Kilogrami „skaču“ leti? Evo kada je krivac voda, a ne gojenje (VIDEO)

Osećate nadutost, otoke ili primećujete da imate više kilograma tokom leta? Pre nego što okrivite hranu ili višak kalorija, važno je znati da uzrok može biti i zadržavanje vode u organizmu. U nastavku otkrivamo kako da prepoznate kada je zadržavanje vode bezazleno, a kada zahteva dodatnu pažnju.

Kako objašnjava dr Marija Bogdanović, lekar opšte prakse, zadržavanje vode može nastati iz različitih razloga – od svakodnevnih navika poput dugotrajnog sedenja ili stajanja, pa sve do određenih akutnih ili hroničnih zdravstvenih stanja koja mogu biti povezana sa radom srca, bubrega ili krvnih sudova.

Kada otoci zahtevaju pregled lekara?

Povremeni otoci tokom leta uglavnom nisu razlog za zabrinutost. Vrućina, gravitacija i dugo zadržavanje u istom položaju mogu dovesti do toga da se tečnost nakuplja, naročito u donjim ekstremitetima.

Ipak, ukoliko otoci dugo traju, postaju izraženiji ili se javljaju zajedno sa drugim simptomima, potrebno je obratiti se lekaru. Posebnu pažnju zahtevaju tegobe poput otežanog disanja, osećaja gušenja, ubrzanog ili nepravilnog rada srca, izražene težine u nogama i celom telu, kao i promene u mokrenju.

U takvim situacijama, kako navodi dr Bogdanović, neophodno je uraditi detaljniju procenu kako bi se utvrdio uzrok problema.

Ilustracija; Foto: mapo_japan/Shutterstock

So, ishrana i višak tečnosti u organizmu

Na količinu vode u telu značajno utiče unos natrijuma. Prevelike količine soli mogu doprineti zadržavanju tečnosti, zbog čega bi tokom toplih dana trebalo obratiti pažnju na ishranu.

Poseban oprez savetuje se kod namirnica koje često sadrže velike količine natrijuma, poput suhomesnatih proizvoda, brze hrane, grickalica i određenih gaziranih napitaka.

Uloga bubrega u regulaciji tečnosti

Bubrezi imaju ključnu ulogu u održavanju ravnoteže tečnosti u organizmu – oni filtriraju krv i izbacuju višak vode i štetnih materija.

Kada je njihova funkcija oslabljena, tečnost može početi da se zadržava i nakuplja u različitim delovima tela. Zbog toga je važno unositi dovoljno tečnosti tokom dana, posebno tokom leta.

Opšte preporuke često navode unos od oko 1,5 do 2 litra tečnosti u toku 24 sata, ali dr Bogdanović podseća da se u taj unos ne računa samo voda – tečnost se unosi i kroz čajeve, kafu, supe, voće, povrće i druge namirnice. Potrebe su individualne i zavise od više faktora, uključujući temperaturu, fizičku aktivnost i zdravstveno stanje.

Da li su letnje dijete bezbedne?

Tokom leta telesna težina može biti povećana, ali to ne mora nužno da znači da smo se ugojili. U mnogim slučajevima višak kilograma na vagi nije posledica povećanja masnih naslaga, već zadržavanja vode u organizmu, koje može biti izraženije tokom toplijih meseci.

Dr Bogdanović upozorava da pokušaji brzog mršavljenja putem restriktivnih dijeta mogu dodatno da opterete organizam i dovedu do neželjenih posledica, poput gubitka važnih minerala i vitamina, malaksalosti i umora. Zato je važno da promene u ishrani budu pravilno sprovedene i prilagođene potrebama organizma.

Lekovi i hormonske promene mogu imati uticaj

Na pojavu otoka mogu uticati i određeni lekovi, kao i hormonske promene, pa je važno sagledati celokupno zdravstveno stanje kada se pojavi problem sa zadržavanjem tečnosti.

Kako smanjiti zadržavanje vode?

Za održavanje ravnoteže tečnosti u organizmu tokom leta preporučuje se:

• redovna fizička aktivnost,
• izbegavanje dugotrajnog sedenja ili stajanja,
• smanjen unos soli,
• dovoljan unos tečnosti,
• raznovrsna i uravnotežena ishrana.

U najvećem broju slučajeva letnji otoci su prolazni i bezazleni, ali njihovo trajanje i udruženost sa drugim simptomima mogu biti važan znak da je potrebno potražiti savet lekara.

Više o ovoj temi pogledajte u videu: