacije klasifikuju kao nove vrste.

Indri je najveći danas živi lemur, ali fosilni ostaci ukazuju na to da su nekada postojali i mnogo veći lemuri, teški čak 85 kilograma. Posebno se izdvaja Archaeoindris fontoynontii, izumrli džinovski lemur iz grupe takozvanih „lenjivih lemura“, za kojeg se smatra da je bio veličine gorile.

3. Kod lemura ženke imaju glavnu reč

Ko vlada svetom? Kod lemura – ženke!

U središtu društvenog života lemura nalazi se ženka koja predvodi grupu. Takva dominacija ženki veoma je retka među sisarima, kod kojih uglavnom preovlađuju društvene strukture u kojima dominiraju mužjaci.

Ženke lemura svoju dominaciju pokazuju na različite načine. Mogu da otimaju hranu mužjacima, izbacuju ih iz mesta za spavanje, pa čak i da budu fizički agresivne prema njima.

4. Lemuri pomažu u obnavljanju šuma i nazivaju se „stvaraocima šuma“

Lemuri imaju važnu ulogu u očuvanju raznovrsnosti, strukture i razvoja šuma jer prenose semenke sa jednog mesta na drugo.

Neke vrste lemura izuzetno su značajne za širenje semena i polena. Dobar primer su lemuri iz grupe varija, među kojima je i crno-beli varija.

Dok tragaju za voćem i nektarom, lemurima se polen i semenke mogu zakačiti za krzno, a zatim ih prenose do drugih cvetova. Semenke se šire i tako što ih lemuri pojedu, a potom ih njihov probavni sistem izluči zajedno sa izmetom na drugom mestu.

Mnoge vrste cvetnica i drveća na Madagaskaru u velikoj meri zavise upravo od lemura, posebno varija, koji doprinose širenju njihovih semena. Zato su ovi primati važni za zdravlje i opstanak madagaskarskih šuma.

5. Osim ljudi, lemuri su jedni od retkih primata koji mogu da imaju plave oči

Primati imaju različite oblike i boje očiju, ali su plave oči veoma retke.

Pored ljudi, jedini primati kod kojih se prirodno javljaju plave oči jesu plavooki crni lemuri, poznati i kao Sklaterovi lemuri.

Ova vrsta spada među najugroženije lemure na svetu i na Crvenoj listi Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN) vodi se kao kritično ugrožena.

6. Lemuri se sami leče, a neki se čak „drogiraju“ stonogama

Kome treba apoteka kada živiš u šumi?

Neke vrste lemura koriste ono što pronađu u prirodi kako bi se izborile sa zdravstvenim problemima. Na primer, crvenočeli smeđi lemuri jedu stonoge kako bi se oslobodili crevnih parazita, poput crva.

Smatra se da toksini koje stonoge proizvode mogu da ubiju parazite koji žive u probavnom sistemu lemura.

7. Neki lemuri pevaju a kapela, dok drugi komuniciraju pomoću neprijatnih mirisa

U kišnim šumama istočnog Madagaskara često se mogu čuti „pesme“ indrija.

Indriji su svojevrsna a kapela grupa životinjskog sveta. I mužjaci i ženke pevaju, a često se oglašavaju i sinhronizovano.

Razlozi za njihovo oglašavanje mogu da zavise od mesta i životinje koja ih čuje. Jedan od razloga je obeležavanje teritorije, svojevrsna poruka drugim pripadnicima vrste: „Ovo je moj prostor, pronađi svoj.“

Prstenastorepi lemuri, međutim, imaju potpuno drugačiji način komunikacije. Na zglobovima i grudima imaju mirisne žlezde, koje su posebno važne tokom sezone parenja.

Mužjak kombinuje sekret iz žlezda na zglobovima i grudima kako bi obeležio teritoriju, a zatim podiže rep i priprema se za svojevrsnu „borbu mirisima“ sa suparnikom.

Sukob se završava tek kada jedan od mužjaka odustane, dok drugi repom usmerava intenzivan miris prema njemu. Prilično sofisticiran način da se kaže: „Ne sviđaš mi se“, samo sa mnogo više hemije.

8. Lemuri spadaju među najstarije primate koji danas žive

Priča o lemurima počinje pre više od 70 miliona godina, mnogo pre pojave ljudi.

U to vreme, životinje nalik lemurima, među prvim primatima na planeti, živele su u Africi zajedno sa dinosaurusima.

Naučnici smatraju da su pre oko 65 miliona godina lemuri stigli do Madagaskara plutajući preko Indijskog okeana na komadima vegetacije.

Tokom narednih desetina miliona godina razvijali su se i prilagođavali životu na ostrvu, što je dovelo do raznovrsnosti od 112 vrsta kakve poznajemo danas.

9. Lemuri imaju svoj praznik krajem oktobra

Svetski dan lemura obeležava se poslednjeg petka u oktobru svake godine, dok se nedelju koja mu prethodi obeležava kao Svetski festival lemura.

To je prilika da se javnost upozna sa lemurima i Madagaskarom, ali i da se skrene pažnja na načine na koje se ove životinje mogu zaštititi od izumiranja.

10. Zaštita lemura koristi i stanovnicima Madagaskara

Zaštita lemura važna je i za ljude koji žive na Madagaskaru.

Kao rasprostranjivači semena, lemuri pomažu da šume rastu i opstanu, a mnogi lokalni stanovnici zavise upravo od šumskih resursa.

Osim toga, turisti koji dolaze na Madagaskar kako bi u prirodi videli lemure doprinose lokalnoj ekonomiji.

Madagaskar je jedna od finansijski najsiromašnijih zemalja sveta, pa je podrška lokalnom stanovništvu od posebnog značaja. Razvoj lokalne i nacionalne ekonomije kroz ekoturizam može pomoći stanovnicima Madagaskara da unaprede životni standard, istovremeno živeći u skladu sa prirodom.

Madagaskarska vlada zato je turizam postavila među svoje prioritete i povećala ulaganja u promociju ostrva kao destinacije za ekoturizam.