Ko kaže da jednorog ne postoji? Postoji, živi u moru, i zove se narval!

Neobični i prelepi „jednorozi mora“, kako ih često nazivaju, narvali su životinje sa dugim kljovama koje im izviru iz glave. U njihovoj populaciji ima više od 80.000 jedinki, mogu da teže i do 1.900 kilograma i da narastu do oko 5,2 metra. U nastavku pročitajte još zanimljivosti o ovim fascinantnim životinjama.

1. Šta je narvalova kljova?

Narvalova kljova, koja se najčešće sreće kod mužjaka, zapravo je uvećani zub sa senzornom funkcijom. U njoj se nalazi čak do 10 miliona nervnih završetaka. Neki narvali imaju čak dve kljove, dok ih drugi uopšte nemaju. Karakteristična spiralna kljova izbija iz glave i može da naraste do oko tri metra.

2. Gde žive narvali?

Za razliku od nekih vrsta kitova koje migriraju, narvali čitav život provode u arktičkim vodama Kanade, Grenlanda, Norveške i Rusije. Većina narvala provodi i do pet meseci tokom zime ispod morskog leda u oblasti zaliva Bafin i moreuza Dejvis.

3. Sa kakvim pretnjama se suočavaju?

Eksploatacija nafte i gasa, kao i klimatske promene, predstavljaju ozbiljne pretnje za narvale. Intenzivniji razvoj ovog područja znači i više brodova, što povećava rizik od sudara, ali i količinu podvodne buke koja može da ometa komunikaciju među kitovima. Organizacije za zaštitu prirode rade na podizanju svesti o problemu zagađenja bukom i njegovom uticaju na narvale i druge kitove.

4. Čime se narvali hrane?

Narvali jedu grenlandske listolike, arktički i polarni bakalar, lignje i račiće. Hranu pronalaze uz ivicu ledenih ploča, kao i u vodama bez leda tokom leta.

5. Koliko duboko mogu da zarone?

Narvali mogu da zarone oko 1.600 metara duboko u okean. Pukotine u morskom ledu iznad njih omogućavaju im da izrone na površinu i udahnu vazduh kada je to potrebno.

6. Koje su boje narvali?

Boja narvala menja se kako životinja stari. Mladunci su plavo-sivi, mlade jedinke plavo-crne, odrasli su prošarani sivom bojom, dok su veoma stari narvali gotovo potpuno beli.

7. Kako saznajemo više o narvalima?

Naučnici prate kretanje narvala pomoću satelitskih uređaja za praćenje. Tako beleže njihove puteve tokom godišnjih ciklusa ishrane i razmnožavanja i pokušavaju da bolje razumeju ponašanje i potrebe ove jedinstvene vrste.