Zašto deca neprestano pitaju „zašto“? Evo šta se krije iza ove faze i kako roditelji treba da reaguju

Roditeljstvo je puno ljubavi i brige, ali i trenutaka kada odrasli ostanu bez strpljenja. Jedna od faza koja posebno testira roditelje jeste period kada dete počne neprestano da pita: „Zašto?“. Iako beskrajni niz pitanja može da bude iscrpljujuć, on predstavlja važan korak u kognitivnom i emocionalnom razvoju deteta.

Umesto da odbacuju dečja pitanja, roditelji bi trebalo da ih pažljivo saslušaju, odgovore na njih i podstiču prirodnu radoznalost. Iza svakog „zašto“ krije se želja da dete razume svet oko sebe.

Kada počinje faza „zašto“?

Većina dece počinje da postavlja pitanja „zašto“ između druge i treće godine života, a ova faza može da traje do pete godine, pa i duže. Svako dete razvija se svojim tempom, zbog čega se ova radoznalost ne javlja kod svih u isto vreme.

U ovom periodu deca počinju da razumeju uzročno-posledične veze, uočavaju obrasce u ponašanju i okolini i traže objašnjenja za sve što im je novo ili nepoznato. Pitanja poput „Zašto je nebo plavo?“, „Zašto pas laje?“ ili „Zašto mama ide na posao?“ odraslima mogu delovati jednostavno, ali deci predstavljaju važan način upoznavanja sveta.

Zašto deca postavljaju toliko pitanja?

Između druge i pete godine deca prolaze kroz intenzivan kognitivni razvoj. Njihov mozak usvaja nove informacije, a jezik postaje sredstvo pomoću kojeg istražuju okolinu. Pitanje „zašto“ nije samo traženje informacija već i način razvijanja logičkog razmišljanja, razumevanja i usvajanja novih reči.

Roditelji su deci važan izvor znanja. Kada odgovaraju na njihova pitanja, pomažu im da bolje razumeju svet, ali im istovremeno pokazuju da su njihova razmišljanja i radoznalost vredni pažnje. To može pozitivno da utiče i na razvoj samopouzdanja.

Kako roditelji treba da reaguju?

Bez obzira na to koliko puta dnevno čuju „zašto“, roditelji bi trebalo da pokušaju da odgovore na dečja pitanja. Ako ne znaju odgovor, umesto da ignorišu pitanje, mogu da kažu: „Zanimljivo pitanje, hajde da to zajedno otkrijemo.“

Takav pristup podstiče kritičko razmišljanje i uči decu da istražuju, proveravaju informacije i postavljaju dodatna pitanja. Roditelji mogu i da ih podstaknu da sama pokušaju da pronađu odgovor, čime razvijaju samostalnost u razmišljanju.

Umesto da ovu fazu doživljavaju samo kao napornu, roditelji mogu da je posmatraju kao početak razvoja naučne radoznalosti. Jednostavna dečja pitanja danas mogu da budu prvi korak ka budućem interesovanju za nauku, umetnost, tehniku ili filozofiju.