Tigrice: Od australijskih divljina do omiljenih kućnih ljubimaca

Relativno su jednostavne za držanje i razmnožavanje, prilagođavaju se gotovo svim klimatskim uslovima, a kao kućni ljubimci umeju da budu privržene, druželjubive i veoma zanimljive. Nije zato čudno što su ovi šareni mali papagaji postali omiljeni širom sveta.

Do 20. veka nije se znalo za njih van Australije

Međutim, nije oduvek bilo tako. Sve do početka 20. veka, tigrice su bile gotovo nepoznate izvan svoje rodne Australije. Kada je kapetan Džejms Kuk 1770. godine otkrio ovaj kontinent, među prirodnim čudima o kojima se izveštavalo bila su i ogromna jata sićušnih papagaja. Njih je bilo toliko da su, leteći iznad zemlje, na kilometrima zaklanjali sunce. Kada bi se spustile na grane osušenog drveća, njihovo jarkozeleno perje stvaralo je utisak kao da je drveće iznenada oživelo i ponovo olistalo.

U Evropi se uzgajaju od 19. veka

Tigrice je u Englesku 1840. godine doneo Džon Guld, a ubrzo nakon toga nekoliko primeraka stiglo je i u Ameriku. Krajem osamdesetih godina 19. veka, trgovci su u Evropu uvozili stotine hiljada parova ovih ptica. Australijska vlada je 1894. godine, međutim, zabranila njihov izvoz.

Do tada su odgajivači širom Evrope već počeli da se bave njihovim uzgojem i postizali toliko dobre rezultate da zabrana izvoza iz Australije gotovo da nije uticala na brojnost populacije tigrica.

Žuta varijanta nastala u Belgiji

U početku su sve tigrice pripadale osnovnoj, svetlozelenoj varijanti. Međutim, 1870. godine u Belgiji se pojavila prva mutacija boje, što je izazvalo veliko uzbuđenje među odgajivačima. Opisana je kao potpuno žuta ptica sa crvenim očima, za koju se pretpostavlja da je bila lutino tigrica. U isto vreme pojavile su se i žute tigrice sa crnim očima i svetlim oznakama na krilima. Pošto odgajivači tada još nisu poznavali nasleđivanje osobina vezanih za pol, lutino varijanta je vremenom nestala, dok se žuta varijanta sa crnim očima održala.

Ilustracija; Foto: Nitr/Shutterstock

Japanska carska porodica bila opčinjena plavo-belim tigricama

Ubrzo su počele da kruže priče o tigrici izuzetne lepote. Opisivali su je kao pticu potpuno belog lica i glatkog, nebeskoplavog tela. Dugo se smatralo da je reč samo o legendi, sve dok 1910. godine na izložbi ptica u Horticultural Hall-u u Londonu nisu predstavljene dve tigrice nebeskoplave boje.

Pojava plave varijante privukla je pažnju čak i japanske carske porodice, za koju se govorilo da je plaćala ogromne svote novca za parove plavih tigrica. Japansko plemstvo pokrenulo je i neobičan običaj darivanja ovih prelepih plavo-belih ptica kao znaka ljubavi i naklonosti. Moda se ubrzo proširila i među ostalima koji su mogli da priušte tada visoke cene.

Japanska vlada je 1927. godine zabranila uvoz tigrica, ali su do tada japanski odgajivači već uspešno razvili sopstveni uzgoj. Japan je i danas zemlja sa velikim brojem ljubitelja i odgajivača ovih ptica.

Danas postoje tamnozelene, kobaltno plave i bezbroj drugih varijanata

Nakon nebeskoplavih pojavile su se tamnozelene tigrice, čijim ukrštanjem sa svetloplavim primercima nastaju kobaltno plave ptice. Kako je uzgoj postajao dostupan sve većem broju ljubitelja, a ne samo malom krugu entuzijasta, počele su da se pojavljuju brojne nove mutacije. Tako je vremenom nastala današnja izuzetna raznovrsnost boja i šara po kojoj su tigrice prepoznatljive.