Mislite da su pčele dosadne? Samo da čujete za njihov ples i fudbalske veštine, a tek noge što im smrde!

1. Ne kaže se uzalud vredan kao pčela

Gotovo 90 odsto divljih biljaka i 75 odsto najvažnijih svetskih poljoprivrednih kultura zavisi od oprašivanja koje obavljaju životinje, piše WWF. Svaki treći zalogaj hrane koji pojedemo zavisi od oprašivača, poput pčela. Poljoprivredne kulture koje zavise od oprašivanja vrednije su pet puta od onih kojima oprašivanje nije potrebno.

2. Dom je tamo gde je košnica!

Društvene pčele, poput medonosnih pčela i bumbara, često žive u košnicama ili gnezdima, iznad ili ispod zemlje, dok se većina pčela samotarki gnezdi u zemlji. Pčele možemo pronaći na najrazličitijim, ponekad veoma iznenađujućim mestima. Žive u močvarama, na šljunkovitim terenima, peščanim dinama, mekim liticama, vrištinama, vlažnim staništima, krečnjačkim travnjacima, kamenolomima, šljunkarama, morskim bedemima, pa čak i na nekadašnjim industrijskim područjima.

3. Britanija pomaže pčelama stvaranjem „B-linija“

Zamislite da pokušavate da putujete kroz Britaniju bez mreže puteva i železnice. Ili: zamislite da devet od deset kilometara puteva uopšte ne postoji. Život bi bio gotovo nemoguć! „B-linije“ predstavljaju maštovito i lepo rešenje za problem nestanka cveća i oprašivača.

B-linije su svojevrsni „putevi za insekte“, odnosno, mreža koridora za insekte, širokih tri kilometra, koja se prostire širom Velike Britanije. Njihova svrha je obnova staništa divljeg cveća i omogućavanje oprašivačima poput pčela i leptira da se slobodno kreću.

4. Pčele zapravo imaju četiri krila

Pčele imaju po dva krila sa svake strane tela. Tokom leta ona se međusobno spajaju pomoću sitnih kukica i tako formiraju jedan veći par krila, a kada pčela ne leti, ponovo se razdvajaju.

5. „Bee Gees“ među pčelama

Medonosne pčele imaju poseban način komunikacije poznat kao „ples geganja“ (waggle dance). To zapravo nije ples u pravom smislu reči, već veoma domišljat način komunikacije kojim pčele svojim saplemenicama pokazuju gde se nalazi najbolji izvor hrane.

Istraživačima sa Univerziteta u Saseksu bile su potrebne dve godine da dešifruju značenje ovog „plesa“.

6. Mali, ali veoma pametni

Bumbari vrste Bombus terrestris imaju mozak veličine zrna maka. Ipak, uprkos tome, naučnici su uspeli da ih obuče da daju gol u svojevrsnom „fudbalu za pčele“, za šta su nagrađivani zaslađenom hranom.

Prilično neverovatno!

7. Imaju iznenađujuće smrdljive noge

Naučnici sa Univerziteta u Bristolu otkrili su da bumbari mogu da koriste svoje „mirisne tragove“ kako bi razlikovali sopstveni miris od mirisa srodnika i potpuno nepoznate jedinke.

To im pomaže da budu uspešniji u pronalaženju hrane i da izbegavaju cveće koje su druge pčele već posetile.

8. Gozba za buduću maticu

Ako matica ugine u košnici medonosnih pčela, radilice mogu da stvore novu maticu. One odaberu mladu larvu i hrane je posebnom hranom koja se naziva matična mleč.

Zahvaljujući toj posebnoj ishrani, larva će se razviti u plodnu maticu.