Idu u WC jednom nedeljno, usporeni su do neverovatnih granica, ali su iznenađujuće dobri plivači: 10 zanimljivosti o LENJIVCIMA

Njihovo simpatično lice, večito pospani izraz i neverovatno spor način života učinili su ih pravim zvezdama životinjskog sveta. Ipak, iza tog utiska krije se mnogo zanimljivija priča. Lenjivci su vrhunski prilagođeni životu u krošnjama, iznenađujuće su dobri plivači, a njihovo krzno predstavlja čitav mali ekosistem. Čak su i njihovi drevni rođaci bili pravi džinovi!

Ilustracija; Foto: J. Niens/Shutterstock

1. Na svetu postoje dve grupe lenjivaca

Različite grupe lenjivaca lako se mogu razlikovati prema broju dugih, zakrivljenih kandži na prednjim nogama. Dvoprsti lenjivci, kao što im ime govori, imaju dve kandže na prednjim nogama, dok troprsti lenjivci imaju po tri kandže na sve četiri noge.

Dvoprsti lenjivci su nešto krupniji od troprstih, a ove dve grupe pripadaju različitim taksonomskim porodicama. Ukupno postoji šest vrsta lenjivaca koje žive na američkom kontinentu, uglavnom u tropskim kišnim šumama Centralne i Južne Amerike:

• Hofmanov dvoprsti lenjivac (Choloepus hoffmanni)
• Linneov dvoprsti lenjivac (Choloepus didactylus)
• Patuljasti troprsti lenjivac (Bradypus pygmaeus)
• Grivasti troprsti lenjivac (Bradypus torquatus)
• Smeđogrli lenjivac (Bradypus variegatus)
• Bledogrli lenjivac (Bradypus tridactylus)

Trenutno se četiri vrste lenjivaca na Crvenoj listi Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN) vode kao vrste kojima preti najmanji rizik. Grivasti troprsti lenjivac smatra se ranjivom vrstom, dok je patuljasti troprsti lenjivac kritično ugrožen i među vrstama je lenjivaca kojima preti najveći rizik od izumiranja.

2. Kod njih je sve sporo, čak i varenje hrane

Lenjivci se uglavnom hrane lišćem, ali jedu i plodove i sokove različitih stabala. Imaju veliki i složen želudac sa više komora, koji im pomaže da vare tvrdo i vlaknasto lišće.

Brzina varenja povezana je sa njihovim sporim metabolizmom. Novo lišće mogu da pojedu tek kada u želucu ostane dovoljno prostora, a sadržaj želuca može činiti čak 37 odsto njihove telesne mase.

Zbog toga lenjivci svakog dana unose veoma malo hrane, jer je za njeno potpuno varenje potrebno mnogo vremena, ponekad čak nekoliko dana ili nedelja.

3. Veći deo života provode viseći na drveću

Sve savremene vrste lenjivaca žive na drveću i najveći deo života provode viseći gotovo nepomično ili se veoma sporo krećući između grana pomoću svojih dugih, zakrivljenih kandži.

Na drveću se hrane, spavaju, odmaraju, pare i donose mlade na svet. Ipak, postoje trenuci kada čak i lenjivci moraju da napuste sigurnost krošnji i spuste se na tlo.

4. Neverovatno su izbirljivi kada je vreme za obavljanje nužde

Lenjivci, kao i sva druga živa bića, moraju da vrše nuždu, što se obično događa jednom nedeljno.

Obavljanje nužde dok vise naglavačke možda deluje kao jednostavnije rešenje, ali lenjivci su izuzetno zahtevni kada je u pitanju lična higijena. U prirodi se spuštaju sa krošnje sve do podnožja istog stabla kako bi obavili veliku ili malu nuždu na šumskom tlu.

5. Iznenađujuće su dobri plivači

Život na tlu može biti prilično težak za lenjivce, jer zbog dugih prednjih nogu sa kandžama i kraćih, slabijih zadnjih nogu ne mogu normalno da stoje na sve četiri.

Ipak, iznenađujuće su snažni plivači. Vrste lenjivaca koje žive u blizini mangrova ili reka ponekad uskaču u vodu i prelaze velike udaljenosti, i to za relativno kratko vreme, kada traže partnera za parenje ili novu teritoriju.

6. Spor način života pomaže im da prežive u prirodi

Istina je da su lenjivci izuzetno spori sisari. Često satima vise nepomično na granama, između hranjenja i spavanja, a mogu da spavaju čak 15 do 20 sati dnevno.

Ipak, za to postoji sasvim dobar razlog. Spor način života zapravo je njihova strategija preživljavanja.

Lenjivci imaju ishranu zasnovanu na lišću, koje im ne daje mnogo energije, pa to nadoknađuju tako što se kreću sporo i troše što manje energije.

Činjenica da su lenjivci prisutni na Zemlji već 65,5 miliona godina, još od perioda neposredno pre nestanka dinosaurusa, pokazuje da spor način života može biti veoma uspešna strategija preživljavanja u prirodi.

7. Njihovo porodično stablo krije prave džinove

Izumrli rođaci današnjih lenjivaca uključivali su džinovske vrste veličine slona, koje su se takođe specijalizovale za ishranu tvrdim i vlaknastim lišćem.

To je predstavljalo prednost jer su se tako manje nadmetali za hranu sa drugim životinjama, a različite vrste lenjivaca uspevale su da se prilagode životu u različitim sredinama, kako na kopnu tako i u moru.

Na osnovu fosilnih ostataka i genetskih istraživanja utvrđeno je da su troprsti lenjivci povezani sa džinovskim kopnenim lenjivcima, među kojima su bili Megatherium, veličine slona, i Megalonyx, približne veličine ponija. Živeli su u Centralnoj i Južnoj Americi pre oko 10.000 godina.

Drugi izumrli rod kopnenih lenjivaca, Thalassocnus, specijalizovao se za ishranu morskom travom duž zapadnih obala Južne Amerike.

8. Njihovo krzno je pravi mali živi ekosistem

Dlaka lenjivaca predstavlja svojevrsni živi dom za veliki broj organizama, od mikroorganizama i insekata do gljivica i algi.

Čitav životni ciklus nekih vrsta moljaca, uključujući Cryptoses choloepi, gotovo u potpunosti zavisi od lenjivaca. Kada se lenjivac spusti na šumsko tlo kako bi obavio nuždu, ženke moljaca polažu jaja u njegov izmet. Kada se odrasli moljci izlegu, lete nazad u krošnju, gde se pare u krznu lenjivca, i ciklus počinje iznova.

Lenjivci imaju i poseban simbiotski odnos sa zelenim algama, koje im mogu pomoći kao dodatak ishrani. Zauzvrat, alge dobijaju sklonište i vodu, jer je krzno lenjivaca izuzetno dobro u upijanju i zadržavanju vode.

Krzno prekriveno algama verovatno im služi i kao kamuflaža koja ih štiti od predatora. Lenjivce love grabljivice poput harpija, ocelota i jaguara, koji se prilikom pronalaženja plena u velikoj meri oslanjaju na njegovo kretanje. Zato alge na krznu, u kombinaciji sa njihovim gotovo nepomičnim visenjem na granama, pomažu lenjivcima da se stope sa okolinom i postanu gotovo neprimetni.

9. Najduži zabeleženi životni vek lenjivca iznosi 43 godine

Veruje se da dvoprsti lenjivci mogu da žive i do 20 godina. Ipak, prosečan životni vek različitih vrsta lenjivaca teško je precizno utvrditi jer nema dovoljno istraživanja sprovedenih u njihovom prirodnom staništu.

U zatočeništvu je Hofmanov dvoprsti lenjivac, poznat kao „Mis Si“, doživeo čak 43 godine. To je dvostruko duže od životnog veka koji je zabeležen kod drugih divljih lenjivaca iste vrste.

10. Lenjivci su izuzetno ugroženi krčenjem šuma

Većina vrsta lenjivaca nalazi se na Crvenoj listi IUCN-a u kategoriji najmanje ugroženih vrsta. Ipak, i dalje im prete gubitak i fragmentacija staništa, kao i ilegalna trgovina divljim životinjama.

Trenutno se neke populacije, naročito u Kolumbiji i atlantskim šumama Brazila, smanjuju zbog krčenja šuma i uništavanja njihovog prirodnog staništa.

Ovi sisari koji žive na drveću zavise od zdravih tropskih kišnih šuma zbog hrane, skloništa i prostora za život. Zato, kako nestaju stabla, zajedno sa šumom nestaje i stanište njenih stanovnika, među kojima su i ovi spori, ali neverovatno prilagođeni lenjivci.