Često ste napeti čak i kada stres prođe? Evo kako da pomognete svom organizmu da se vrati u ravnotežu!

Ako vam je teško da se opustite posle napornog dana ili određenog stresnog iskustva, možda vam je potrebno više od kratkog predaha. Vašem organizmu je potrebno vreme - ali i svesna namera - da se vrati u stanje odmora i oporavka.

U tome važnu ulogu ima parasimpatički nervni sistem, deo autonomnog nervnog sistema koji učestvuje u regulisanju brojnih funkcija koje se odvijaju bez naše svesne kontrole. Iako ne možemo jednostavno da isključimo stres pritiskom na dugme, postoje navike koje nam mogu pomoći da se lakše smirimo i oporavimo.

Dva sistema koja pomažu telu da odgovori na izazove

Autonomni nervni sistem upravlja procesima kao što su rad srca, disanje, krvni pritisak i varenje. Njegova dva važna dela, simpatički i parasimpatički nervni sistem, imaju različite, ali međusobno povezane uloge.

Simpatički nervni sistem aktivira se kada se suočimo sa opasnošću, pritiskom ili izazovom. Srce ubrzava rad, pažnja se usmerava na ono što zahteva reakciju, a telo se priprema da deluje. Ovakav odgovor je koristan kada moramo brzo da reagujemo, donesemo važnu odluku ili završimo zahtevnu obavezu.

Parasimpatički nervni sistem, s druge strane, učestvuje u odmoru, varenju i oporavku. Pomaže da se srčana frekvencija smanji nakon napora, podržava normalan rad sistema za varenje i omogućava organizmu da se vrati u mirnije stanje.

Oba sistema su neophodna. Napetost je korisna kada moramo da odgovorimo na izazove, ali zatim je neophodno opuštanje. Teškoće nastaju kada smo dugo izloženi pritisku, a oporavak stalno odlažemo.

Kada stres ne prestaje ni nakon završetka obaveza

Ponekad je stresno neko određeno iskustvo, ali najčešće je u pitanju kombinacija dnevnih zahteva - morate da rešite nekoliko problema, žurite na posao, brinete zbog porodičnih obaveza i istovremeno odgovarate na poruke koje ne prestaju da stižu. Kada se sve završi, možete sedeti u svojoj omiljenoj fotelji, sa šoljom toplog napitka, ali bez osećaja opuštanja.  U mislima i dalje vodite razgovore, razmatrate postupke i razmišljate o onome što vas čeka sutra. Telo se odmara, ali osećaj napetosti ne nestaje. Kratkotrajna reakcija na stres normalna je i korisna.

Međutim, kada pritisak traje nedeljama ili mesecima, a nema dovoljno sna, predaha i vremena za oporavak, mogu se javiti problemi sa spavanjem, umor, razdražljivost i teškoće sa koncentracijom. Stres može uticati i na varenje, apetit i sposobnost da se nosimo sa svakodnevnim izazovima.

Ilustracija; Foto: PeopleImages/Shutterstock

Parasimpatički nervni sistem učestvuje u vraćanju organizma u mirnije stanje, ali hronični stres ne treba posmatrati kao jednostavan kvar jednog sistema. Na naše stanje utiču brojni fiziološki, psihološki i životni faktori.

Zato je važno da ne čekamo da nas iscrpljenost potpuno zaustavi. Pauze, dovoljno sna i realnije raspoređivanje obaveza nisu luksuz koji sebi možemo da priuštimo tek kada sve završimo. Oni su deo načina na koji čuvamo zdravlje.

Disanje kao jednostavan način da usporite tempo

Jedan od najjednostavnijih načina da napravite predah jeste da usporite disanje. Kada ste uznemireni, ono često postaje brzo i plitko, a takav obrazac može dodatno da pojača osećaj napetosti.

Sporo, mirno disanje može pomoći da se smanji fiziološka pobuđenost i da se lakše vratite u sadašnji trenutak.

Isprobajte jednostavnu vežbu: sedite udobno, opustite ramena i nekoliko minuta dišite lagano, bez forsiranja dubokih udaha. Udahnite kroz nos, a zatim polako izdahnite. Ako vam prija, neka izdah bude malo duži od udaha, ali nemojte zadržavati dah ili nastavljati ako osetite vrtoglavicu ili nelagodnost.

Možete pokušati i sa kratkom meditacijom, vežbama svesne pažnje ili blagim istezanjem. Cilj nije da potpuno zaustavite misli, već da na nekoliko minuta prestanete da reagujete na svaki zahtev i usmerite pažnju na ono što se događa u vašem telu.

Ako vam je teško da odvojite vreme, počnite sa samo pet minuta dnevno. Redovnost je važnija od pokušaja da odmah postignete savršenu smirenost.

San, kretanje i priroda podržavaju oporavak

Ne postoji jedna navika koja može da nadoknadi dugotrajan nedostatak odmora. Za očuvanje ravnoteže nervnog sistema važno je kako izgleda naša svakodnevica u celini.

Redovan ritam spavanja pomaže organizmu da se oporavi. Pokušajte da odlazite na spavanje i budite se u približno isto vreme, a predveče postepeno smanjujte aktivnosti koje vas dodatno uznemiravaju. Ako u krevetu neprestano razmišljate o obavezama, zapišite ih ranije tokom večeri i odredite kada ćete im se ponovo posvetiti.

Fizička aktivnost takođe može pomoći u regulisanju stresa. Ne morate da započnete intenzivan trening: šetnja, vožnja bicikla, plivanje ili blage vežbe mogu biti dobar početak. Boravak u prirodi pruža dodatnu priliku da se odmaknete od ekrana, buke i svakodnevnih zahteva.

Ilustracija; Foto: Gutesa/Shutterstock

Važno je i da obratite pažnju na ishranu. Uravnoteženi obroci, dovoljno tečnosti i raznovrsne namirnice podržavaju opšte zdravlje. Preterivanje sa kofeinom, posebno kasnije tokom dana, može otežati uspavljivanje i pojačati osećaj nemira kod osetljivih osoba.

Nemojte zanemariti ni značaj bliskih odnosa. Razgovor sa osobom kojoj verujete, nežan dodir, igra sa kućnim ljubimcem ili zajednička šetnja mogu doprineti osećaju sigurnosti i povezanosti. Oporavak ne podrazumeva samo povlačenje u samoću već i mogućnost da se oslonimo na druge.

I ne čekajte da vas stres iscrpi i izmori – prepoznajte kada vam je potreban predah i ne odlažite ga dok ne ostanete potpuno bez energije.

Nekoliko minuta mirnog disanja, šetnja, kvalitetan san i vreme provedeno sa ljudima uz koje se osećate dobro možda neće rešiti sve izvore pritiska, ali mogu postati dragocen deo svakodnevne brige o sebi.