Kakve su posledice odrastanja uz RODITELJE PERFEKCIONISTE?

Svako dete tokom odrastanja doživi kritiku, što je prirodno i neizbežno. Ali, istraživanja pokazuju da neki roditelji odlaze predaleko u svojoj strogoći i perfekcionizmu, odgajajući decu u uverenju da ništa što naprave nije dovoljno dobro. Takvi roditeljski stilovi ostavljaju trajne posledice, zbog kojih se te osobe i kao odrasli bore s osećajem da nikad nisu dovoljno dobre, piše YourTango.

Možda su vam govorili da tuga i ljutnja nisu prihvatljive emocije, a vaše su reakcije proglašavali pogrešnima. Možda su vam uskraćivali ljubav osim ako niste neprestano nizali uspehe. U takvom okruženju dete se ne oseća sigurno jer je ljubav uslovljena poštovanjem proizvoljnih pravila, a ne samim postojanjem.

Potiskivanje emocija

Istraživanja pokazuju da je prvi i najčešći simptom odrastanja uz perfekcionističke roditelje sklonost potiskivanju sopstvenih emocija. Bilo da se radi o tuzi, ljutnji, frustraciji ili ljubomori - emocijama koje se često etiketiraju kao "negativne" - osobe će verovatno imati poteškoća s njihovim proživljavanjem.

To ne znači da te emocije ne postoje, već da im je teško pristupiti. Hronično potisnuti osećaji s vremenom se mogu pretvoriti u anksioznost, depresiju ili dugoročno dovesti do ozbiljnijih bolesti.

Osećaj srama

Što je osoba više odvojena od svojih osećanja, to je verovatnije da će neugodne emocije okrenuti protiv sebe. Jedno je istraživanje proučavalo kako su potiskivanje emocija, sram i samopoštovanje isprepleteni te često vode u depresiju.

Na primer, ako su se roditelji deteta razveli kad je imalo šest godina, ono će, zbog dečje egocentričnosti, stvoriti priču u kojoj je ono krivo za njihov razlaz. Ta se priča godinama nadograđuje i stvara dubok osećaj da je osoba manjkava i da je niko ne može voleti.

To je posebno izraženo u perfekcionističkim domaćinstvima. Ako postoje stotine pravila o tome kako se treba ponašati, a dete stalno upada u nevolje jer ih ne sledi besprekorno, zaključiće da s njim nešto nije u redu.

Perfekcionizam

Odrastanje u domaćinstvu u kojem ništa nije bilo dovoljno dobro, s bezbrojnim pravilima o tome šta je ispravno, a šta pogrešno, izuzetno je iscrpljujuće. Ako ste se u detinjstvu stalno osećali kao da "hodate po jajima", posledice u odrasloj dobi mogu biti prilično štetne.

Istraživanja su pokazala da takve osobe imaju sklonost nastaviti generacijsko nasleđe perfekcionizma sve dok se svesno ne odluče za drugačiji put. Ne postoji savršen način odgoja i svaki roditelj na neki način ostavlja psihološke ožiljke na svojoj deci, ali neki ostavljaju dublje od drugih.

Hronični stres i napetost

Ako stalno pokušavate sve u životu da radite ispravno, uvek ćete se osećati napeto, iščekujući sledeću grešku. Svaka greška tada pojačava osećaj neadekvatnosti, terajući vas da se još više trudite da budete savršeni, sve dok se taj obrazac ne prekine.

Perfekcionizam može uticati i na kardiovaskularno zdravlje. Jedno je istraživanje pokazalo da težnja savršenstvu može štetno delovati na sposobnost tela da reguliše krvni pritisak, što je posebno izraženo kod perfekcionista koji doživljavaju stalan stres.

Poteškoće s prihvatanjem kritike

Istraživači su opisali kako perfekcionisti imaju neprekidan samokritičan unutrašnji dijalog, a takve osobe često odrastaju u domovima gde se ništa nikad nije činilo dovoljno dobrim. To je kao da imate narednika u glavi koji vam govori šta treba da radite kako biste izbegli kritiku.

Kada vam neko u odrasloj dobi uputi konstruktivnu kritiku, biće vam posebno teško da je prihvatite. Ton te osobe podsetiće vas na roditelje, zbog čega ćete se osećati napadnuto i postati defanzivniji nego da ste odrasli u podržavajućem okruženju.

Potreba za udovoljavanjem drugima

Stalni pokušaji da se živi prema strogim standardima roditelja stvaraju podlogu za život u kojem se neprestano udovoljava drugima. Dok živite za druge ljude, polako nagrizate sopstveni osećaj sebe i tonete u opšti osećaj nelagode. Ako ste imali perfekcionističke roditelje, intimnost će vam biti posebno izazovna.

Bračna savetnica Teri Gaspard objasnila je: "Iako je divno biti brižna osoba, učenje kako voleti i poštovati sebe pomoglo mi je da postavim zdrave granice i kažem ne bez osećaja krivice. Žene su odgojene da budu poslušne i odgovorne, što postavlja temelj za udovoljavanje drugima.

Prirodno je da devojčice odrastaju s osećajem da je poželjno biti susretljiv, fleksibilan i podrediti svoje potrebe drugima. Nažalost, ta sklonost može postaviti temelje za nezdrave granice u vezama. Iako i neki muškarci mogu postati osobe koje udovoljavaju drugima, to se češće pojavljuje kod žena."

Problemi u romantičnim vezama

Biti u intimnoj vezi znači neprestano dopuštati da se vaš samozaštitni ego otopi kako biste se mogli zbližiti s nekim. Način da se osećate ispunjeno u vezi jeste biti s nekim koga volite, kome verujete i koga poštujete te se prepustiti i otpustiti kontrolu.

Osobe odrasle u kritičkom okruženju zameraće partneru što ih izaziva. Zameraće im stvari koje govore, a koje doživljavaju kao kritiku. Bojaće se da će zbližavanje s partnerom značiti da će on svedočiti njihovoj temeljnoj nesavršenosti i potvrditi da nisu vredni ljubavi.

Studija o negativnim mehanizmima suočavanja pojasnila je kako ljudi koje su odgojili roditelji s nerealno visokim standardima često pokazuju obrambeni stav i blokiraju komunikaciju s intimnim partnerima.

Da biste uspeli u intimnosti, potrebno je otpustiti kontrolu i jednostavno dopustiti partneru da bude ono što jeste. Stoga je razumljivo da bi se ljudi s perfekcionističkim roditeljima teško mogli prepustiti da budu voljeni i viđeni.