Samo četiri odsto ljudi može da čuje boje i oseti ukus reči! Znate li o čemu je reč?

Sinestezija je neurološko stanje u kojem stimulus u jednom senzornom putu automatski i nehotice izaziva iskustvo u drugom, nepovezanom senzornom putu. Reč potiče od grčkih reči "sin" (zajedno) i "aisthesis" (osećaj).

To nije bolest ili poremećaj, već jednostavno drugačiji način na koji mozak obrađuje informacije. Za sinestete, muzika može imati boju, brojevi mogu imati ličnost, a reči mogu imati ukus. Ova iskustva su dosledna tokom života; ako je broj pet za nekoga crven, zauvek će ostati crven.

Kako mozak vidi muziku i oseća ukus reči?

Naučnici veruju da ključ leži u povećanju povezanosti između različitih delova mozga. Jedna od vodećih teorija, koju je popularizovao neurolog Vilajanur Ramačandran, je "unakrsna aktivacija". Prema njegovim rečima, sinesteti imaju dodatne neuronske veze koje povezuju inače odvojene senzorne regione. Na primer, skeniranje mozga pokazuje da kod osobe koja vidi slova u boji, stimulus crno-belog slova aktivira ne samo centre za prepoznavanje oblika, već i centar za obradu boja, poznat kao oblast V4.

Ovaj fenomen, takođe, ima jaku genetsku komponentu i često se javlja unutar iste porodice, iako se oblici sinestezije mogu razlikovati među članovima. Novija istraživanja idu korak dalje. Naučnici sa Instituta Maks Plank su prvi put identifikovali specifične gene povezane sa sinestezijom. Otkrili su retke genetske varijante koje utiču na aksonegenezu - proces ključan za povezivanje neurona tokom ranog razvoja mozga. Ovo podržava hipotezu da se sve bebe rađaju sa "viškom" veza, koje se kod većine ljudi 'podrezuju' i nestaju tokom odrastanja, dok u sinestetima ostaju aktivne.

Svet boja, ukusa i zvukova

Postoji više od 70 dokumentovanih oblika sinestezije, a neki su češći od drugih. Jedna od najpoznatijih je hromestezija, gde zvuci izazivaju doživljaj boja. Pevačica Lord opisala je kako je pesmu "Green Light" videla u živopisnim nijansama zelene i ljubičaste dok je pisala. Muzičar Farell Villijms je izjavio da mu sinestezija pomaže da komponuje; zna da je nešto u pravom tonalitetu ako se boje poklapaju.

Fenomen nije nov

Mađarski kompozitor iz 19. veka Franc List je navodno zamolio svoj orkestar da svira "malo više plavo", zbunjujući muzičare koji nisu shvatali da on bukvalno vidi boje u njihovoj muzici.

Drugi, manje uobičajen oblik je leksičko-gustatorna sinestezija, gde određene reči izazivaju specifične ukuse. Za jednog učesnika čuvene studije, čoveka poznatog po inicijalima JIV, reč "zatvor" imala je izrazit ukus "hladne, tvrde slanine". Ovi ukusi se često povezuju sa hranom iz detinjstva, što sugeriše da se veze formiraju u ranom uzrastu.

Više od neobične zanimljivosti

Daleko od toga da je to samo čudna zanimljivost, sinestezija je povezana sa određenim kognitivnim prednostima. Istraživanja su pokazala da je sinestezija oko osam puta češća među umetnicima, pesnicima i muzičarima. Smatra se da povećana povezanost u mozgu promoviše metaforičko razmišljanje i kreativnost. Neki sinesteti takođe pokazuju poboljšano pamćenje, posebno za informacije vezane za njihova sinestetička iskustva. Na primer, pamćenje telefonskog broja može biti lakše ako svaka cifra ima svoju jedinstvenu boju.