Pogledjate 28 TRIKOVA kojima nas RESTORANI navode da POTROŠIMO ŠTO VIŠE

To uključuje mnoge psihološke trikove koji lako mogu da „uvećaju“ račun.

1. Struktura menija

Jelovnici su dizajnirani tako da otežavaju poređenje cena. Raspored, boje i fontovi usmeravaju pažnju. Ovo smanjuje fokus na ukupnu potrošnju i olakšava gostima da naruče više nego što su planirali.

2. Namerno skupi obroci

Izuzetno skupa jela služe kao psihološki „trik“. Čine da druga jela izgledaju razumnije kada se upored sa njihovim cenama. Malo ljudi ih zapravo naručuje. Njihova glavna svrha je manipulacija percepcijom cena.

3. Dizajn menija

Dizajn menija usmerava pažnju na određene delove stranice. Najskuplja ili najprofitabilnija jela se često nalaze na „strateškim“ mestima. Gosti nesvesno prvo gledaju tamo gde restoran želi. To utiče na odluku o naručivanju.

4. Vino na čašu

Čaše vina su proporcionalno skuplje od flaša. Ako naručite više od jedne čaše, plaćate više nego što biste platili za flašu. Gosti često ne upoređuju cene pažljivo. To povećava profit restorana.

Ilustracija; Foto: Goksi/Shutterstock

5. Neparne porcije

Neparne porcije otežavaju ravnomernu podelu hrane. Zbog toga ljudi naručuju dodatne porcije. Ovo povećava ukupnu količinu naručene hrane. Restorani često namerno koriste ovo.

6. Cene koje se završavaju sa 0,99

Cene koje se završavaju na 0,99 psihološki deluju niže. Mozak ih čita kao manji broj nego što zapravo jesu. Razlika od samo jednog centa pravi veliku razliku. To je klasična marketinška tehnika.

7. Dnevne specijalne ponude

Specijalne ponude često koriste sastojke koje je potrebno brzo potrošiti. Ovo smanjuje bacanje hrane i povećava profit. Gosti ih doživljavaju kao nešto posebno i sveže. Ali ponekad su samo način za optimizaciju zaliha.

8. Mali tanjiri

Mala jela podstiču deljenje i naručivanje više opcija. Ljudi često uzimaju više nego što bi pojeli u klasičnom obroku. Strah da neće biti dovoljno dodatno povećava porudžbine. Na kraju, račun postaje znatno veći.

9. Primamljive ponude 

Ponude poput „3 za 15 evra“ zvuče kao dobra ponuda. Međutim, često nije zaista jeftinije od kupovine pojedinačno. Ljudi ipak naručuju više zbog osećaja pogodbe. Ovako restorani povećavaju prosečan račun.

10. Uklanjanje znaka valute

Bez znaka valute, cene izgledaju manje „stvarno“. Ljudi manje osećaju da troše novac. Ovo smanjuje psihološki otpor potrošnji. Rezultat je veća spremnost za naručivanje

11. Muzika u restoranu

Muzika stvara atmosferu i utiče na ponašanje gostiju. Spora muzika podstiče duže zadržavanje i veće porudžbine. Brza muzika ubrzava jelo i rotaciju stolova. Sve je pažljivo prilagođeno cilju restorana.

12. Skupi prilozi

Dodaci često imaju visoku cenu u odnosu na stvarni trošak. Iako deluju kao mali dodatak, brzo se nagomilaju na računu. Ljudi ih često naručuju „za sto“. To donosi dodatni profit restoranima.

13. Fotografije na meniju

Slike jela imaju snažan uticaj na odluke o naručivanju. Ljudi će pre da naruče ono što vide, nego ono što pročitaju. Zato restorani pažljivo biraju šta će izložiti. Obično prikazuju jela sa najvećim maržama.

14. Druga najjeftinija flaša vina

Mnogi gosti izbegavaju najjeftinije vino zbog percepcije kvaliteta. Zato biraju drugo najjeftinije, misleći da je to bolji izbor. Restorani to znaju i često povećavaju cenu. To im donosi veći profit nego najjeftinija opcija

15. „Uživajte u piću za šankom dok čekate“

Ako sto nije spreman, gosti često čekaju za šankom. Tokom tog vremena, naručuju jedno ili više pića. Ova pića su često skuplja nego obično. To značajno povećava račun čak i pre nego što obrok počne.

16. Razrađeni opisi jela

Dugi i detaljni opisi jela stvaraju utisak kvaliteta i luksuza. Čak i ako je jelo jednostavno, opis ga čini privlačnijim. Gosti tada lakše pravdaju višu cenu. Često naručuju više nego što su planirali.

17. Nostalgija u meniju

Restorani često koriste fraze poput „baka je to nekada ovako pravila“ da bi izazvali emocije. Nostalgija povećava poverenje i želju za naručivanjem. Ljudi veruju da su takva jela „autentičnija“. To nije uvek tačno, ali dobro prodaje jelo.

18. Soft Launch cene 

Postepeno lansiranje znači da restoran radi pre zvaničnog otvaranja po nižim cenama. Ovo privlači goste i pomaže osoblju da se uhoda. Gosti stiču utisak povoljne ponude. Ali nakon zvaničnog otvaranja, cene često značajno porastu.

19. Programi lojalnosti

Programi lojalnosti podstiču goste da se vraćaju u isti restoran. Svaka poseta donosi poene ili nagrade, što stvara naviku trošenja. Iako se čini da se štedi, često se zapravo potroši više. Psihološki efekat nagrade održava goste lojalnim.

20. Lošija vrednost za vegetarijance i vegane

Vegetarijanska jela često sadrže jeftine sastojke poput povrća i žitarica. Pa ipak, često su im iste cene kao i jelima od mesa. To znači veći profit za restoran na ovim jelima. Vegani i vegetarijanci često nesvesno plaćaju „premijum“ cenu.

21. Reči umesto brojeva

Kada su cene napisane rečima, psihološki se doživljavaju manje „monetarno“. Mozak ih manje povezuje sa trošenjem pravog novca. Zbog toga je ljudima lakše da prihvate višu cenu. To je suptilna, ali efikasna marketinška taktika.

22. Mirisi hrane

Mirisi su jedan od najmoćnijih marketinških alata u restoranima. Svež hleb, pomfrit ili začini privlače ljude sa ulice. Neki restorani čak namerno ispuštaju mirise napolje. Na taj način podstiču spontan ulazak gostiju.

23. „Pogrešno“ vreme za vino

Konobari često prate tempo ispijanja vina za stolom. Često se dešava da se flaša isprazni u ključnom trenutku obroka. To nije slučajnost, već način da se podstakne naručivanje još jedne flaše. Ovo povećava ukupan račun, a da gost to ne primeti.

24. Ne nude vodu iz slavine

Mnogi restorani ne nude odmah vodu iz slavine, već flaširanu vodu. Gosti se često osećaju neprijatno kada traže besplatnu opciju. Na ovaj način restorani povećavaju prodaju pića koja imaju visoku maržu. To je jednostavna, ali efikasna strategija za povećanje prihoda.

Ilustracija; Foto: Okan Sumer/Shutterstock

25. Besplatni artikli za recenzije

Neki restorani nude besplatnu kafu ili desert u zamenu za onlajn recenziju. Na taj način pokušavaju da poboljšaju svoj onlajn rejting i privuku nove goste. Međutim, takve recenzije nisu uvek potpuno objektivne. Zbog toga je teško proceniti stvarni kvalitet restorana

26. Fokus na ugljene hidrate

Jela poput testenina i pice su jeftina za pripremu, ali se prodaju po visokoj ceni. Sastojci su jednostavni i jeftini, što daje veliku maržu profita. Iako su ukusna, često nisu najkvalitetniji izbor na meniju. Restorani ih koriste jer donose stalnu dobit po niskoj ceni.

27. Crvena boja

Crvena boja se često koristi u restoranima jer stimuliše apetit i energiju. Podsvesno ubrzava osećaj gladi i podstiče ljude da više jedu. Lanci brze hrane je posebno vole jer podstiče bržu konzumaciju hrane. Ovo takođe povećava broj gostiju koji se smenjuju u prostoru.