Naš MOZAK JE KRIV: Evo zbog čega LOŠE IGRAMO i nikad NIŠTA NE DOBIJAMO na lotou i drugim igrama na sreću

Najavljen je megadžekpot od 5.000.000 evra na lotou – san svakog igrača! Odlučujete da odigrate. Svraćate do kioska i uzimate listić. Koje brojeve izabrati?

Pravilo je jednostavno: treba da označite sedam brojeva od ponuđenih 39. To znači da postoji čak 15.380.937 različitih kombinacija. Dakle, ako odigrate jednu kombinaciju, verovatnoća da pogodite svih sedam brojeva je 1 prema 15.380.937, odnosno oko 0,0000065%.

Pošto ne možete da se odlučite, birate nasumični izbor, pa računar bira brojeve umesto vas. Dobijate sledeću kombinaciju: 2-7-13-18-21-32-39. Sasvim dobra loto kombinacija. Odlazite kući nadajući se da će vam današnji dan biti poslednji radni dan.

Iste večeri, u 21 čas! Džekpot nije osvojen, a „dobitna“ kombinacija izvučena iz bubnja je 1-2-3-4-5-6-7. Pomislite da je nemoguće izvući takvu kombinaciju, da je izvlačenje sigurno namešteno ili da nema šanse da bi vam računar nasumično generisao takav niz. Nepravda, možda čak i zavera!

Pa ipak, obe kombinacije imaju potpuno istu verovatnoću da budu izvučene. Jedno je sigurno: od 15.380.937 mogućih kombinacija, svaka ima jednaku verovatnoću da bude izvučena. Ono što nam deluje malo verovatno pre svega su kombinacije koje izgledaju previše pravilno da bi mogle biti rezultat slučajnosti.

Ilustracija; Foto: Sergey Mironov/Shutterstock

U jednom eksperimentu, istraživači su od 26 osoba u jednom francuskom kafiću zatražili da izaberu dve loto kombinacije od 14 ponuđenih, među kojima je bila i naša „dobitna“ kombinacija. Nijedan učesnik nije izabrao 1-2-3-4-5-6, a svi su čak tvrdili da je nemoguće dobiti na lotou sa takvom kombinacijom.

Iako takva kombinacija nikada nije izvučena na lotou francuske lutrije, kombinacija 5-6-7-8-9-10 izvučena je 1. decembra 2020. godine na južnoafričkoj lutriji, za džekpot od približno šest miliona evra.

Paradoksalno u odnosu na prethodno pomenuto istraživanje, čak 20 igrača izabralo je tu kombinaciju i podelilo džekpot, dok u prethodnim izvlačenjima nije bilo dobitnika ili je postojao samo jedan.

Ovaj paradoks može se objasniti našom kulturom igranja i razlikom između strategije „izabrati da bi se pobedilo“ i strategije „kladiti se na nemoguće“.

U francuskom kafiću igrač među ponuđenim kombinacijama traži onu koja, prema njegovoj predstavi, najviše liči na istinsku slučajnost. Nasuprot tome, u južnoafričkoj lutriji uvek postoji mala grupa igrača koja bira pravilne nizove – bilo iz sujeverja, bilo iz izazova. To je opklada tipa: „A šta ako se baš to dogodi?“

Kako objasniti percepciju da je takva kombinacija nemoguća?

U kognitivnim naukama ova pojava naziva se heuristika reprezentativnosti. U istraživanju sprovedenom na 472 osobe, 70 odsto učesnika odbacilo je logične nizove na pravim loto listićima u korist kombinacija koje su više odgovarale njihovoj predstavi slučajnosti.

Istraživanje je takođe pokazalo da je među njima čak 84 odsto odbilo finansijsku prednost samo da ne bi zamenili svoju kombinaciju za neki pravilan niz. Ova heuristika zasniva se na našoj stereotipnoj predstavi o tome kako slučajnost treba da izgleda.

Kombinaciju poput 1-2-3-4-5-6-7 često doživljavamo kao logičan niz, baš kao i 5-10-15-20-25-5, dok nam 3-17-26-45-49-6 deluje nasumičnije, pa samim tim i bliže našoj predstavi „slučajnosti“.

Ova poslednja kombinacija deluje nam prikladnije za igru na sreću kao što je loto, iako matematički sve te kombinacije imaju potpuno istu verovatnoću da budu izvučene.

Ilustracija; Foto: Jasminko Ibrakovic/Shutterstock

Paradoks kockara i kognitivne pristrasnosti

Odbijanje da prihvatimo „pravu“ slučajnost u smislu teorije verovatnoće može poprimiti i drugi oblik – kockarsku zabludu.

Kod igrača, heuristika reprezentativnosti navodi nas da neku kombinaciju smatramo nemogućom zbog njenog izgleda, dok nas kockarska zabluda navodi da mislimo da su različita izvlačenja međusobno povezana, kao da imaju pamćenje! Ova pojava nije karakteristična samo za loto.

Prema anegdoti koja se navodi u brojnim knjigama o verovatnoći, najpoznatiji primer dogodio se uveče 18. avgusta 1913. godine u kazinu u Monte Karlu, kada je kuglica na ruletu navodno 26 puta zaredom pala na crno.

Verovatnoća da se to dogodi iznosi svega jedan prema 67.108.864. Dobitak na lotou je 3,5 puta verovatniji!

Suprotno intuiciji, igrači su počeli da ulažu sve veće sume na crveno. Bili su uvereni da, što je niz crnih polja duži, to je veća verovatnoća da će u sledećem okretanju kuglica pasti na crveno. Za kazino je to bilo veoma unosno veče!

Ono što nam promiče jeste činjenica da je svako okretanje ruleta nezavisno od prethodnih. Rulet nema pamćenje, baš kao ni bubnjevi za izvlačenje loto brojeva.

U ovom primeru, kockarska zabluda predstavlja statističku pristrasnost. Na lotou će, recimo, igrač izbegavati da izabere istu kombinaciju koja je pobedila u prethodnom izvlačenju, jer veruje da ista kombinacija ne može da bude dobitna dva puta zaredom.

Na lotou je kombinacija 1-2-3-4-5-6 podjednako nasumična kao i kombinacija 7-31-42-47-49-2. Obe imaju potpuno istu verovatnoću da budu dobitne.

Jedno je jasno – naš mozak ne voli verovatnoću, a naše kognitivne pristrasnosti nastaviće da prkose matematici i slučajnosti!