Volite da hodate BOSI po kući? Evo ŠTA stručnjaci kažu, da li je to dobro po vas?

Ako ste zabrinuti za zdravlje svojih stopala, odgovor na pitanje je li hodanje bez obuće po kući dobra ili loša navika mogao bi vas iznenaditi. Stručnjaci se slažu da hodanje bosih nogu nije univerzalno dobro ili loše, već zavisi od niza faktora, od zdravstvenog stanja pojedinca do vrste podova u domu.

Klinički podijatar dr Robert Konenelo veliki je zagovornik takve prakse jer, kako objašnjava, ona jača unutrašnje mišiće stopala koji s godinama i neprestanim nošenjem obuće prirodno slabe. Ti su mišići usko povezani s našom celokupnom pokretljivošću, pa njihovo propadanje može doprineti smanjenoj mobilnosti kako starimo. "Mnoge patologije koje viđam u svojoj praksi posledica su nesposobnosti angažovanja tih mišića za normalno kretanje i metaboličku učinkovitost", istakao je Konenelo.

S dermatološkog stajališta, dr Hana Kopelman slaže se s tom procenom i dodaje kako hodanje bez obuće kod kuće može imati i neočekivane koristi za kožu. "Hodanje bosih nogu omogućuje koži da diše, što može pomoći u sprečavanju nakupljanja vlage i smanjiti rizik od gljivičnih infekcija poput atletskog stopala", pojasnila je. Osim toga, osećaj različitih tekstura pod nogama može delovati izuzetno opuštajuće i blagotvorno za mentalno zdravlje. "Osećaj teksture različitih površina pod nogama može biti uzemljujući i relaksirajući, gotovo poput mini refleksološke seanse", kaže Kopelman, dodajući da za one bez postojećih kožnih ili ortopedskih problema to može biti prirodan način povezivanja s okolinom i promicanja svesnosti.

Međutim, isti stručnjaci upozoravaju i na potencijalne rizike. Jedna od očiglednih mana hodanja bez obuće u zatvorenom prostoru je povećana izloženost iritansima i alergenima na podu, poput prašine, dlaka kućnih ljubimaca ili ostataka hemikalija za čišćenje. Za osobe s osetljivom kožom ili hroničnim stanjima poput kontaktnog dermatitisa ili ekcema, ovo bi mogla biti značajna briga. Dr Konenelo priznaje slične rizike, poput mogućnosti da se stane na patogene kao što su gljivice u vlažnim okruženjima, ali brzo naglašava da se "pravilnom higijenom ti rizici mogu ublažiti", savetujući često pranje, temeljno sušenje i hidrataciju stopala.

Uz to, postoje i bolni rizici povezani s hodanjem bez obuće, uključujući mogućnost klizanja na glatkim ili mokrim površinama ili stajanja na nešto tvrdo i oštro što može uzrokovati povredu. Svako ko je ikada udario nožni prst ili slučajno stao na Lego kockicu može potvrditi koliko takvi incidenti mogu biti mučni. Dr Kopelman ističe da su osobe s dijabetesom ili lošom cirkulacijom podložnije teškim posledicama, jer kako piše HuffPost, "čak i manja povreda stopala može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema". Upravo se tim grupama savetuje poseban oprez i izbegavanje hodanja bez zaštite.

Iako hodanje bosih nogu može ojačati mišiće, ušestalo ponavljanje istog na tvrdim površinama poput pločica ili parketa potencijalno može dovesti do umora stopala ili plantarnog fasciitisa, bolnog stanja u kojem se tkivo koje povezuje petnu kost s prstima upali. "Tokom vremena, nedostatak amortizacije može stvoriti stres na zglobovima, posebno kod onih koji već imaju problema sa stopalima ili zglobovima", objasnila je dr Kopelman. Zanimljivo je da je porast rada od kuće nakon pandemije doveo do povećanog broja slučajeva plantarnog fasciitisa. Mnogi ljudi, navikli na nošenje cipela s potporom, odjednom su počeli da provode mnogo više vremena bosi na tvrdim kućnim podovima, što je preopteretilo njihova stopala. Čak i dr Konenelo, koji je inače pobornik bosonogog hodanja, savetuje nošenje obuće s potporom pri obavljanju zadataka koji uključuju dugotrajno stajanje, poput kuvanja.

Naravno, postoji i zlatna sredina: čarape. Prema dr Konenelu, "nema ništa loše u nošenju čarapa", ali one jednostavno smanjuju prednosti povezane s bosonogim hodanjem jer stvaraju filter između tla i stopala. Dr Kopelman dodaje da čarape mogu pružiti minimalnu zaštitu od manjih ogrebotina ili alergena, dok istovremeno omogućuju stopalima da se osećaju relativno slobodno. Ako niste navikli hodati bosi, stručnjaci preporučuju da počnete postupno, s kraćim intervalima od dvadeset do trideset minuta dnevno, te da ih s vremenom produžujete. Uzimajući u obzir sve prednosti i nedostatke, hodanje bosih nogu kod kuće, posebno na čistim i dobro održavanim podovima, ne samo da je sigurno, već je uopšteno i zdravo, osim ako se ne borite s nekim stanjem kože poput psorijaze, ekcema ili atletskog stopala koje bi se moglo pogoršati. Selektivno hodanje bosih nogu čini se kao najbolja opcija - umerenost je, zaista, ključ.