RAZLIKE SU ZANIMLJIVE: Kako REDOSLED ROĐENJA deteta utiče na odnos sa roditeljima?

Najstarije, srednje i najmlađe dete često imaju različita iskustva odrastanja, čak i kada ih odgajaju isti roditelji.

Naime, roditelji se retko prema svakom detetu ponašaju potpuno isto, a razlike u odgajanju mogu uticati na to kako ih deca kasnije doživljavaju, piše YourTango.

Najstarija deca: Roditelje doživljavaju kao autoritet

Psihoterapeut Alfred Adler, koji je početkom 20. veka razvio teoriju o uticanju redosleda rođenja na ličnost, smatrao je da najstarija deca često imaju najzahtevniju ulogu u porodici. Roditelji su prema prvom detetu obično strožiji jer se i sami tek privikavaju na roditeljstvo.

Kada dobiju prvo dete, roditelji se prvi put susreću s brojnim izazovima, uče na sopstvenim greškama i pokušavaju da pronađu najbolji način odgoja. Zbog toga neretko postavljaju stroža pravila i imaju veća očekivanja.

Od najstarijeg deteta često se očekuje da bude odgovorno, uspešno i dobar primer mlađoj braći i sestrama. Ponekad mu se poveravaju i obaveze koje nisu primerene njegovoj dobi, zbog čega može imati osećaj da je moralo prerano da odraste.

Iako neka istraživanja pokazuju da prvorođena deca u proseku postižu nešto bolje rezultate na testovima inteligencije, ona često smatraju da roditelji mlađoj braći i sestrama dopuštaju mnogo više.

Zbog toga roditelje mogu doživljavati kao stroge autoritete, a sebe kao decu na kojoj su roditelji učili kako da odgajaju. Neki s vremenom prihvate da su roditelji jednostavno radili najbolje što su znali, dok drugi i u odrasloj dobi osećaju pritisak zbog visokih očekivanja.

Srednja deca: Često imaju osećaj da su zapostavljena

O takozvanom sindromu srednjeg deteta govori se kada se dete oseća zanemareno jer je između starijeg i mlađeg brata ili sestre. Najstarije dete često dobija najviše odgovornosti, najmlađe najviše pažnje, a srednje može imati osećaj da je ostalo u drugom planu.

Iako sindrom srednjeg deteta nije službena psihološka dijagnoza, neki ljudi koji su odrasli kao srednja deca prepoznaju se u takvom opisu.

Roditelji možda veruju da su prema svoj deci jednako pravedni, ali srednje dete može imati drukčiji utisak. Ponekad smatra da se njegove potrebe i uspesi manje primećuju te da se mora dodatno truditi kako bi privuklo pažnju.

Prema teorijama o redosledu rođenja, takva iskustva mogu pridoneti razvoju samostalnosti, ali i buntovnosti. Srednja deca mogu pokušavati da pronađu sopstveno mesto u porodici tako što će se razlikovati od braće i sestara. Neka zbog toga postaju nezavisnija i manje se oslanjaju na roditelje, dok druga razvijaju osećaj da za pažnju i priznanje moraju posebno da se izbore.

Ako su tokom odrastanja često imala utisak da su roditelji previše zauzeti ostalom decom, mogu ih kasnije doživljavati kao emocionalno manje dostupne.

Najmlađa deca: Roditelje češće doživljavaju kao prijatelje

Najmlađa deca često odrastaju uz opuštenije roditelje. Dok dobiju treće ili četvrto dete, roditelji već imaju više iskustva, sigurniji su u svoje odluke i manje se uzrujavaju zbog sitnica koje su ih brinule s prvim detetom.

Zbog toga najmlađe dete može imati više slobode i manje obaveza nego što su ih u istoj dobi imali njegova starija braća i sestre. Najmlađe dete često se smatra mezimcem porodice. Od njega se ne očekuje da bude uzor mlađima, a porodica mu neretko posvećuje posebnu pažnju upravo zato što je najmlađe.

Terapeutkinja za mentalno zdravlje Sara Šajn objašnjava da najmlađa deca zbog takvog položaja mogu razviti određene osobine.

"Najmlađa deca obično imaju više slobode i često su najnezavisnija. Najmlađe dete se često oseća posebno i ima jedinstveno mesto u porodici. Ono je sklonije buntu i traženju pažnje, kreativno, društveno, otvoreno i komunikativno", objašnjava.

Budući da su roditelji prema njima često opušteniji i spremniji na dogovor, najmlađa deca mogu ih doživljavati više kao prijatelje nego kao stroge autoritete.

Ipak, važno je naglasiti da redosled rođenja sam po sebi ne određuje nečiju ličnost ni odnos s roditeljima. Na porodične odnose utiču i brojni drugi faktori, uključujući razliku u godinama među decom, roditeljski pristup i okolnosti u kojima porodica živi.