Običan ili dižonski: Koje su razlike između ove dve vrste senfa i kada se koja koristi?

U mnogim receptima često se pominje i dižon senf. Međutim, možda niste znali da nije reč o običnom senfu, koji inače redovno kupujete u prodavnicama.

Naime, u pitanju je vrsta senfa koja potiče iz Dižona, grada u Burgundiji u Francuskoj. Ukus po kojem je ovaj senf prepoznatljiv daje mu belo vino, a još 1336. godine kralj Filip VI ga je koristio kao začin.

Međutim, ovaj senf je tek u 19. veku postao popularan. Prvobitno se pravio od sirćeta, međutim, Žon Nejžon, stanovnik Dižona, ovaj sastojak je zamenio versokom (sokom od nezrelog grožđa), 1856. godine.

Koja je razlika između dižon i običnog senfa?

Pre svega, običan senf je napravljen od semena žute gorčice u prahu, mešavine začina i sirćeta (ili čak vode). Takođe, ima i blaži ukus u odnosu na dižon, dok francuska verzija ima karakterističan ukus, pa je tako i intenzivniji i oštriji od običnog senfa.

Dižonski senfa se priprema od smeđeg i/ili crnog senfa i belog vina. I dok je običan senf jarkožute boje, dižon je tamniji i više „vuče“ na oker ili smeđu.

Kada se koristi dižon, a kada običan?

Kada je reč o jelima, možete da kombinujete obe vrste senfa, ali je uvek bolje da ih koristite u odnosu na ono što piše u receptu. Ukoliko običan senf koristite za prelive ili pečenu piletinu - ukus neće biti isti, a neće dobro reagovati ni u kombinaciji sa sirćetom.