Nakon večere ŽUDITE ZA SLATKIŠIMA? Evo zašto je to tako

Većina nas poznaje taj osećaj: završite večeru, stavite pribor na sto i odjednom vam se pojavi želja za nečim slatkim. Čokolada, kolačić, voćni desert – sve to naglo postaje primamljivo, iako ste se upravo najeli. Ali zašto telo i mozak često traže slatki zalogaj nakon obroka, posebno uveče?

Stručnjaci kažu da ta želja nije samo stvar slabosti ili loše navike. Postoji nekoliko fizioloških i psiholoških razloga zbog kojih vaš mozak i telo traže slatko – od hormonskih reakcija i navika, do načina na koji smo izloženi oglasima i vizualnim nadražajima. Srećom, postoji i niz zdravih načina da zadovoljite te žudnje bez osećaja krivice i prekomernog unosa šećera.

U nastavku donosimo šest glavnih razloga zašto se javlja želja za slatkim nakon večere, ali i stručne savete kako ih kontrolieati i zadovoljiti na zdrav način.

1. Previše ste ograničili šećer

Ako odlučite drastično da smanjite unos šećera ili određenih namirnica, mozak može reagovati fenomenom poznatim kao percipirana deprivacija. To znači da mozak oseća da mu nešto nedostaje, iako stvarnog nutritivnog manjka nema. Posledično, javlja se intenzivna želja upravo za tom hranom.

– Žudnje su naučena reakcija – objašnjava En VanBeber, profesorka na Odeljenju za nutricionističke nauke na "Texas Christian University".

2. Reklame i društvene mreže pojačavaju želju za slatkim

Spoljašnji nadražaji iz okoline takođe mogu podstaći žudnju. U današnjem svetu su ti nadražaji svuda – u reklamama, na društvenim mrežama, u prodavnicama i na pakovanjima hrane.

– Izloženost ovim signalima povećava lučenje pljuvačke, ubrzava rad srca, aktivira probavne enzime i hormone te stimulira moždane centre povezane s nagradom – pojašnjava VanBeber.

3. Šećer aktivira sistem nagrade u mozgu

Slatko nam se toliko sviđa jer aktivira centre nagrade u mozgu, podstiče lučenje serotonina i dopamina – hormona sreće. Zbog toga mnogi posežu za hranom kada su pod stresom ili lošeg raspoloženja – ugljeni hidrati i masna hrana stimulšu oslobađanje endorfina.

– Slatki desert na kraju obroka fizički donosi osećaj zadovoljstva – kaže VanBeber. Ali, naglašava, taj osećaj je kratkotrajan, a dugotrajna konzumacija šećera može smanjiti osnovne nivoe dopamina.

4. Neravnoteža šećera u krvi

Ako pojedete obrok bogat ugljenim hidratima bez proteina, vlakana ili zdravih masti, telo može reagovati naglim skokom šećera u krvi. Insulin se oslobađa da ga reguliše, ali previše insulina može izazvati pad šećera i novu želju za slatkim. Tako se stvara začarani krug: jedete šećer, šećer padne, pa opet žudite za njim.

Rešenje? Konzumirajte uravnotežene obroke koji uključuju proteine, vlakna i zdrave masti.

5. Pupoljci žele nešto novo

Pojam senzorno-specifične sitosti označava smanjeno zadovoljstvo ukusom nakon što pojedete dovoljno određene hrane. Nakon obilnog obroka, telo se umori od slanih i bogatih ukusa, a pupoljci žele nešto drugačije – najčešće slatko.

– To možemo izbeći ako u glavni deo obroka uključimo različite ukuse – slatko, kiselo, gorko, slano i umami – objašnjava VanBeber. Takav pristup može smanjiti unos kalorija i ranije pružiti osećaj sitosti.

6. Žudnja je najjača uveče

Istraživanja pokazuju da se želja za slatkim i slanim grickalicama postupno povećava tokom dana i najviše se izražava uveče, kaže Džoan Saldž Blejk, profesorka nutricionizma na "Boston University".

– Navika i mentalni umor tokom dana mogu smanjiti samokontrolu i pojačati žudnju za hranom – objašnjava Blejk. Dok se glad za obrocima javlja uobičajeno za ručak i večeru, želja za grickalicama i desertima jača kako dan odmiče. Takođe, cirkadijalni ritam tela uveče pojačava žudnju za slatkom, skrobnom i slanom hranom.

Kako zadovoljiti žudnju za slatkim na zdrav način

Povremeni mali desert je sasvim u redu, ali važno je pratiti unos šećera, naročito uveče. Ako želite nešto slatko, ali zdravije, komad voća je uvek dobar izbor. Ostale zdrave opcije uključuju:

• napitak s ukusom čokolade ili vanile
• nezaslađenu ili lagano zaslađenu toplu čokoladu s obranim mlekom
• sorbet od smrznutih bobica i kakaa
• domaći smrznuti jogurt („froyo“) od niskomasnog grčkog jogurta s malo šećera i vanilom